alt, indie, etc https://www.blogoye.me/boranche/ sr Fri, 17 Apr 2026 13:45:04 +0200 BlogOye! Saznao da nisam višak (ne trenutni) u firmi u kojoj privređujem. I šta? Da  li je to promenilo moj život? Da li sam rešio pitaja vezana za omogućavanje normalnog života svojoj porodici i sebi? Da li će biti bolje, da li će biti gore? Ko je bolje prošao, neko ko će napustiti firmu ili ja koji sam u noj ostao? Da, jasno, ja sam tu u boljoj poziciji - zaboga, imam posao u vreme Svetske Ekonomske Krize, ipak primam platu ali ja nemam nikakvu ličnu, ne znam da li je ovo prava reč, satisfakciju. Da li će se i kada (ovo je pravo pitanje), sve ovo ponoviti? I, dokle su ljudi spremni da pognu glavu, saviju kičmu, da gutaju, trpe i ćute. Vreme je z arevoluciju! PS - O onima što se uvek dočekaju na noge ne želim da pišem, oni nisu ljudi, već mačke a ja o životinjama ne pišem (bar ne obično i bar ne o mačkama). Sat, 08 Aug 2009 09:41:00 +0200 https://www.blogoye.me/boranche/67270/ Ohhh, an artery is not a vein No history can tell My skeleton won't tell Why some like moths draw To a surgeon's drill And blood shot hits to marrow The snake's eating through her clothes and Her charms that won me over DeGama breached this lofty reach Balboa left his bones upon the beach Left there to bleach Rose breaks in my fingers Pullin' nickels through the stem too much has took a toll Smoke crawls low along the ceilings And all is quiet But I keep listening Come to kill me Mon, 27 Jul 2009 10:45:00 +0200 https://www.blogoye.me/boranche/66925/ Ne znam kako da nazovem post, ne znam ni o čemu bih mogao da pišem. Bor je vreo, dosadan, nema nigde žive duše, svi su negde pobegli. Ja nisam. Tu sam, lomim glavu o čemu da pišem. Preslušavam muziku koju nisam slušao od srednjoškolskih dana www.youtube.com/watch. Na godišnjem sam odmoru, firma u kojoj radim propada, sve propada (cvetaju banke i kladionice, mada čini se da ih osiguravajuća društva polako sustižu). Kineza koliko hoćeš. U Boru ne postoji hotel, ne postoji normalan park (vidi sliku ispod) Ovaj kamion služi za prevoz rude sa kopa u deo gde se prerađuje i jako je ogroman I tako, iz nemanja ideje dođoh do ovog i ovakvog posta, za sada toliko, godišnji odmor je tek predamnom. Wed, 22 Jul 2009 18:07:00 +0200 https://www.blogoye.me/boranche/66752/ Posle duuuuuže pauze, mislim da je vreme da se vratim blogovanju. Za početak jedna divna pesma. www.youtube.com/watch Wed, 15 Jul 2009 21:45:00 +0200 https://www.blogoye.me/boranche/66515/ Maglena puma staklenog uma kliker od kova zanos bez snova veštica žuta dronjavih skuta dabar bez klješta i šakal od kresta cika sa bresta ćuti do mesta huli na slona - Guliver sa trona fikus pre krina zna gde je zavetrina mreti od čudaka ili biti moćna svraka u Sibiru se kleti u stihu sebe sresti s mumijama faraona kraj pegavog telefona. Zoran Radović - Ključ i lav Sun, 11 Nov 2007 17:21:00 +0100 https://www.blogoye.me/boranche/25171/ Osedlanim talasima bauci trčakaraju skaču, kamenim lobanjama magluštine im struje, vriskom bure dozivaju virove prave, požarima naslađuju večne dane. Uzaludno je takav stvor biti i blagu istinicu na dnu srca skriti. Takav demon moje majke mašte dnu mora izgubljeni medaljon strže i cela večnost sada mu se gadi. Pristajem da budem udavljen na miru u viru bi on demon strašni ostavio moju smelost na miru i uvek ostaju samo ušća od suza, hladne struje od dahova, sablasti od legendi i strahova. Sve ono što postoji davno pre nas samo više se ne seća. Nek svojim putem gmiže hiljadama nožica sluzav trag nek ostavlja dobrotu tvog srca nek ne zaboravlja. Kao iz kapi kao niz slapi, iz dubina izlazim tebi prilazim ljubim