8/8/2009 - SOCIJALNA,BRE!
Saznao da nisam višak (ne trenutni) u firmi u kojoj privređujem. I šta? Da li je to promenilo moj život? Da li sam rešio pitaja vezana za omogućavanje normalnog života svojoj porodici i sebi? Da li će biti bolje, da li će biti gore? Ko je bolje prošao, neko ko će napustiti firmu ili ja koji sam u noj ostao?
Da, jasno, ja sam tu u boljoj poziciji - zaboga, imam posao u vreme Svetske Ekonomske Krize, ipak primam platu ali ja nemam nikakvu ličnu, ne znam da li je ovo prava reč, satisfakciju. Da li će se i kada (ovo je pravo pitanje), sve ovo ponoviti? I, dokle su ljudi spremni da pognu glavu, saviju kičmu, da gutaju, trpe i ćute. Vreme je z arevoluciju!
PS - O onima što se uvek dočekaju na noge ne želim da pišem, oni nisu ljudi, već mačke a ja o životinjama ne pišem (bar ne obično i bar ne o mačkama).
|
|
Komentara (4) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
27/7/2009 - Mark Lanegan - Skeletal History
Ohhh, an artery is not a vein
No history can tell
My skeleton won't tell
Why some like moths draw
To a surgeon's drill
And blood shot hits to marrow
The snake's eating through her clothes and
Her charms that won me over
DeGama breached this lofty reach
Balboa left his bones upon the beach
Left there to bleach
Rose breaks in my fingers
Pullin' nickels through the stem too much has took a toll
Smoke crawls low along the ceilings
And all is quiet
But I keep listening
Come to kill me
|
|
Komentara (1) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
22/7/2009 -
Ne znam kako da nazovem post, ne znam ni o čemu bih mogao da pišem. Bor je vreo, dosadan, nema nigde žive duše, svi su negde pobegli. Ja nisam. Tu sam, lomim glavu o čemu da pišem. Preslušavam muziku koju nisam slušao od srednjoškolskih dana www.youtube.com/watch. Na godišnjem sam odmoru, firma u kojoj radim propada, sve propada (cvetaju banke i kladionice, mada čini se da ih osiguravajuća društva polako sustižu). Kineza koliko hoćeš. U Boru ne postoji hotel, ne postoji normalan park (vidi sliku ispod)
 Ovaj kamion služi za prevoz rude sa kopa u deo gde se prerađuje i jako je ogroman
 I tako, iz nemanja ideje dođoh do ovog i ovakvog posta, za sada toliko, godišnji odmor je tek predamnom. |
|
Komentara (0) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
11/11/2007 - U NEPOVRAT
Maglena puma staklenog uma
kliker od kova
zanos bez snova
veštica žuta dronjavih skuta
dabar bez klješta
i šakal od kresta
cika sa bresta ćuti do mesta
huli na slona - Guliver sa trona
fikus pre krina zna gde je zavetrina
mreti od čudaka
ili biti moćna svraka
u Sibiru se kleti
u stihu sebe sresti
s mumijama faraona
kraj pegavog telefona.
Zoran Radović - Ključ i lav
|
|
Komentara (2) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
11/11/2007 - KAVEZ ZA SVETLOST
Osedlanim talasima
bauci trčakaraju skaču,
kamenim lobanjama
magluštine im struje,
vriskom
bure dozivaju
virove prave,
požarima naslađuju večne dane.
Uzaludno je takav stvor biti
i blagu istinicu na dnu srca skriti.
Takav demon moje majke mašte
dnu mora izgubljeni medaljon strže
i cela večnost sada mu se gadi.
Pristajem da budem udavljen na miru
u viru bi on demon strašni
ostavio moju smelost na miru
i uvek ostaju samo ušća od suza,
hladne struje od dahova,
sablasti od legendi i strahova.
Sve ono što postoji davno pre nas
samo više se ne seća.
Nek svojim putem gmiže hiljadama nožica
sluzav trag nek ostavlja
dobrotu tvog srca nek ne zaboravlja.
Kao iz kapi
kao niz slapi,
iz dubina izlazim
tebi prilazim
ljubim usne od crvenih oblaka,
gledam oči od žada,
dodirujem ruku od labudovog paperja
i prvi put zaboravljam.
