KAKO SE PRAVI BREND

�Epica� festival u Beogradu

Sun, 24 Jan 2010 19:07:00 +0100

U petak 22. januara u Beogradu je odr�ana ceremonija dodele ’Epica’ nagrada iz oblasti dizajna, advertajzinga i komunikacije. �iri ’Epika’ festivala �ine urednici 34 evropska magazina koji se bave komunikacijama. Oni su ove godine imali te�ak zadatak da od 3.196 radova iz 476 kompanija i 48 zemalja izaberu najbolje radove i dodele �etiri gran prija ’Epica d'Or’.

(New Moment & 1984 Productions)

Dodela ’Epca’ nagrada organizuje se svake godine u drugom evropskom gradu i ovo je prvi put u dvadeset i tri godine, koliko postoji festival, da se dodela nagrada organizuje u Beogradu. Internacionalni ’Epica’ festival je u našu zemlju doveo Dragan Sakan, koji je i sam dugogodišnji �lan �irija festivala, a celo dešavanje organizuje njegova advertajzing agencija 'New Moment' uz pomo� mnogobrojnih prijatelja i saradnika. Nagrade najboljim kreativcima je na sve�anoj dodeli nagrada u beogradskom klubu Bar Teatro dodelio gospodin Endrju Rolins (Andrew Rawlins) a u prate�em programu kojem je prisustvovalo više stotina zvanica iz ukupno 21 zemlje u�estvovali su umetnici koji su gostima Beograda preneli atmosferu Srbije: Marija Šerifovi�, guda�ki kvartet Alektik, ma�ioni�arka Ivana Dudi�, truba�i i DJ-VJ Pedja d’Boy. Voditelji programa bili su Katarina Radivojev� i Lazar Sakan.

Jedina nagra�ena agencija iz Srbije ove godine bila je Leo Burnett Beograd koja je osvojila bronzano priznanje za kampanju ’Guru Jafforid�a’ za Jaffo Jaffolitanke.

(Film Epica d’Or: Saatchi & Saatchi London for the T-Mobile "Dance" commercial produced by Partizan and directed by Michael Gracey. For more info, please visit: www.epica-awards.com)

Prikaz svih nagra�enih radova na ovogodišnjem Epica festivalu mo�ete na�i na web sajtu festivala na: http://www.epica-awards.com/pages/results.html.

(Press Epica d’Or: DDB&Co, Istanbul for Dank 2nd-hand furniture campaign. For more info, please visit: www.epica-awards.com)

(Outdoor Epica d’Or: Euro RSCG, Düsseldorf for Citroën "Cornering Lights" poster. For more info, please visit: www.epica-awards.com)

Svakome ponekad zatreba Jugo

Wed, 20 Jan 2010 22:22:00 +0100

Kada je 20og novembra 2008.godine poslednji Jugo sišao sa proizvodne trake kragujeva�ke fabrike Zastava, neki su pustili suzu za automobilom koji je bio simbol stare Jugoslavije, neki su se ponadali da je kraj starog dobrog Juga po�etak neke nove ere u fabrici ali i u srpskom društvu, a neki su se sa setom prisetili �injenice da je naš Yugo bio prvi automobilski brend koji je pokušao da se probije na svetskom tr�ištu. Pošto �e, po svemu sude�i i ostati poslednji, ovaj post posve�ujem upravo njemu – Yugo automobilu.

Model Jugo 45 je prvi put bio predstavljen Americi u maju 1984 na Greater Los Angeles Auto Show izlo�bi odr�anoj u Los Angeles Convention centru. Nudila ga je novoosnovana firma YugoCars, Inc. koju su u Sun�anoj dolini u Kaliforniji (Sun Valley, California, kakva divna simbolika) osnovali Miro Kefurt i Ray Burns. Cena mu je bila samo 4,500 dolara a o novom automobilu koji �e se uskoro pojaviti na ameri�kom tr�ištu pisali su Los Angeles Times, New York Times i The National Enquirer. U godinama koje su usledile, glavni promoter i uvoznik Yuga na tr�ištu SAD bio je biznismen Malcolm Bricklin.

