Nedavno me je jedan film vratio u detinjstvo i skrenuo pažnju na to kakve sve čudne podudarnosti prate naše živote a da mi toga nismo ni svesni. Reč je o filmu ‘Julie & Julia’ (rediteljka: Nora Ephron, objavljen: avgust 2009.) u kome je Meril Strip (Meryl Streep) na maestralan način uspela da nam prezentuje svu neobičnost ličnosti Džulije Čajld (Julie Child) - dame koja je zahvaljujući svojim štampanim kuvarima i televizijskim nastupima, kažu mnogi, naučila Amerikance da kuvaju. Radnja filma prati dve paralelne priče: onu o životu Džulije Čajld, njenom otkrivanju strasti prema kuvanju tokom života u Francuskoj i dešavanjima koja su dovela do štampanja antologijskog kuvara ‘Mastering the Art of French Cooking’ 1963. godine i priču Džuli (Julie) - službenice u osiguravajućem društvu koja jednoga dana odlučuje da za 365 dana isproba svih 524 recepata iz gore pomenute knjige i da to svoje iskustvo ponovnog otkrivanja avanture kuvanja zabelezi na svom blogu.
Lep i topao film koji mi je probudio drage uspomene. Tamo negde sredinom sedamdesetih godina moj deka se vraća iz Čikaga gde je bio u poseti svom bratu kojeg nije video od kad se završio Drugi svetski rat. U koferu pored mnoštva sitnica koje je pokupovao svojoj deci (tj. meni, mojoj mami i tati) i svojoj ženi, našla se i pozamašna knjiga od nekih 700 i kusur stranica pod nazivom ‘Mastering the Art of French Cooking’. Cela naša porodica se sakupila i čudom čudila kakvim su to američkim bunikama čika Konstantin i strina Smiljana hranili deku kad je odlučio da toliku knjižurinu vuče u kuferu čak do Jugoslavije. On pun entuzijazma objašnjava kako je to omiljeni kuvar snaje Smiljane, kako na svetu ne postoji bolje kuvarsko štivo i kako je on odlučio da emancipuje porodičnu kuhinju te je zato svojoj supruzi doneo na poklon francuski kuvar na engleskom jeziku. Baka koja se tu našla prozvanom odmah je primetila da će pre biti da je kuvar kupio samom sebi i da mu ni slučajno ne pada na pamet da joj se vrzma po kuhinji jer je poznato da je od njegovog kuvanja vazda bilo više štete nego koristi. Osim toga, kako će ona da kuva iz američkog kuvara kada ne govori engleski?!? Elem, da skratim priču. Kako baka nije govorila engleski, deka je morao da joj prevodi recepte po kojima je ona kuvala. Ne znam tačno koliko su recepata isprobali od onih 524, ali znam da su godinama zajedno kuvali i satima seckali i srkali sosove kikoćući se u kuhinji...
Mnogo godina kasnije odlučujem da je napokon vreme da i ja počnem malo da se „vidim i čujem” na tom Internetu i da, recimo, počnem da pišem blog. I tako se kao tema mog prvog bloga, EVER, sasvim slučajno nametnuo fenomen Džulije Čajld, prve opštepoznate TV kuvarice u Americi (a čim je u Americi znači i u svetu!). Pa kako je to Džulija uspela da utiče na toliko ljudi u Americi i Evropi? Džulija je prva Amerikanka koja je uspela da izuči zanat francuskog kuvanja i da ga na jasan i neposredan način prezentuje prosečnoj američkoj ženi koja nema mnogo vremena za kuvanje. Prvi talas popularnosti Džulija je osetila kada je na lokalnoj bostonskoj televiziji pred kamerama pravila ‘leteći’ omlet. Gledaoci su bili očarani njenim šarmom i neposrednošću i ubrzo zatim Džulijin TV šou ‘The French Chef’ postaje hit na nacionalnoj televiziji. Džulija je bila dobitnica ‘Emmy’ nagrade za obrazovni program, našla se na naslovnoj strani ‘Times’ magazina, njena emisija je bila prvi šou program koji je bio titlovan kako bi ga pratile i gluve osobe, ista emisija je bila inspiracija za jedan mjuzikl a 2000. godine, na 40-godišnjicu njene karijere, francuska država joj je dodelila Orden Legije časti. Džulija je bila inspiracija Džuli Pauvel (Julie Powell) da 2000. godine započne pisanje svog kulinarskog bloga koji je kasnije objavljen u formi dve knjige i koji je poslužio piscu i rediteljki Nori Efron kao osnova za radnju filma ‘Julie & Julia’. Džulija Čajld je preminula 2004. u svojoj 91. godini ali priča o njoj još uvek traje.