Zoran Radović - Ključ i lav
|
|
Komentara (0) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
11/11/2007 - VI STE LJUDI
Prijatelji ja sam drama
čuvar vašeg toplog stana
ja sam sila ja sam zakon
jezik znaka i topline
posmatram vas skoro tajno
iznad neba opis pružam
efekti su zvona stara
ja ih pazim svakog dana
Blagotvorne tuđe boli
vremenom sam činit znao
razmaženi kao lutke
ovu vrednost nesklad vodi
opijeni vaši snovi
i arsenal prostih reči
razne rase razne klase
namerno vas prave takvim
Vi ste ljudi tako mali
vama uvek nešto fali
Ja sam špijun ove zgrade
urbana sam transferzala
prosjaci su meni znani
kroz celinu prošlih dana
dobrota je meni mana
sreća moja tako mala
najbolji sam kada spavam
izazov sam sluga vama
Branislav Babić - Kebra
|
|
Komentara (0) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
10/11/2007 - NEDOUMICE VERENIKA
Imam jednu rupu na podu
nije ni kapitalistička ni komunistička
to je vanpartijska rupa
toliko je providna da bi mogla ući i u Akademiju
toliko je dražesna da bih mogao i da se oženim njom
kada me ne bi spopadala misao
da bi me na kraju prevarila
s prvim pacovom.
Mirča Dinesku
|
|
Komentara (2) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
10/11/2007 - xxx
GDE SU TVOJA DECA?
KADA SI SIŠAO SA SVOG KRSTA
I KRENUO PUTEM POVRATKA
DOK SE GOLGOTA GUBILA NA HORIZONTU
ONA NISU BILA S TOBOM
PISARI I FARISEJI SU TE PRATILI
A PILAT TI JE IZVEZAO NOVI KRALJEVSKI PLAŠT
KASAPINI I KOVAČI
TVOJI VERNI ČUVARI, KAŽU, ZAKLELI SU SE
I LEGIONAR KOJI TI JE RASPORIO UTROBU
I ONAJ KOJI TI JE DAO SIRĆE DA PIJEŠ
DA TE SPASU OD GOMILE, KAŽU, TRČALI SU
TVOJU DECU NISU PUSTILI DA PROĐU
TOLIKE GODINE SA SLUGAMA I PROSJACIMA
UNIZILE SU IH I UPRLJALE, KAŽU, VEOMA
I NARUŠIĆE TVOJU SLAVU
Tasos Darveris
|
|
Komentara (0) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
9/11/2007 - Mrak
Avet
Kao anđeo riđih zjena
ponovo ću, draga, doći,
tvom krevetu, s pratnjom sjena
u tišinu mračne noći.
I cjelove ću ti dati
hladnije od mjesečine,
ko zmija ću milovati
u gmizanju kad se vine.
A kad svane jutro mrazno,
moje mjesto bit će prazno
sve dok zvjezde noć ne jave.
Jedni vladaju dobrotom
tvojim tjelo i životom,
ja ću vladat jezom strave!
Šarl Bodler, Les fleurs de mal
Kola za spasavanje
Koloturske žage režu utrobama blatnih ulica
inkvizicija
devojke golih kolena
bacaju drva u podrume
slobodna ljubav
njegovo veličanstvo
novac
Zli su ljudi crvenih obraza
pred kućama zlikovaca čekaju taksfijakeri
Naše kosti jesen škripuću
čeone kosti mozak u aeroplanu.
Ljubomir Micić
Tela
Tela tela
Svagde svuda
Razasuta razvitlana
lakim kretom jednih ruku
Tela ćute u molitvi
Tela kriče u radosti
Tela vrište u očaju
Tela u snu
Tela ljube tela
Tela povrh tela u grčima
u stvaranju novih tela
Tela trunu u bolesti
gasnu kao žute lampe
mru
Tela kroz noć hite lete padaju
Moje telo vetri nose
Moje telo vapi zvezde
Oblaci su zvezde progutali
I jest: večno jedne oči mirno gledaju
Tela tela tela
Antun Branko Šimić
Veseli mrtvac
Ja bih u zemlji masnoj, punoj puževa, hteo
da sam iskopam jamu za sebe, pa da tu
opružim stare kosti, tu gde bih najzad smeo
da spim u zaboravu ko ajkula na dnu.
