Blog

Moj prvi susret sa blogom pre dve godine,

bio je kao kad ulaziš u vodu,

 pa vrškom prstiju ispituješ da li je ledeno.

Blog sam zamislila kao neku životinjku koja umesto glave ima post, telo su joj slike promenljive, a noge klipovi. Ruke su mu kao pipci polipa, pa ako se na nekog okome... strava...

Blog je mlad, vidi se po njegovom ponašanju. Neki delovi mu stalno kao beže, pa se natrag prikačinju, brišu se i pišu, ponekad i padne, pa ne možeš da se učantraš, svadja se oko detinjarija, ni sam ne zna zašto.

Svaki blogić u njemu misli da je najpametnij, najmudriji, ali se često, kao dete upiški, pa se postidi, obično tad pokuša da se isplazi drugaru.

Ima i dobrih strana. Preksinoć sam htela prijatelju da čestitam rodjendan, on nedostupan, satima...

Tu je blog.

 Neko iz daleke, ne baš daleke zemlje, uradio je to za mene. Kad me je pitala, da li treba da se javi diskretno, da li je to bloger, rekla  sve je u redu, ne možeš da zabrljaš, on je normalan... nije bloger... šta li sam time mislila?...

Sad znam šta je blog i blogeri.

To je skup malih životinjica koje imaju isti cilj, da se zabave, nešto nauče, da ubiju vreme. Kao u svakom Zoo vrtu ima svakakvih životinjica, da ne detaljišem, bolje će mi biti.

U zadnje vreme, imam sreću, pored mene su plemenite životinjice, koje su me naučile da je svet predivan, da se smejem punim srcem, da pružim ruku pravima, i da je život lepo živeti

Hvala ti Morska Sireno... u reali... uskoro...