U čemu je tajna tolikog uspeha Džulijinog? Kako je ova naizgled obična žena uspela da od sebe napravi internacionalni brend koji i danas donosi novac? Za početak, Džulija je bila prva koja je na američko kulinarsko tržište lansirala potpuno nov proizvod – francusku kuhinju! Bila je ekspert za kuvanje i znala da svoje umeće prezentuje na razumljiv i originalan način. Njen uspeh se zasnivao na dugotrajnom i upornom radu: čak i kada su prvi izdavači odbijali njen kuvar jer je bio preobiman, Džulija se nije obeshrabrivala već je svaki put nastavljala da radi ono u šta je duboko verovala. Džulija je bila jedinstvena i kao pojava: bila je visoka i imala karakterističnu boju glasa i dikciju što ju je činilo dodatno zanimljivom i šarmantnom. U svojim nastupima je bila nenametljiva, uvek pozitivna i nasmejana. Niko pre nje nije bio toliko strastven i entuzijastičan kada je u pitanju kuvanje i niko nije uspevao da toliko motiviše i inspiriše gledaoce kao Džulija. Ali pre svega Džulija je bila SAMO SVOJA, ISKRENO SVOJA i publika je znala to da ceni. Samo iskrena emocija upeva da dopre do srži ljudskog bića i zato su mnogi širom sveta verovali Džuliji i sledili njene savete - zato je Džulija postala brend koji su ljudi zavoleli.
Lep i topao film koji mi je probudio drage uspomene. Tamo negde sredinom sedamdesetih godina moj deka se vraća iz Čikaga gde je bio u poseti svom bratu kojeg nije video od kad se završio Drugi svetski rat. U koferu pored mnoštva sitnica koje je pokupovao svojoj deci (tj. meni, mojoj mami i tati) i svojoj ženi, našla se i pozamašna knjiga od nekih 700 i kusur stranica pod nazivom ‘Mastering the Art of French Cooking’. Cela naša porodica se sakupila i čudom čudila kakvim su to američkim bunikama čika Konstantin i strina Smiljana hranili deku kad je odlučio da toliku knjižurinu vuče u kuferu čak do Jugoslavije. On pun entuzijazma objašnjava kako je to omiljeni kuvar snaje Smiljane, kako na svetu ne postoji bolje kuvarsko štivo i kako je on odlučio da emancipuje porodičnu kuhinju te je zato svojoj supruzi doneo na poklon francuski kuvar na engleskom jeziku. Baka koja se tu našla prozvanom odmah je primetila da će pre biti da je kuvar kupio samom sebi i da mu ni slučajno ne pada na pamet da joj se vrzma po kuhinji jer je poznato da je od njegovog kuvanja vazda bilo više štete nego koristi. Osim toga, kako će ona da kuva iz američkog kuvara kada ne govori engleski?!? Elem, da skratim priču. Kako baka nije govorila engleski, deka je morao da joj prevodi recepte po kojima je ona kuvala. Ne znam tačno koliko su recepata isprobali od onih 524, ali znam da su godinama zajedno kuvali i satima seckali i srkali sosove kikoćući se u kuhinji...
