14-Jun-2011, 17:50
Kušali smo Puškina iz flaše
već opijeni mirisom leta,
u našem Podmoskovlju.
Nebo su bušile zvezde dok
ležali smo, polu-gluvi
od silne tišine.
Ćutali smo iste reči
dok nismo zaspali,
umoreni ruskim ljubavima.
Još samo reka je šaputala
sklupčana kraj naših
posrnulih tela.
Dok jutro ne zakukuriče,
svet će biti Rusija.
8-Jun-2011, 17:49
Ima jedan dan što
u sećanjima vreba;
nanovo zri u tišini
da bi se ponovio,
jednom,
onaj poznati osmeh
i iste one reči, pogledi,
pa zvoni u grudima
u čast savršeno
ponovljene istorije.
Ima jedan čas
što ga prizivam
iz daleka da dođe da mi
ponovo pomuti um i pogled,
još jednom me rodi,
od srca svog me sazda
i posadi pored tebe,
u prašinu Kalemegdana,
pravo u taj prvi
suton nad rekom;
Rekao sam, vidi,
eno Venere,
a Venera se stade
postojano udaljavati.
Ima i jedan trenutak
koga ni čitava večnost
nije dostojna
i u koji sabiram
svo postojanje! Sav život i
sva smrt, Vaseljena staje
da tone u taj vremenski
singularitet,
u crnu rupu iz koje, gle,
ipak pobegoše naši pogledi,
uzdasi,
pravo u sećanje.
Ima i jedan san
što iznova ga sanjam i
u kome vidim te, celu
kako dišeš moje uzdahe.
Ima i jedan život što
me živi,
poput izlizane čizme me nosi
pod čijim korakom se čitav
svet okreće, pokreće,
i dani prolaze
dok čekam kraj.
I jedan svemir ima
u kome opet postojiš,
i jedan u kome mene nema.
19-May-2011, 10:06
***
sricano suzama
u crnom mermeru ti sija
ime srebrno.
prvi i poslednji dan -
ruke vremena, grle te
i kao da te skupljaju,
sažimaju ti večnost na
puke cifre,
uvek premalo godina.
praznih, olovnih. usamljenih.
još
u grudima kucaš, srce,
mojim sekundama, minutima.
pozajmljenim vremenom lutaš,
kroz moje oči gledaš.
i u snu te još uvek čuvam,
ljubomorno, i ljubim,
pod nebom boje rđe
i zornjačom.
a tvoji dani, tvoje vreme
pozajmljeno od moga vremena,
tvoj život u mome, tvoja
suza niz moje lice -
na tvoj kamen pada,
sriče tvoje ime.
u zagrljaju
prvog i poslednjeg dana,
spavaš.
11-Feb-2011, 01:00
Znaš,
Ima još jedan, beskrajni, svemir
U tebi.
I još jedna ti,
I još letnjih noći kojima,
Ta druga ti,
Gledaš zvezde svojih nebesa,
Pogledom roniš po ličnom kosmosu,
Slaviš njegove krugove,
Cikluse i godine,
Objašnjavaš postojanje.
Danas,
Sa ove strane tebe
Iz očiju ti proviruju zvezde,
A u srcu pulsiraju čitavi svetovi;
Nove blistaju kroz tvoje osmehe.
Kao da, i ovde i tamo,
Svemiri koračaju istim tempom,
A brojčanik ciklusa pokazuje istu brojku.
Ana, srećan ti rođendan!
7-Feb-2011, 23:27
u nepreglednim kolonama,
utabanim stazama koračamo
tiho, u nepovrat.
davno izgubljeni,
pretvaramo se
kako tražimo način
da pokupimo srču sreće
dok
jedemo preostalo vreme
kao skakavci.
sanjamo laži.
umiremo bolno, sporo i nemo.
generacija po generacija.
<< Stariji postovi - (strana: 1 / 15) - Noviji postovi >>