Yugo se u stalnoj prodaji u SAD našao u leto 1985. Po ceni od samo 3,990 dolara bio je za 1,000 dolara jeftiniji od najjeftinijeg automobila na tr�ištu. �im se pro�ula vest o ovom automobilu ljudi su po�urili da uplate svoje depozite iako nikada nisu imali priliku da u�ivo vide ili provozaju Yugo automobil. Prva isporuka u SAD je brojala 1,500 vozila a unapred je bilo naru�eno �ak pet puta više vozila od ovog broja.

Paralelno sa uvo�enjem Yuga na ameri�ko tr�ište išla je ambiciozna promotivna kampanja u kojoj je Yugo bio predstavljen kao savremeni naslednik tradicionalne Volksvagen Bube! Automobil je bio pozicioniran kao super pristupa�an, �ilav i pouzdan auto. Neki dileri su �ak tvrdili da je bolji od Honde, Nisana ili Poršea. Yugo je trebao da bude prvi automobil za mlade, single ljude i studente, ili drugi ili tre�i automobil u porodici (za suprugu i decu). Yugo je svako mogao da priušti pa je zato slogan kampanje glasio: Everybody needs a Yugo sometime (Svakome ponekad zatreba Jugo).

Yugo je imao dobar po�etak i ništa više od toga. Veoma brzo su po�ele da sti�u prve zamerke: nije bio dovoljno ekonomi�an, dovoljno udoban, dovoljno dobro opremljen, vrata su mu se otka�injala i otpadala, kaiš na motoru mu je slabio, kidao se i tako uzrokovao još te�a ošte�enja... Sve sama zamerka do zamerke da bi na kraju naš dragi Yugo bio umešan u skandal neverovatnih razmera koji mu je potpuno uništio karijeru.

Doga�aj se odigrao 1989. kada je sna�an vetar koji je zahvatio dr�avu Mi�igen bukvalno oduvao jednog Yuga i njegovu vlasnicu, izvesnu Leslie Ann Pluhar (31) sa Mackinack mosta. Mediji u Americi su naširoko izveštavali o smrti Lesli En a glavni optu�eni bio je – Yugo. Na kraju se ispostavilo da je za sve bio kriv jak vetar koji je duvao brzinom od 80 km/h i tako oduvao lagani Yugo automobil preko 91cm visoke ograde mosta.

Firma koja je uvozila Yugo je iste godine bankrotirala. Slede�e godine je usledila rekonstrukcija firme i pokušaj da se popravi imid� Yuga na tr�ištu. Promovisana su dva nova modela Yugo GV Plus i Yugo Cabrio (kabriolet sa elektri�nim sklopivim krovom). Poslednja isporuka Yuga u Ameriku desila se 1991. a onda su i Yugo i Jugoslavija otišli u – istoriju.

Od 1985 do 1991.godine je u SAD ukupno prodat 141,511 Yugo a razma�eni i rasipni Amerikanci su u radio emisiji Car Talk na National Public radiju ovaj auto proglasili najgorim automobilom u drugom milenijumu.

A imao je tako jednostavno i zvu�no ime – Yugo! I bio je tako pristupa�an za tr�ište koje je poznato po tome što lako prihvata nove proizvode (za razliku od evropskog). Ali avaj, ipak nije uspeo da od sebe napravi veliki brend. Razo�arao je o�ekivanja potroša�a, nije uspeo da se prilagodi njihovim �eljama i potrebama, niti tehni�kim standardima tr�išta. Yugo je bio tipi�an primer da NE POSTOJI TA REKLAMA KOJA MO�E DA OD LOŠEG PROIZVODA NAPRAVI VELIKI BREND.

Za razliku od Yuga, Jugo je i dalje ostao jedan od ubedljivo najpoznatijih brendova na teritoriji bivše Juge!

