2-Nov-2009, 11:50

Od snopa naših pogleda
Napravio vrata ulazna
I stepenište do duše
Popločao rečima svojim

U glavu spavača podetnuo
Klicu, da noću raste
A danju da cveta.
Pod jastuk sakrio reč
Da tiho zvoni u noći
I seća na mene.

Od hrpe naših dodira
I mnoštva glasova
Stvorio svet obojen
Da zameni sivilo zima

U vreme naše sipao
Sokove, kap po kap,
Zakletve, reč po reč.
U središte bića posadio
Sebe, da bezvremeno
Živim u tebi, sa tobom.

Za grlo sam prišio pesmu
Da bezglasno pevam
Pesme o tebi,
Inspiracijo.