Koliko puta kažem sebi, opameti se, budi stoka, ne zaslužuje svako pomoć. Kažem, ali nikada ne uspem da ispoštujem sebe. Hiljdu puta okrećen novi list i hiljadu puta ga iznova, da izvinete, userem. Ne mogu da kažem ne, ne znam to. Uvek mislim da će mi taj neko vratiti onda kada meni to bude trebalo. Da, mnogi mi i  vrate, samo ne ono što mi treba nego nož, nož u ledja.

Po prirodi sam takav, zaista mi nije problem da pomognem nekome, u bilo čemu. Često mi se dešava da činim nekome uslugu, a da se pri tome jako nerviram i izjedam što to činim. Ali jednostavno, nešto progutam i kažem, ko zna kada ćemi taj neko zatrebati. Možda mi nikada ni ne zatreba, a neću umreti ako  sam nekome u nečemu pomogao.

Medjutim, dešava mi se da upravo ta, stoka bezobrazna (meni je žao što sam možda nekulturan, ali ovog momenta nemam drugu reč za takve ljude) čeka da me na prvom ćošku izogovar i iznese svoj najgori mogući sud o meni. Pa sve i da je to tačno, prosto mene bi grizla savest s obizrom na to koliko sam toj istoj osobi značio.

Ne kažem, volim ja da tračam. Pazim s kim to radim, jer znam da i moj prijatelj ima prijatelja, a pred prijateljima se teško drži jezik za zubima. O neki ljudima pažljivo biram reči, jer pored tih nekih stvari koje me kod njih nerviraju postoji mnoštvo onih koje ne treba da zasene te gluposti.

Možda sam malo konfuzan, gubim se u svojim mislima jer bih rekao hiljadu stvari, ali ne znam koju pre. U ovome je stvar. Dve osobe su danas, dale sebi za pravo da pričaju o meni, stvari sa kojima zapravo nisu puno upoznate. Davale su jedan površan, i prilično ružan sud o meni, na osnovu nekih svojih zapažanja i ljubomornih stavova. Uspeo sam da neke stvari uradim pre njih, i privedem uspešno, i odmah su našle da pronalaze moje mane, kako bi umanjile taj uspeh. Pored svega toga, ja sam u ostvarivanju mog ciilja uvek i njima pružao sve informacije koje sam imao, davao sve ono što sam i sam koristio, priticao u pomoć kada god bi me pozvale....

Sad, sad se mogu samo kajati. Jako mi je krivo. Jer, ja sam njih smatrao prijateljima, ne najboljim, ali prijateljima svakako. Očito nekim ljudima tudji uspeh smeta i pored toga što im je taj neko pomogao na putu ka njihovom uspehu.

Mogu samo da se nadam da će mi ovo doći do mozga i da ću sledeći put dobro razmisliti kome ću pomoći, kome pokloniti svoje vreme. Moram se naučiti onome što uče decu od najranijih dana, ne veruj svima... nisu svi dobri!