Reklama i/ili video art

Sat, 09 Jan 2010 23:12:00 +0100

Sigurno ste bili u situaciji da razmišljate koje je to najranije �ivotno iskustvo kojeg mo�ete da se setite. Bez obzira da li je to neka slika, zvuk, ili celovito iskustvo koje ne mo�ete ta�no da vremenski locirate, ali ose�ate da je prisutno tamo negde u najdubljim korenima vaše svesti.

Kao neko ko se profesionalno bavi advertajzingom, pokušao sam da se setim prvih reklama koje sam kao dete primetio i koje su mi do današnjih dana ostale zabele�ene u se�anju. Od doma�ih reklama još uvek se vrlo dobro se�am one za �okolješnjak - mala crnokosa devoj�ica se raduje maj�inom povratku iz du�ana re�ima: ,,AAAA, kupila si �okolješnjak! Deda mi je rekao da ga uvek jedem za ve�eru...’’. Se�am se legendarne reklame za Pekabela sladolede (danas Frikom) u kojoj se pominju Kapri, Leni, �oko moko, Rum koktel, Rumenko, Cmok, Šarenko, Sneško ali i oni pokojni: Twini (bio je dupli, na dva štapi�a) i Miss. U se�anju je prisutna i reklama sa pevaju�im �ašicama sladoleda: ,,...ja sam hteo, ti bi jela, porodica tra�i cela, sladolede Pekabela...’’. A ko bi tek mogao zaboraviti smrznuto testo ,, što se troši �esto, i slano i slatko a zove se kratko – Iglo PKB’’; ili mla�anu Galu Videnovi� u reklami za ,,Val-al-era’’ farbe za kosu! Bile su to reklame koje su ušle u istoriju doma�eg advertajzinga jer su, svaka za sebe, napravile korak napred u razvoju profesije.

Od stranih reklama mi je bila definitivno najupe�atljivija ona za Li Kuper farmerke (Lee Cooper). Puna boja, pomalo neartikulisana ali definitivno druga�ija od svega što je do tada potroša� mogao da vidi na TV-u (pod uslovom da je imao televizor u koloru!) - bila je to reklama koja je direktno udarala u naše emocije, budila pozitivna i topla ose�anja i - ništa više i ništa manje od toga. Za mene li�no, bio je to prvi put da u reklami vidim golu �ensku guzu i grudi!!!

Mnogo godina kasnije sam saznao da je ovu kampanju kreirao �uveni francuski modni fotograf i vizuelni umetnik, �an-Pol Go (Jean-Paul Goude). ,,Monsieur Goude’’, poznati crta�, grafi�ki dizajner, fotograf, sineasta, ,,event designer’’... je multimedijalna li�nost koja je izvršila veliki uticaj na vizuelne umetnosti, prvenstveno na modu i na video. G.Go je bio kreativni direktor Eskvajer magazina (Esquire), dru�io se sa Endi Vorholom (Andy Warhol), kreirao imid� Grejs D�ouns (Grace Jones) sa kojom je dugo godina bio u vezi, i osmislio spektakularnu parisku paradu kojom je obele�ena dvestogodišnjica Francuske revolucije. Tako�e je kreirao nezaboravne kampanje za Li Kuper, Kodak, Šanel (Chanel), Perie (Perrier), Citroen (Citroën)...

Bilo da je u pitanju fotografija ili video rad, ideje g.Goa su uvek iskakale iz ustaljenih klišea i privla�ile veliku pa�nju javnosti. Ovaj kontroverzni �ovek od ideja vešto je koristio umetnost kako bi u svojim komercijalnim projektima uvodio nove trendove u modi i vizuelnoj komunikaciji uopšte. Inspiraciju je nalazio u �enama - njegove najve�e muze su istovremeno bile i njegovi najomiljeniji modeli i ljubavnice u krevetu. Slave�i njihovu savršenost, g.Go je od �enskog tela stvorio vizuelnu formu koja je bila po�etni element svake njegove kreacije. Ova iskrenost u izra�avanju i preplitanje njegovog privatnog i profesionalnog bi�a �ine ga posebnim i uspešnim ve� više od trideset godina a njegova neverovatna kreativna energija doprinela je tome da je i danas u svojoj sedamdesetoj godini veoma vedar i mladolik.

