“Dokon pop i jariće krsti!”
29.8.2009
Pošto nisam pop, a dokon jesam, morao sam da nadjem neku drugu zanimaciju. Ne verujem da je to neki specijalan dar, ali umem i o najdosadnijoj stvari, za koju bi svako rekao maksimalno 2-3 rečenice da pričam u nedogled. Zbog toga sam rešio da pisanje ovog bloga bude moja nova zanimacija.
Jednom sam putovao sa prijateljima prilično dugo. Dobro, putovao sam ja više putan sa njima, ali ovaj put je ostao upamćen po jednoj divnoj pričici. Kako bismo prekratili vreme putavanja igrali smo se fota. Ne znam znate li za tu igru, ali mi smo je često igrali kad smo bili manji. Sada nam je dobro došla, kako bismo se prisetili ranijih vremena i makar na kratko vratili u prošlost i još uz sve to prekratili vreme putovanja. Nakon nekog vremena zadalai su fotu, da onaj ko bude izvučen smori sve koji su bili u kombiju. I baš kao da su znali da ću ja to najstručnije da uradim izvukoše mene. Možda vama i bude zanimljivo dok ovo budete čitala, možda jednostavno kliknete na X, ali oni su ovo morali slušati do kraja. Ne znam zašto, ali molili su me da se “ugasim”
Zdravo, ja sam mala gusenica. Dugo se već vučem po jednom cvetu, sve me boli. Čekam kada ću postati leptir pa da mogu sa lakoćom da preletim s cveta na cvet. Ali kao da to nikada neću postati. Ma ja uopšte nisam trebala da se rodim. Nemojte me tešiti, nisam ja glupa. Znam ja neke stvari bolje nego što vi mislite.
Vidite kada smo još bili u čauri, sva moja braća i sve sestre su se pretvorile u gusenice pre mene. Bila sam zakržljala zato što sam još u čauri pala sa neke travke koju su neki ljudi brali. Jedva su me pronašli posle toga. Kada sam se izlegla roditelji su već bili mrtvi. Znate, leptiri žive samo jedan dan, a ja sam jedan dan zakasnila da se pretvorim u gusenicu. Dakle od prvog dana sam bila siroče, za razliku od moje braće i sestara.
Pored toga oni su se jako brzo pretovrili u Leptire, prelepe leptire, dobro posle toga su i umrli, ali su bar bili lepi. A ja? Kasnim sa razvojem kao Bosna sa priključenjem EU. Imam alergiju na polovinu biljaka koje me orkužuju. Mršava sam toliko da niko neće ni da me pojede. A živa sam. Ma patnja vam je moj život. Pokušala sam ja i da izvršim samoubistvo. Ali ne ide. Krenem ja da se ubijem. Popnem se na vrh ruže. Zapravo, krenem da se penjem. Taman se popela, zauzela poziciju, polako hvatam zalet i cvrc. Deca baciše loptu, ruža se polomi i ja dodjoh na zemlju ne povredjena. Kakav sam baksuz ni da se ubijem ne mogu.
Onda sam otišla na kupus. Hajde, kontam tamo kad me napršću onim insekticidima ima da umrem na licu mesta. Kad šipak!!! Zakasnila, sve bilo već isprskano. Ližem ja onaj kupus, a on sve upio. Nema ni trunke otrova. Šta mogu, jednom baksuz – uvek baksuz.
Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa….. Šta mi se to dešava….joOooOOooOOj, boli meeeeeeEeeeeeEEeee…. Molim?! Ja sam lagana!!! Ooooo, neee, ja sam lagaN! Gospode, postao sam leptir. Pravi leptir. Imam i krila. Čak dva para. Jao, što je svet lep. Vidi onaj cvet!... Ooooo, pa nisam ni znao kako je lep. Pa kad nisam mogao da ga vidim iz daljine. Jao pa predivno.
Aaaa, vidi ove budale, hoće da me uhvati. Pa jesi li ti normalan???? Znaš li ti da ja ionako živim samo jedan dan. Auuuu... pa ja ću da umrem. Kako da se vratim u gusenicu. Neću da umrem...Zapravo, ako budem gusenica to ću hteti.
Hej, jesi li ti video sve ovo što nas okružuje, te boje, mirise??? Ma predivno. Vidi one krave što je veličanstvena!!! Predivna je? Šta je ono ispod nje, onako tamno. Odoh da vidim. UF što smrdi.
Aaaaaaa!!! ne vidim ništa... Ko je ugasi svetlo???? Šta me ovo tako boli? Joj, glupa kravo, sidji s mene. Ne mogu da pomerim krila.... Izgleda da je kraj.... Gotovo je sa mnom... E, pa znao sam da ću u neka govna da se uvalim, kad sam čitav život bio baksuz, ali nisam slutio da ću u govnima da umrem. Gotovo je sa mnom. Samo ću vam reći nešto poučno za kraj.... Dobro me slušajte... Joj, sve me boli.... Nikada... Nikada.... nemojte.....i umre
Ukoliko ste izdržali do kraja, hvala vam! Nadam se da ćemo se lepo družiti!
