Danas te nema.

Sinoć smo bili zajedno, mislila sam da se nikad nećemo rastajati.

Godišnji odmor bez tebe je nezamisiv. Bilo kakvo uživanje, bez tebe postaje noćna mora.

Ujutro ne mogu ni oči da otvorim da te ne dodirnem.

 Trebam te svakog trenutka.

Ti si moje dobro jutro i laku noć

Noćas, sećam se…

 Zatvorila sam oči da bolje osetim kako kliziš niz moje lice, dodiruješ mi usne, spuštaš se niz moje telo prvo lagano, pa sve brže. Osećam te svakim delićem svoga tela…. mmmm… kako je ugodno… Moj jezik te oseća, tako  je dobro.

Danas te nema.

 Potrčala sam kako svakog jutra da te pomilujem, dodirnem, osetim, ali nema te.

Panika

Ne umem da živim bez tebe.

Grozničavo okrećem telefone, mobilni. Ti si jedini koga  prva zovem, ali jedino bez tebe ne umem da živim. Tražim pomoć, moram, moram te naći.

 Gde si???

Gde se skrivaš?

Kad ćeš doći?

Gledam tvoje tragove po kući.

 Na svakome mestu osećam tvoje prisustvo. Gledam na prozor, ti si ga dotakao, Mesec mi se smeši, Zvezde su bliže,  na zavesi tvoj miris, na stolu cveće umire za tobom… Svima nedostaješ.

Gladna sam. Kako ta utolim glad bez tebe?

Žedna sam. Pun frižider sokova, vina, piva, ne želim to. Hoću tebe, jer samo ti možeš  da mi ugasiš žedj.

 Bez tebe i rodna zemlja postaje pustinja. Može se umreti na okeanu…. morima..

Ti ne trpiš nikakve primese ni dodatke, ti, kao božanstvo, vodo… jednostavna i čista, ti daješ život.

I šta sve uradi jedna puknuta cev u soliteru…