Ja mrzim zaveštanja, grobnice i da molim
da za mnom nekoliko suza prolije svet;
više još za života gavrane zvati volim
da mi od dna do vrha raskljuju kostur klet.
Crvi, bratijo crna, slepa i gluva!-sve bliže
evo vam slobodnoga, veselog mrtvog gosta!
mudraci što vas tovi trulež i gnoj i krv,
Milite, dakle, mojim ostacima bez griže,
i recite mi da li još neka muka osta
za ovog druga mrtvih, duše lišenu strv?
Šarl Bodler - Les fleurs de mal
|
|
Komentara (3) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
9/11/2007 - Moguće da ja u stvari tražim ženu
Sedmi je u sedmom mesecu prijatelju i
nisam ti rekao onda kad smo se videli
da sam batalio pisanje pesama i to već
neko duže vreme
nisam ti to rekao
jer mi se čini da to i nije tako
važna odluka
kao što nisam ništa ni čitao jedno
izvesno vreme
a to u svakom slučaju nema veze
sa odlukama
veoma je jednostavno
nije me interesovaloa čak ni najbliže okruženje ne
mogu da namestim
prema sebi tu na stolu
kutija ranisana 2x1 dnevno
kutija gelusil-lak tableta 3x1 dnevno
šolja čaja za želudac
ni to nije neka priča prijatelju
bolestan želudac ti je kao
punačka žena
za kasom u samoposluzi
povremeno moraš stići i do nje
moraš platiti neke stvari iz života
i to sve traje već mesec i po dana
i ni to nije neka priča
ali zato je april bio teška pesma
čudesan i brz peti mesec
prvu nedelju sam proveo u karlovačkim vinogradima
sa svojim drugom Saletom i sedeli smo u njegovoj
staroj kući blizu Dunava
vreme je bilo užasno
bilo je hladno kiša i vetar i
igrali smo podmornice
pili vodku i pivo a onda je bila sreda i
otišli smo u Sremske Karlovce i tamo
u kafani
zove se "Mansarda" ili tako nešto
pili špricere i
gledali srednjoiškolke i završili smo
u tri ujutru
u hotelu "Boemi" i odatle krenuli
pešice
nazad u vinograde i pevali pesme
hodajući po šinama
po mrklom mraku a sutradan prekopali i
izriljali zemlju
ispod kuće kao prava gradska deca i
tu će Saletova keva da posadi
neko povrće
i mladi luk u svakom slučaju
i verovatno krompir
a onda smo se vratili u Beograd
bio je petak
i te iste večeri su mi javili
da je umro otac
mojoj baš dobroj bliskoj prijateljici
i to me je užasno rastužilo i u stvari
njena tuga me
rastužila i posle sahrane sam se
napio neke rakije
sa prijateljima njenog oca i
ispričaću ti to
stajao sam nasred dvorišta
jednom rukom se okačio
o konopac za sušenje veša baš
kao majmun
jer osim moje prijateljice nisam
skoro nikog poznavao
i bio opet po ko zna koji put
kao spušten
tu negde
i onda mi je prišao čovek
inače kum oca moje prijateljice
pružio mi je čašu i pitao me:
"Šta je dečko, šta ti fali?"
"Ništa", rekoh, "sve je u redu"
a onda je on rekao:
"Slušaj šta ću da ti kažem..."
i ja sam pomislio da će mi
odvaliti neku
filozofsku žvaku i čovek je klimao
glavom i
i gledao u zemlju
a onda rekao:
"Život je kurton"
i onda smo se napili
da.
I to je bio april.
I ako je to dovoljno za poeziju
evo jedne pesme.
I ako nije ja tu ništa ne mogu da učinim.
Srđan Valjarević
|
|
Komentara (1) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
9/11/2007 - prazan predmet odvažnog nestajanja
Nisam se obazirao a mogao sam
znam da grešim.
Da li si njihov?
Znači li to da postoje i naši?
Ja jesam nezadovoljan.
Ja sam prostor
repriziran na zahtev otupelog otvarača.
