Lepo i suncano zimsko jutro. Restoran na OMV pumpi naslonjenoj na kineski trzni centar u bloku 70 je pravo mesto da se jos jednom isplanira redosled poteza za ovaj dan koji gotovo da jos nije poceo. Dok posmatram tri pandura, koji ispijaju jutarnju kafu, posle nocne smene, razmisljam šta sam sve uradio do sada. Jos juce sam spakovao potrebnu garderobu za jednodnevni put. Zvanicna verzija mog puta, koja vazi za porodicu i posao je odlazak sa ekipom na takmicenje, nezvanicna ali prava je da provedem jedan lep dan sa zenom sa kojom se vidjam vec duze vreme. Kako se blizi nova godina smislio sam da je ona i ja docekamo tri dana ranije, u noci koja predstoji. Kome je bitno dali je 31 decembar ili neki drugi dan. I onako cesto kazemo sebi da je lep provod kada ti je sve ugoodno i kada je sve po volji a ne kad se atmosfera pravi zbog nekakvih praznika, godisnjica, slava...kad je izvestacena. Umem ja ponekad da budem i kreativan. Osmislio sam da dvadesetak sati provedemo zajedno u jednom od Spa centara u okolini grada. Imacemo sve sto nam je potrebno, bazen, saunu, lep restoran, sobu, ukrasenu novogodisnju jelku, sampanjac, intimne trenutke koji nam tako nedostaju. Marina zna samo da cemo biti zajedno, ovo drugo je deo iznenadjenja. Retki su trenutci kad mozemo odvojiti vise od par sati dnevno i zato ih treba dobro osmisliti. Nije mi uvek to polazilo za rukom i gotovo uvek problem je bio zbog moje nervoze i ne opustenosti. Zaista , u nasoj vezi najlagodnije sam se osecao kada nisam morao gledati na sat i pratiti vreme kada moram biti kuci. Moja nervoza se tada prenosila i na nju. Nisam morao nista reci, jednostavno se osecala napetost. To nas jako zulja u poslednje vreme u nasoj vezi. „Zelite li jos nesto“ – Upita prodavacica u crvenoj uniformi za kasom. „ Molim vas napisite mi racun na pet litara goriva, treba mi za pravdanje u firmi.“ – odgovori sredovecan covek sa vise sedih od mene, obucen u dzins koji bi pre pristajao nekom u kasnim dvadesetim a ne coveku od cetrdesetak godina. Ako me nesto nervira na ovom svetu to su muskarci koji se upustaju u trku koju nikada nece dobiti. U trku sa godinama. A kad vidim nafurane dekice na vespama koje nisu vozili kad je trebalo, nego sada kada mogu..uffffffff, proradi ekspres lonac u meni. Godine su samo broj. Mlad si onoliko, koliko je mlad tvoj duh... Ona Hafnerova, „Mlad si onoliko koliko je mlada devojka koju pipas“ - je pederska izjava bogatog mrtvaca koji se izivljava sa svojim zivotom i decom koja se motaju oko njega. Pipo bi on, neku debeljuskastu gospodju i to kvartalno da nema love kojom moze da kupi sve. Takve stvari ne jacaju moj ego. Budi frajer u pravom smislu te reci, pametan, duhovit, sarmantan. Onda brate pipaj ono sto je pored tebe. Sa lovom kao afrodizijakom svi mogu biti Hefneri. Ali se zadovoljstvo gubi. Bar meni. Dakle, poranio sam jutros, ispratio ekipu na put. Sanjivi i smrznuti dvadesetogodisnjaci krenuli su sa beogradskog sajma put Bosne. Ja sam otisao u kupovinu, prevrnuo sam celu kinesku cetvrt da bih nasao vestacku jelku koja bi odgovarala i ukrase. Jelkica je bila od 70-tak santimetara, sa sarenim iglicama na kraju koje su svetlele. Vec sama po sebi bila je atraktivna, ukrasi gotovo da nisu ni trebali. Ali ipak sam kupio desetak paketica onih najsitnijih razlicitih ukrasa. Volim da kitim jelke, to je posebno zadovoljstvo koje opusta. Ostalo mi je da skoknem do Rodica ili Ide-e da odaberem sampanjac i case. Znam da tamo toga ima. Skoro ce nova godina, pa su se marketi spremili za potrosacko ludilo. Savet. Nikad ne uzimajte Milion. To je ubedljivo najgora tecnost, koju ne mogu ni nazvati sampanjcem. U principu, preferiram vina. Pivo pijem samo kad jedem picu i to ne uvek. Nekako, uz pivo ne uzivam. Uz pivo se podriguje a to nisu moji maniri. Lepo pitko vino, dovoljno sladak sampanjac, daju sansu da se uziva u atmosferi, spokoju, lepoti.