Voćna salata

Pozvala me prijateljica da hitno dodjem kod nje, jer ima nešto za mene. Kojom sam se brzinom spremila, ona je držala slušalicu u ruci, ja sam već zvonila.

Kako i ne bih kad me je pozvala

-Požuri AnaM, spremam nešto, biće i za tebe.

Samo sam mljacnula, Koliko god loše kuvam, toliko volim dobar zalogaj

Još na vratima me je dočekao zamamni miris malina. Ona je nešto užurbano mutila. Videli su se ostaci kivija, kora mandarine, sa strane je stajala boca Maraskina, i neko meni neindentifikovano voće.

Na stolu je bio  šlag.

Voćna salata. Definitivno sprema voćnu salatu, samo sam zadovoljno uzdahnula i obliznula se kao mačak.

-Šta čekaš, skidaj se.

Držala je u ruci peškir i nestrpljivo me požurivila

Gledala sam sa nerazumevanjem., jeste da je ona salata bila malo čudnog izgleda, ali je zamamno mirisala.

-To je maska za ten, skidaj se da se ne poflekaš.

I šta sam mogla, skinula sam pulover, tužno gledala onu  “salatu” koja je ubrzo završila na mom licu, vratu, grudima. Sok se cedio po meni, pokušala sam da ga liznem, bar malo, nije mi dala.

-Mora se žrtvovati za lepotu.

Moj stomak je tužno zacvilio, verovatno bi više voleo da je dobio u sebe, nego na sebe, ja sam nesrećno gledala.

 Ona je pobedonosno donela ogledalo.

Gledala sam to čudo što je gvirilo iz ogledala u mene.

Uvek sam bila čudnih shvatanja, ali mislim da bi mi osmeh bio mnogo veći da je kivi završio u mom stomaku a ne na nosu, a sok od mandarine bi se bolje slagao sa mojim grlom, nego tamo gde je krenuo, da ne detaljišem…