Konačno i ja sam deo
nekog hrabrog komentara
Branislav Babić-Kebra
|
|
Komentara (0) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
9/11/2007 - Kodeks standarda poslovnog ponašanja #1
Deo prvi - Standardi ponašanja na proslavama, koktelima i druženjima
- Potrudite se da budete prikladno obučeni za tu priliku i dostojanstveno predstavite sebe i Firmu;
- Na početku proslave ili koktela, predstavnici na čelu sa vlasnikom (direktorom) Firme pozdravljaju goste;
- Pri pozdravljanju i rukovanju, cigarete i piće odložite na sto;
- Ukažite poštovanje svakom gostu podjednako i budite diskretni;
- Nastojte da uspostavite ili produbite poslovne kontakte sa kupcima i poslovnim partnerima;
- Budite umereni u konzumiranju pića i hrane.
Izvod iz Kodeksa standarda poslovnog ponašanja Firme, 2004.
|
|
Komentara (1) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
8/11/2007 - Gmizavac kojeg je usnio K.S.Luis
... Sporo, drhtavo, uz neljudske pokrete, jedan ljudski oblik, skerletne boje pod odsjajem vatre, iziđe iz otvora na pećini. Beše to Neččovek, naravno; vukući slomljenu nogu dok mu se donja vilica klatila kao kod leša, uspravi se na noge. Potom, nedugo iza njega, još jedno telo proviri iz otvora. Prvo su se pojavile kao grane drveta a posle toga šest ili sedam svetlećih tačaka raspoređenih poput sazvežđa; zatim, jedna valjkasta masa koja je prelamala crvene odsjaje kao da je izglačana. Srce mu zastade kad je video kako se grane odjednom pretvaraju u duge žičane pipke a svetleće tačke u isti toliki broj očiju na glavi prekrivenoj oklopom iza kojeg je sledilo valjkasto i naborano telo. Iza toga su naišle jezive uglaste stvari, višezglobne noge a najzad, kad je već verovao da je pogledom obuhvatio čitavo telo, pojavi se još jedno iza prvog i još jedno iza drugog. To stvorenje se delilo na tri dela, između sebe povezana jedino nekom vrstom pčelinjeg struka, to su bila tri dela koja kao da nisu pravilno nanizana nego su ostavljala utisak kao da ih je neko prignječio; beše to podrhtavajući deformitet ogromnih razmera, sa sto nogu, i ležaše nepomično pored Nečoveka, bacajući zajedno s njim dve senke spojene u jedinstvenu pretnju na kamenom zidu...
K. S. Luis - Perelandra, 1949.
|
|
Komentara (0) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
7/11/2007 - Životinja koju je Kafka usnio
To je životinja veoma velikog repa, dugog i po nekoliko metara, sličnog lsičjem repu. Pokatkad bih voleo da taj rep držim u ruci, ali to je nemoguće; životinja je vazda u pokretu a rep stalno vrti tamo-amo. Ima nečeg kengurskog u toj životinji ali njena omanja jajolika glava nije svojstvena kenguru nego više podseća na ljudsku; samo zubi kao da nose posebnu izražajnu moć bilo da ih krije, bilo da ih pokazuje. Često mi se čini da bi ova životinja želela mene da pripitomi, inače zašto bi mi izmakla rep upravo kada hoću da ga uhvatim, potom mirno čeka da me ponovo privuče kako bi još jednom poskočila?
Franz Kafka - Hochzeitsvoberetungen auf dem Lande, 1953
|
|
Komentara (1) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
7/11/2007 - majmun koji pije tuš
Ova životinja je veoma rasprostranjena u severnim oblastima, a dugačka je svega nekoliko santimetara; narav joj je neobična; oči su joj kao poludragulj korneol, a krzno crno kao ahat, svilenkasto i mekano, somotasto poput jastuka. Izdvaja se po sklonosti ka tušu, tako da kad ljudi pišu, životinja sedi prekrštenih ruku i nogu, te čeka da se pisanje završi pa da popije ostatak tuša. Potom majmun ponovo čučne, spokojan i zadovoljan.
Vang Tahaj (1791)
|
|
Komentara (0) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
15/10/2007 -
Beloj devojci
Volim te
zato što si bela,
ne zato što si šarmantna
ili bistra.
