NIJE STARI POST.... nažalost...

Blog je zamišljen kao dnevnik, a u šta se  pretvorio i nije važno za priču. E, moj  dnevniče da ti se izjadam.

Kad sam  bila mala  plašili su me da  ako ne budem dobra doćiće Bau bau i odneti me. Nisam  znala kako izgleda taj Bau  bau i gde će me odneti, ali sam se drhtala od straha da ne dodje.

Onda sam  krenula u  školu i bila sigurna da je to profesorica koja se kao neki vampir izbekelji na mene  i  pita  uvek nešto što ja  ne znam i  što mi se čini totalno nevažnim.

Kasnije sam  se  sretala  sa raznim Bau bau, ali nikad  to nije bilo ono  pravo. Nekako sam  umela da se izborim. Po  prirodi se panično  bojim da pijem  lekove, a za sedative  mislim da su gori od mog Bau bau, pa kad me nešto stisne, ja  krenem u  kupovinu. Vratim se kući puna kesa sa koještarijama koje mi i trebaju i ne, ali ozarena lica...srećna.

Jutros  komšiji  pukla cev i voda se izlila po mojim  otvorenim  prozorima (ko me tera  da luftiram po zimoći), prelila se po nekim saksijetinama, i skupa sa zemljim završila na  tepihu upravo sredjenom. Poludela sam. Šta ću, ja u samoposlugu da kupim hleb i neku sitnicu, samo da pobegnem od  komšije da ga ne pridavim ( počela zima, a u zatvoru za ovakve prekršaje sigurno nema  TV i  kompjuter, za to mora da budeš na višem nivou kriminala).

Kupim šta kupim  i čekam na kasi (uvek potrefim  najsporiju) Na susednoj kasi cirkus. Dere se neka žena da je tu teglu  prekjučer kupila  po 115 dinara, a ova joj  otkucala 175. Neki davež mislim ja, i pružim svoju korpicu kao  Crvenkapa. Kuce kuce, izvali ti  blagajnica meni cenu da padneš u nesvest. Mene si našla , mislim ja, i uzmem da kontrolišem  račun... Zavrte mi se u glavi, ona tunina što je bila 105, sada 225, i da ne davim... sve u tom stilu. Dodjem kući, da stavim  jogurt u  frižider, kad na njemu  piše 1kg, ne litar. Dosetili se mangupi da je jedino voda 1L=1kg...

Bilo  šta je bilo, ali  što neko pametni reče, zaklela se Zemlja Raju da se tajne sve odaju. Tako i ja na kraju pronadjoh svog Bau bau...to mu je samoposluga, da ne kažem vlast u državi u kojoj  živim, nezgodno, zbog zatvora , onog sa rešetkama za obične smrtnike.