Na kraju se ponovo vra�amo reklamama, odnosno advertajzingu. Za jedne je advertajzing �ista gnjava�a koju treba izbegavati (mada dobro do�e da se trkne do WC-a kada se odu�i neki program), za druge ispiranje mozga i perfidni na�in kontrole gra�anstva kroz subliminalno modifikovanje svesti posmatra�a, za neke je to dobar na�in da se informišu o novim proizvodima i trendovima a za retke pojedince, poput g. �an-Pol Goa, još jedan vid umetni�og izra�avanja. Nevolja je oduvek bila u tome što tek neznatan broj kreativaca dobija punu podršku i slobodu od strane velikih kompanija da zaista stvara umetnost kroz advertajzing.

Ovde se za sada zaustavljam a nastavak pri�e o reklami i/ili video artu najavljujem za neki od narednih postova.

POGLEDAJTE INTERVJU SA G.GOOM

Koliko vredi vernost?

Thu, 07 Jan 2010 23:20:00 +0100

Iako �ivim u Srbiji, trudim se da budem gra�anin planete pa tako �esto pogledam vesti na stranim kablovskim kanalima kao što su BBC i CNN. Poslednja dva meseca, li�nost koja je bila u centru pa�nje internacionalne javnosti bio je golf zvezda, sportista Tajger Vuds (Tiger Woods).

Porodi�ne i poslovne nevolje g.Vudsa zapo�ele su krajem novembra 2009. kada je �uta štampa u Americi po�ela da iznosi detalje o njegovom ljubavnom �ivotu i da prebrojava imena njegovih tajnih ljubavnica. Kada je g.Vuds 27. novembra naleteo kolima na drvo u blizini spostvene ku�e u psihi�kom rastrojstvu nakon navodne sva�e sa svojom suprugom, pokrenula se prava lavina pri�a i ogovaranja, a neki vrlo neprijatni detalji iz njegovog ljubavnog �ivota osvanuli su na naslovnim stranicama dnevnih novina.

Ubrzo zatim oglasili su se i sponzori g.Vudsa koji su po�eli polako da se ogra�uju od svog promotera i da raskidaju ugovore sa �ovekom za koga se verovalo da �e postati prvi sportista koji �e uspeti da zaradi milijardu dolara (od toga preko 90% na osnovu ugovora sa sponzorima). Najpre se oglasilo osiguravaju�e društvo Aksen�er (Accenture) izjavom da g.Vuds više nije ,,pravi predstavnik za njihovo oglašavanje’’. Potom je usledila reakcija �ileta (Gilette) koji je prestao da emituje reklamu u kojoj se doti�ni pojavljuje, da bi kona�no brend Getorejd (Gatorade) obznanio da ne�e produ�iti svoj ugovor sa g.Vudsom ,,koji upravo isti�e ovih dana’’. Kona�no, na red je stigla i telekomunikaciona kompanija AT&T koja je pred kraj godine, tako�e, raskinula ugovor sa g.Vudsom.

Za razliku od njih, Najki (Nike) i kompanija koja je lansirala na tr�ište video igricu sa g.Vudsom, Ilektronik Arts (Electronic Arts) ostali su verni svom promoteru i poru�ili mu da mu pru�aju podršku u teškim trenucima i unapred se raduju njegovom povratku na golf teren.