Tvoja boja je
svilena nit
koja se provlači kroz misli
usijanim krivinama
želje i požude.
Mrzim te
zato što si bela.
Tvojim belim mesom
hrane se noćne more
Belo je
koža zla.
Ti si moj Mobi Dik,
Bela Veštica,
simbol konopca na drvetu za vešanje,
krst u plamenu.
U takvoj ljubavi
i takvoj mržnji
moje je srce rascepljeno.
Raspeće.
Markus Garvi
|
|
Komentara (1) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
14/10/2007 - Još jedno pismo
Ja zaista ne znam kako bih započeo ovo pismo. Izlizana fraz koja se javlja svaki put kada uzmem olovku u ruke i stavim prazan pappir pred sebe. Neke stvari su jednostavno takve kakve jesu i teško da može doći do nekakve pozitivne promene u dogledno vreme. Naravno, to ne znači da treba očajavati, već naprotiv, treba ustati i početi sa borbom. Ali, protiv koga (čega) se boriti? Sve podseća na borbu Don Kihota sa vetrenjačama.
Jednoga dana ćemo zasigurno postati deo neke lepše stvarnosti. Samo treba biti strpljiv i ostati imuun na sve izazove koji nam se nude.
Jebena vremena!
Bakarni grad spava. Buđenje je skriveno u nekom ćošku i strpljivo čeka da bude pronađeno. Ljudi počinju da dobijaju neku patinastu boju (poput spomenika Nepoznatom junaku u nekom parku po kome golubovi seruckaju) i sve tone u sve dublje sivilo.
A ja? Ja prosto ne znam šta biih sa sobom. Teško stanje duha. Nemoć.
"Radim i spavam,
ruke, noge, glava.
Tražim i vrebam,
tražim pravi put.
Brzo i kratko su moje prve reči,
sve je više stvari koje...
prolaze kraj mene brzo..." - Šarlo akrobata
"PRODAJEM AUTO U ODLIČNOM STANJU. PRVI VLASNIK GARAŽIRAN". Nonsens od oglasa. Garažiran prvi vlasnik. Ko je dovezao automobil na parking? Vlasnik je ostao u garaži. Automobil prodaje samog sebe. Ništa mi nije jasno.
Ja ništa ne razumem a i sve manje truda ulažem u bilo kakvo razmišljanje. Pa da! Bolje je tako. Zašto se opterećivati mislima? Pustiću nekog drugog da razmišlja umesto mene. Ovo je pismo suviše komplikovano.
I, šta sad? Ako je ovo što pišem komplikovano, kako mogu da se nadam da će me iko razumeti? Bitno je , u stvari, da ja razumem samog sebe. Poslaću pismo samom sebi. Obradovaću se kada u poštanskom sandučiću ugledam koverat. Ionako mi niko ne piše.
A možda ga pošaljem baš Tebi, da te trgnem iz bezbrižnih misli, da se pitaš i da se zabrineš. Da razmišljaš o svemu što se dešava i da shvatiš da je na ovom svetu sve manje zdravih a sve više onih drugih (namerno izostavljam reč "bolesni" jer, nešto što se može podvesti pod pojam "kolektivno stanje nacije" ne može da predstavlja bolest već normalno stanje stvari).
Pošteno se izbljuvah po nacionalnim vrednostima. Ali zar se uopšte sme govoriti o nekakvim vrednostima kada je ova nacija u pitanju, ovakva kakva je? (Moraću da prestanem da s ebavim ovakvim pitanjima jer će neko ovo da pročita i prijavi me policiji). Pređimo na druge teme.
Krevet, ustajanje, oblačenje, umivanje, cigareta, patike, vrata, stepenište, posao, kafa, cigarete, kafa, cigarete, vrata, kući, stepenište, vrata, hrana, odmor, šetnja, kući, hrana, krevet, spavanje... u nedogled. Dok ti se ne smuči. Redosled ne vredi menjati. Suština ostaje ista. Krug je savršen.
"OSTAVITE NADU SVI KOJI ULAZITE OVDE!". Zlokobne reči koje deluju smešno u datoj situaciji, jer se nema šta ostaviti. Nada je odavno izgubljena.