usne od crvenih oblaka, gledam oči od žada, dodirujem ruku od labudovog paperja i prvi put zaboravljam. Zoran Radović - Ključ i lav Sun, 11 Nov 2007 17:05:00 +0100 https://www.blogoye.me/boranche/25170/ Prijatelji ja sam drama čuvar vašeg toplog stana ja sam sila ja sam zakon jezik znaka i topline posmatram vas skoro tajno iznad neba opis pružam efekti su zvona stara ja ih pazim svakog dana Blagotvorne tuđe boli vremenom sam činit znao razmaženi kao lutke ovu vrednost nesklad vodi opijeni vaši snovi i arsenal prostih reči razne rase razne klase namerno vas prave takvim Vi ste ljudi tako mali vama uvek nešto fali Ja sam špijun ove zgrade urbana sam transferzala prosjaci su meni znani kroz celinu prošlih dana dobrota je meni mana sreća moja tako mala najbolji sam kada spavam izazov sam sluga vama Branislav Babić - Kebra Sun, 11 Nov 2007 16:52:00 +0100 https://www.blogoye.me/boranche/25169/ Imam jednu rupu na podu nije ni kapitalistička ni komunistička to je vanpartijska rupa toliko je providna da bi mogla ući i u Akademiju toliko je dražesna da bih mogao i da se oženim njom kada me ne bi spopadala misao da bi me na kraju prevarila s prvim pacovom. Mirča Dinesku Sat, 10 Nov 2007 13:24:00 +0100 https://www.blogoye.me/boranche/25054/ GDE SU TVOJA DECA? KADA SI SIŠAO SA SVOG KRSTA I KRENUO PUTEM POVRATKA DOK SE GOLGOTA GUBILA NA HORIZONTU ONA NISU BILA S TOBOM PISARI I FARISEJI SU TE PRATILI A PILAT TI JE IZVEZAO NOVI KRALJEVSKI PLAŠT KASAPINI I KOVAČI TVOJI VERNI ČUVARI, KAŽU, ZAKLELI SU SE I LEGIONAR KOJI TI JE RASPORIO UTROBU I ONAJ KOJI TI JE DAO SIRĆE DA PIJEŠ DA TE SPASU OD GOMILE, KAŽU, TRČALI SU TVOJU DECU NISU PUSTILI DA PROĐU TOLIKE GODINE SA SLUGAMA I PROSJACIMA UNIZILE SU IH I UPRLJALE, KAŽU, VEOMA I NARUŠIĆE TVOJU SLAVU Tasos Darveris Sat, 10 Nov 2007 01:09:00 +0100 https://www.blogoye.me/boranche/25051/ Avet Kao anđeo riđih zjena ponovo ću, draga, doći, tvom krevetu, s pratnjom sjena u tišinu mračne noći. I cjelove ću ti dati hladnije od mjesečine, ko zmija ću milovati u gmizanju kad se vine. A kad svane jutro mrazno, moje mjesto bit će prazno sve dok zvjezde noć ne jave. Jedni vladaju dobrotom tvojim tjelo i životom, ja ću vladat jezom strave! Šarl Bodler, Les fleurs de mal Kola za spasavanje Koloturske žage režu utrobama blatnih ulica inkvizicija devojke golih kolena bacaju drva u podrume slobodna ljubav njegovo veličanstvo novac Zli su ljudi crvenih obraza pred kućama zlikovaca čekaju taksfijakeri Naše kosti jesen škripuću čeone kosti mozak u aeroplanu. Ljubomir Micić Tela Tela tela Svagde svuda Razasuta razvitlana lakim kretom jednih ruku Tela ćute u molitvi Tela kriče u radosti Tela vrište u očaju Tela u snu Tela ljube tela Tela povrh tela u grčima u stvaranju novih tela Tela trunu u bolesti gasnu kao žute lampe mru Tela kroz noć hite lete padaju Moje telo vetri nose Moje telo vapi zvezde Oblaci su zvezde progutali I jest: večno jedne oči mirno gledaju Tela tela tela Antun Branko Šimić Veseli mrtvac Ja bih u zemlji masnoj, punoj puževa, hteo da sam iskopam jamu za sebe, pa da tu opružim stare kosti, tu gde bih najzad smeo da spim u zaboravu ko ajkula na dnu. Ja mrzim zaveštanja, grobnice i da molim da za mnom nekoliko suza prolije svet; više još za života gavrane zvati volim da mi od dna do vrha raskljuju kostur klet. Crvi, bratijo crna, slepa i gluva!-sve bliže evo vam slobodnoga, veselog mrtvog gosta! mudraci što vas tovi trulež i gnoj i krv, Milite, dakle, mojim ostacima bez griže, i recite mi da li još neka muka osta za ovog druga mrtvih, duše lišenu strv? Šarl Bodler - Les fleurs de mal Fri, 09 Nov 2007 13:18:00 +0100 https://www.blogoye.me/boranche/24920/