Mnogo godina kasnije odlučujem da je napokon vreme da i ja počnem malo da se „vidim i čujem” na tom Internetu i da, recimo, počnem da pišem blog. I tako se kao tema mog prvog bloga, EVER, sasvim slučajno nametnuo fenomen Džulije Čajld, prve opštepoznate TV kuvarice u Americi (a čim je u Americi znači i u svetu!). Pa kako je to Džulija uspela da utiče na toliko ljudi u Americi i Evropi? Džulija je prva Amerikanka koja je uspela da izuči zanat francuskog kuvanja i da ga na jasan i neposredan način prezentuje prosečnoj američkoj ženi koja nema mnogo vremena za kuvanje. Prvi talas popularnosti Džulija je osetila kada je na lokalnoj bostonskoj televiziji pred kamerama pravila ‘leteći’ omlet. Gledaoci su bili očarani njenim šarmom i neposrednošću i ubrzo zatim Džulijin TV šou ‘The French Chef’ postaje hit na nacionalnoj televiziji. Džulija je bila dobitnica ‘Emmy’ nagrade za obrazovni program, našla se na naslovnoj strani ‘Times’ magazina, njena emisija je bila prvi šou program koji je bio titlovan kako bi ga pratile i gluve osobe, ista emisija je bila inspiracija za jedan mjuzikl a 2000. godine, na 40-godišnjicu njene karijere, francuska država joj je dodelila Orden Legije časti. Džulija je bila inspiracija Džuli Pauvel (Julie Powell) da 2000. godine započne pisanje svog kulinarskog bloga koji je kasnije objavljen u formi dve knjige i koji je poslužio piscu i rediteljki Nori Efron kao osnova za radnju filma ‘Julie & Julia’. Džulija Čajld je preminula 2004. u svojoj 91. godini ali priča o njoj još uvek traje.
U čemu je tajna tolikog uspeha Džulijinog? Kako je ova naizgled obična žena uspela da od sebe napravi internacionalni brend koji i danas donosi novac? Za početak, Džulija je bila prva koja je na američko kulinarsko tržište lansirala potpuno nov proizvod – francusku kuhinju! Bila je ekspert za kuvanje i znala da svoje umeće prezentuje na razumljiv i originalan način. Njen uspeh se zasnivao na dugotrajnom i upornom radu: čak i kada su prvi izdavači odbijali njen kuvar jer je bio preobiman, Džulija se nije obeshrabrivala već je svaki put nastavljala da radi ono u šta je duboko verovala. Džulija je bila jedinstvena i kao pojava: bila je visoka i imala karakterističnu boju glasa i dikciju što ju je činilo dodatno zanimljivom i šarmantnom. U svojim nastupima je bila nenametljiva, uvek pozitivna i nasmejana. Niko pre nje nije bio toliko strastven i entuzijastičan kada je u pitanju kuvanje i niko nije uspevao da toliko motiviše i inspiriše gledaoce kao Džulija. Ali pre svega Džulija je bila SAMO SVOJA, ISKRENO SVOJA i publika je znala to da ceni. Samo iskrena emocija upeva da dopre do srži ljudskog bića i zato su mnogi širom sveta verovali Džuliji i sledili njene savete - zato je Džulija postala brend koji su ljudi zavoleli.
Neki će danas reći: lako je bilo Džuliji da je primete kada u to vreme nije bilo toliko TV kanala kao danas a tempo života takav da su gledaoci mogo više vremena provodili pokraj TV-a koji je bio primarni izvor narodna zabave. Istina je da je u to vreme bilo mnogo lakše napraviti TV karijeru (jednom kada ugrabite priliku da stanete pred kamere), ali čvrsto verujem da bi čak i danas, u vreme kablovske televizije i opšteg prezasićenja različitim medijskim sadržajima Džulija opet postala zvezda. Jednostavno, bila je isuviše jedinstvena i dobra da bi ostala neprimećena.
Pošalji komentar
Komentari:film je vrlo inspirativan...
<br>a i Vas blog...
<br>pozitivna energija... upornost... zelja... vera...
<br>pozelela sam pisati svoj blog
<br>a i Vas blog...
<br>pozitivna energija... upornost... zelja... vera...
<br>pozelela sam pisati svoj blog
Poslao
Anoniman
u 10:17, 20.7.2010 | Link | |
film je vrlo inspirativan...
a i Vas blog...
pozitivna energija... upornost... zelja... vera...
pozelela sam pisati svoj blog
a i Vas blog...
pozitivna energija... upornost... zelja... vera...
pozelela sam pisati svoj blog
Poslao
Anoniman
u 10:17, 20.7.2010 | Link | |