Samo što sam došla, opet me neće biti.

Ne zna se koliko, jedan dan, nedelju, mesec, godinu, večnost.... ali da počnem ispočetka

Krenem ja, kao svaka dama, da obnovim garderobu na sniženjima. Razmišljam, da li da odem kod Diora ili Dolce Gabana. I kao neodlučna ženska, odoh  u blok 70, kod Kineza.

Obidjem novi deo, tražim gaćice , tri para za 50 dinara, ili one sa čipkicom dva para za 100dinara. Rešila da se istrošim.

Nema

Krenem ja u drugi deo.

Neki žgoljavko me zaustavi.

Sačekajte sekund.

Brojim ja do deset, za onaj duži sekund i krenem. Čujem ja dere se neko

-Akcija

Vidim ja neku gužvu, ali baš me briga krenula ja.

Ijaaaoooo. Neka gola ženska pa vezana, a iznad nje neki znojavi debeljko maše mačem.  Tu neka kutija, neka čudna kola, ljudi smešno obučeni, ali ja teram svoje

-Udje mi u kadar, dere se neko.

Ma, ne tretiram ga.

Onaj žgoljavko me opet vrati na sekund

Opet ja brojim do deset i krenem. Šta da kažem, čujem ja akcija, vidim i onog debeljka kako maše i ženu golišavu koja se kao dere, a ništa se ne čuje. Ali tu je i neki sa crnim naočalama, dugom kosom, i namrgodjen, stalno mu ja ulazim u kadar. Kaže da me je snimio  i da zbog mene gubi neke penale (zar to nije u fudbalu?).  Jednom rečju urla i stalno govori svima neku reč kao fatom, fakat, fakju, tako nešto.

Šta li sam pogrešila?

 Ako sam dobro ispala na tom kadru iz filma što snimaju, odoh ja u Hooliwood.... ali , sigurno i tamo ima net, pa ću se javljati izmedju snimanja.... cao nema više....