G.Vuds �e zbog svojih vanbra�nih avantura izgubiti par desetina miliona dolara od sponzora i ko zna još koliko milona dolara nakon razvoda braka sa suprugom Elin (prelepom Šve�ankom), ali sve ovo sigurno ne�e zna�ajno ugroziri njegovu sportsku karijeru. Savez profesionalnog golfa (PGA) ima u interesu to da se g.Vuds što pre vrati na teren jer je upravo on taj koji je doprineo popularizaciji ovog sporta, interesovanju medija za prenošenjem golf takmi�enja a samim tim i interesu sponzora da ula�u u ovaj sport. Za o�ekivati je da �e g.Vuds izgubiti neke sponzore ali �e se sigurno na�i novi koji �e „popuniti rupe“ u njegovom bud�etu - pod uslovom da se što pre emotivno sredi i po�ne da ni�e sportske uspehe.

Da je kojim slu�ajem g.Vuds Srbin, siguran sam da bi mu ovakva reputacija u medijima znatno poboljšala imid� u javnosti i donela nove ugovore sa sponzorima. Naše društvo bi razumelo i nagradilo potrebe pravog muškarca i sportiste.

Koristim ovaj slu�aj da naglasim kolika je va�nost toga koga kompanije biraju kao promotera za svoje brendove. Kada je to poznata li�nost uvek postoji rizik da ona bude uvu�ena u neki skandal i da se to odrazi i na imid� samog brenda. Ovde se postavlja pitanje: na koji na�in izabrati osobu koja bi mogla biti pravi promoter nekog brenda?

Imam utisak da se kod nas kompanije nedovoljno ozbiljno bave ovim pitanjem. Za zaklju�enje promoterskog ugovora naj�eš�e je dovoljno da je osoba uspešna i poznata i/ili da je u prijateljskim odnosima sa vlasnikom kompanije. Zato se dešava da imamo poznatog sportistu koji promoviše sve, od igle do lokomotive, ili relativno manje poznatog glumca koji u isto vreme reklamira dva razli�ita prozvoda pa ste u nedoumici o �emu se zapravo radi u reklami koju upravo gledate. Nekada su se poznate li�nosti libile da se pojavljuju u reklamama a sada ih ima toliko, svuda, da se sti�e utisak da postoji jedan broj njih koji se ne skidaju sa bilborda.

Koji su dakle kriterijumi za izbor pravog promotera? Pravi promoteri se biraju na osnovu dva kriterijuma: poznatosti i popularnosti (kako bi skrenuli pa�nju javnosti na proizvod koji reklamiraju) i na osnovu njihovog li�nog imid�a (koji treba da je kompatibilan sa imid�om proizvoda koji reklamiraju). Ovo drugo se kod nas vrlo �esto zanemaruje. Dakle, imid� i ugled poznate osobe koja reklamira naš prozvod treba da potvrdi da je proizvod zaista kvalitetan, zdrav, moderan, elitan... koji god atribut ili vrednost brenda �elimo da istaknemo u prvi plan. Pre nego što se odlu�ite za nekog promotera potrebno je najpre da zamislite svoj brend kao osobu. Kako bi brend izgledao kad bi bio realna osoba od krvi i mesa? Da li je muškog ili �enskog pola? Kakva su mu/joj interesovanja i �ivotni stil? Šta voli a šta ne voli? Gde izlazi? Sa kakvim se osobama dru�i? Gde stanuje? Koja kola vozi...? Tek nakon toga treba razmišljati o tome koja se to poznata osoba uklapa u ovaj opis i sa njom pregovarati o sponzorsvu. Vaš promoter treba da bude personifikacija vašeg brenda: neko sa kim vaš potroša� �eli da se poistoveti, da se ugleda na njega ili nju i da se bar na trenutak, koriste�i BAŠ vaš brend ose�a kao ta poznata osoba, promoter omiljenog brenda.

