Dobih danas poruku.

Moram da odgovorim na 101 pitanje.

Pitanja boli glava, ni sam Ajnštajn ne bi znao sve odgovore, a ja, bolje nećemo o tome.

Dobro, jedno desetak i znam, ona o meni lično i ona koja se tiču mog posla, ostala jedino da pomogne internet. Snašla bih se.

I tako ja gledam to, čudim se čudom ko me to usreći, i čitam do kraja.

Kraj je tek priča za sebe.

To čudo ima da pošaljem svojim prijateljima  na  78 adresa. Gde li nadjoše taj broj???

Ako ne pošaljem, bolje da idem odmah da regulišem i sredim dokumentaciju na groblju, pomoći mi nema.

 Pre nego što umrem,  ima da me pogode  sve moguće  nemoguće nedaće. Ne znam baš šta bi još moglo da me strefi, osim jedne stvari, ali videću ja svog Boška Boškovića ako   ne pošaljem to na 78 adresa.

Ma, nije da neću, poslala bih ja to, problem je što ja nemam 78 prijatelja. Dva tri, onako prava, isprobana, za koje bih i u vatru i u vodu, koje volim i poštujem, imam, ali toliku gomilu, ni slučajno….

E teško meni…