A kad pogledaš malo bolje shvatiš da je mnogo mračno. A svetlosti niotkuda. Čak ni Sunce ne pomaže. Možda bi nam Sunca mogla pomoći? Evo pitanja:
"KOLIKO SUNACA JE POTREBNO DA POSTANE MALO SVETLIJE?"
Odgovore slati na moju adresu (sa naznakom "za nagradnu igru"). Izvlačenje nagrada obaviće se u mrklom mraku tako da će Nam ime srećnog dobitnika ostati nepoznato.
Sad je zaista dosta! Ovo je kraj pisma. Ako ga ikada dobiješ pokušaj da odgovoriš na njega (usudi se!)
Pozdrav
P.S. - Automobil se prodaje za 1350 eura, što znači da ima visoko mišljenje o sebi obzirom da se zove ZASTAVA 128.
|
|
Komentara (1) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
13/10/2007 - Čekanje (opet)
Pozdrav iz bun(t)ovnog Bora! Još jednom se pokazalo da OVAJ narod nije i NIKADA neće biti dovoljno pametan da svoje probleme rešava samostalno, bez VOĐA i direktiva "ODOZGO". A šta se, u stvari desilo?
Desio se "JAVNI PROTEST". Protiv RUKOVODSTVA, protiv VLADE (samim tim protiv SISTEMA - a kao što je dobro poznato sistem je NEUNIŠTIV, znači protest je POJEO SAM SEBE), protiv BESPARICE, protiv BEDE, protiv UMIRANJA ovog i još par gradova u regionu.
E sad, sve je lepo krenulo. Masa ljudi, pištaljke, zastave, "UA LOPOVI!", i tako to. I šetnja gradom je bila OK. A onda na scenu stupaju VOĐE koje pozivaju radnike da se vrate na svoja radna mesta i da ČEKAJU ispunjenje Sindikalnih zahteva. Sve u svemu JAVNI PROTEST je trajao cca 30 min.
I, eto - sada sedim na svom radnom mestu i ČEKAM. PLATU, VEĆI STANDARD. POZIV NA SLEDEĆI PROTEST. Dokle ću da ČEKAM, ne znam? Ako svi budemo čekali, sve će PROĆI mimo nas.
A mi ćemo sve to mirno posmatrati i ČEKATI da nam se sve to VRATI... KAO BUMERANG, UGLAVU. BOOOOOOOOM!
Pozdrav od "protestanta koji" ČEKA!
|
|
Komentara (0) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
13/10/2007 - Pismo
Bor, 21.09.2004. godine
Dobar dan prijatelju,
Još jedan novi dan i još jedno novo pismo. Ne znam ni zašto ga pišem kada se apsolutno ništa nije izmenilo? Još uvek isto smaranje i korišćenje Firminog kompjutera u nedozvoljene svrhe (teška povreda radne dužnosti). Jedina dobra stvar u svemu ovome je to što počinjem sve brže i jednostavnije da se snalazim u ovakvoj vrsti pisanja/kucanja (neki put mi se učini da sam počeo da razmišljam kao kompjuter).
Sada se polako okuplja Družina od kancelarije tako da se stvaraneopisiva kakofonija i počinje da mi ometa koncentraciju. Hoćeš da ti pišem o čemu pričaju? Uglavnom ogovaraju svekrve, mudruju o životu i ako nastave sa tim mudrovanjima otkriće sam smisao života.
Možda mi to što sam primoran da svakodnevno slušam iste glupe priče pomogne da se "ubacim" u tokove svakodnevice a možda i saznam nešto što mi nikada u životu neće trebati. Znaš šta, mnogo je bolje kada radiš sa isparenjima i opasnim hemikalijama nego sa brbljivim tetkama i ženturačama.
|
|
Komentara (0) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
|
O blogu
alt, indie, etc
« April 2026 »
| Mon | Tue | Wed | Thu | Fri | Sat | Sun | | | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 |
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | |
Kategorije postova
Blog Prijatelji
• AnaM
• Giardia
• madamX
• lazarica
• Minja
• mutti
• ljubavnica
• svetlana
Ostali linkovi
Blog Hosting
|