I na kraju, jedan savet za promotere. Svako od nas ima samo jedno lice i jedan ugled. Pre nego što prihvatite sponzorstvo, razmislite da li vam ide u prilog da se toliko �esto pojavljujete u medijima i da li to mo�e da ugrozi potra�nju za vama u vašoj mati�noj profesiji. Razmislite i koji proizvod promovišete. Birajte samo one koje i vi li�no koristite. Vi svojim ugledom poznate i uspešne li�nosti garantujete za kvalitet tog prozvoda. Ako se potroša� razo�ara u proizvod koji reklamirate, to �e neminovno imati negativne posledice i na vaš li�ni imid� i na percepciju o vašem kvalitetu unutar vaše mati�ne profesije. Reklama je mo�no sredstvo - povezivanje sa pravim brendovima vam mo�e podi�i ugled (i popraviti finansijsku situaciju) ali vam isto tako mo�e i nauditi i �ak dovesti do toga da se javnost zasiti i izgubi interesovanje za vas i za to što radite.

Julie & Julia & moji baka i deka & ja

Wed, 06 Jan 2010 01:52:00 +0100

Nedavno me je jedan film vratio u detinjstvo i skrenuo pa�nju na to kakve sve �udne podudarnosti prate naše �ivote a da mi toga nismo ni svesni. Re� je o filmu ‘Julie & Julia’ (rediteljka: Nora Ephron, objavljen: avgust 2009.) u kome je Meril Strip (Meryl Streep) na maestralan na�in uspela da nam prezentuje svu neobi�nost li�nosti D�ulije �ajld (Julie Child) - dame koja je zahvaljuju�i svojim štampanim kuvarima i televizijskim nastupima, ka�u mnogi, nau�ila Amerikance da kuvaju. Radnja filma prati dve paralelne pri�e: onu o �ivotu D�ulije �ajld, njenom otkrivanju strasti prema kuvanju tokom �ivota u Francuskoj i dešavanjima koja su dovela do štampanja antologijskog kuvara ‘Mastering the Art of French Cooking’ 1963. godine i pri�u D�uli (Julie) - slu�benice u osiguravaju�em društvu koja jednoga dana odlu�uje da za 365 dana isproba svih 524 recepata iz gore pomenute knjige i da to svoje iskustvo ponovnog otkrivanja avanture kuvanja zabelezi na svom blogu.

Lep i topao film koji mi je probudio drage uspomene. Tamo negde sredinom sedamdesetih godina moj deka se vra�a iz �ikaga gde je bio u poseti svom bratu kojeg nije video od kad se završio Drugi svetski rat. U koferu pored mnoštva sitnica koje je pokupovao svojoj deci (tj. meni, mojoj mami i tati) i svojoj �eni, našla se i pozamašna knjiga od nekih 700 i kusur stranica pod nazivom ‘Mastering the Art of French Cooking’. Cela naša porodica se sakupila i �udom �udila kakvim su to ameri�kim bunikama �ika Konstantin i strina Smiljana hranili deku kad je odlu�io da toliku knji�urinu vu�e u kuferu �ak do Jugoslavije. On pun entuzijazma objašnjava kako je to omiljeni kuvar snaje Smiljane, kako na svetu ne postoji bolje kuvarsko štivo i kako je on odlu�io da emancipuje porodi�nu kuhinju te je zato svojoj supruzi doneo na poklon francuski kuvar na engleskom jeziku. Baka koja se tu našla prozvanom odmah je primetila da �e pre biti da je kuvar kupio samom sebi i da mu ni slu�ajno ne pada na pamet da joj se vrzma po kuhinji jer je poznato da je od njegovog kuvanja vazda bilo više štete nego koristi. Osim toga, kako �e ona da kuva iz ameri�kog kuvara kada ne govori engleski?!? Elem, da skratim pri�u. Kako baka nije govorila engleski, deka je morao da joj prevodi recepte po kojima je ona kuvala. Ne znam ta�no koliko su recepata isprobali od onih 524, ali znam da su godinama zajedno kuvali i satima seckali i srkali sosove kiko�u�i se u kuhinji...

Mnogo godina kasnije odlu�ujem da je napokon vreme da i ja po�nem malo da se „vidim i �ujem” na tom Internetu i da, recimo, po�nem da pišem blog. I tako se kao tema mog prvog bloga, EVER, sasvim slu�ajno nametnuo fenomen D�ulije �ajld, prve opštepoznate TV kuvarice u Americi (a �im je u Americi zna�i i u svetu!). Pa kako je to D�ulija uspela da uti�e na toliko ljudi u Americi i Evropi? D�ulija je prva Amerikanka koja je uspela da izu�i zanat francuskog kuvanja i da ga na jasan i neposredan na�in prezentuje prose�noj ameri�koj �eni koja nema mnogo vremena za kuvanje. Prvi talas popularnosti D�ulija je osetila kada je na lokalnoj bostonskoj televiziji pred kamerama pravila ‘lete�i’ omlet. Gledaoci su bili o�arani njenim šarmom i neposrednoš�u i ubrzo zatim D�ulijin TV šou ‘The French Chef’ postaje hit na nacionalnoj televiziji. D�ulija je bila dobitnica ‘Emmy’ nagrade za obrazovni program, našla se na naslovnoj strani ‘Times’ magazina, njena emisija je bila prvi šou program koji je bio titlovan kako bi ga pratile i gluve osobe, ista emisija je bila inspiracija za jedan mjuzikl a 2000. godine, na 40-godišnjicu njene karijere, francuska dr�ava joj je dodelila Orden Legije �asti. D�ulija je bila inspiracija D�uli Pauvel (Julie Powell) da 2000. godine zapo�ne pisanje svog kulinarskog bloga koji je kasnije objavljen u formi dve knjige i koji je poslu�io piscu i rediteljki Nori Efron kao osnova za radnju filma ‘Julie & Julia’. D�ulija �ajld je preminula 2004. u svojoj 91. godini ali pri�a o njoj još uvek traje.

U �emu je tajna tolikog uspeha D�ulijinog? Kako je ova naizgled obi�na �ena uspela da od sebe napravi internacionalni brend koji i danas donosi novac? Za po�etak, D�ulija je bila prva koja je na ameri�ko kulinarsko tr�ište lansirala potpuno nov proizvod – francusku kuhinju! Bila je ekspert za kuvanje i znala da svoje ume�e prezentuje na razumljiv i originalan na�in. Njen uspeh se zasnivao na dugotrajnom i upornom radu: �ak i kada su prvi izdava�i odbijali njen kuvar jer je bio preobiman, D�ulija se nije obeshrabrivala ve� je svaki put nastavljala da radi ono u šta je duboko verovala. D�ulija je bila jedinstvena i kao pojava: bila je visoka i imala karakteristi�nu boju glasa i dikciju što ju je �inilo dodatno zanimljivom i šarmantnom. U svojim nastupima je bila nenametljiva, uvek pozitivna i nasmejana. Niko pre nje nije bio toliko strastven i entuzijasti�an kada je u pitanju kuvanje i niko nije uspevao da toliko motiviše i inspiriše gledaoce kao D�ulija. Ali pre svega D�ulija je bila SAMO SVOJA, ISKRENO SVOJA i publika je znala to da ceni. Samo iskrena emocija upeva da dopre do sr�i ljudskog bi�a i zato su mnogi širom sveta verovali D�uliji i sledili njene savete - zato je D�ulija postala brend koji su ljudi zavoleli.

Neki �e danas re�i: lako je bilo D�uliji da je primete kada u to vreme nije bilo toliko TV kanala kao danas a tempo �ivota takav da su gledaoci mogo više vremena provodili pokraj TV-a koji je bio primarni izvor narodna zabave. Istina je da je u to vreme bilo mnogo lakše napraviti TV karijeru (jednom kada ugrabite priliku da stanete pred kamere), ali �vrsto verujem da bi �ak i danas, u vreme kablovske televizije i opšteg prezasi�enja razli�itim medijskim sadr�ajima D�ulija opet postala zvezda. Jednostavno, bila je isuviše jedinstvena i dobra da bi ostala neprime�ena.