Noćas sam kasno legla i planirala sam da spavam kao Trnova ružica, ali niti sam ja Ružica (sreća), niti se ona žaba pretvorila u princa, i samo što sam dotakla jastuk i počela da sanjam

 Zvrrrrrrrr zvrrrrrrrrrrrrr, telefon.

Ko to lupa u po burne crne noći, Feruz paša, to jest ja, iz sna skoči.

Žižak drhće, to jest, upalila sam svetlo

Stravu čita sa pašina bleda lica, to jest, sva sam se isprepadala.

Nekoj ženi pozlilo, automat prebacio vezu meni,slučajno, samo sam čula

-Jako mi je loše, sine,  ne mogu da dišem. Dodji.

-Stanite, ko ste vi? Odakle zovete? Dajte mi telefon sina!

Panika me uhvatila. Ona mi izdiktira neki broj devetocifreni

-Ne postoji takav broj , dajte adresu, kako se zovete?

-Ne znam adresu, bila je ranije III B.....  zovem se L.....

Samo se čuo tup udar, i više nisam mogla da prekinem vezu. Panika me uhvatila. Nisam znala šta da radim. Telefon neupotrebljiv. Srećom tu je mobilni.

Zovem 988. Da li ste probali mobilnim? Strava, a vreme prolazi. U zlo doba dadoše mi preko imena i adrese broj telefona te žene. Moja greška! Telefon joj je zauzet, naravno nije spustila slušalicu. Kako sam glupa, samo sam izgubila vreme.

 Zovem policiju. Godinu dana je trebalo da se jave. Dala sam sve podatke, nisu me tretirali. Ne mogu da idu tek tako kad im neko samo javi. Dajem sve svoje generalije. Ne može, zovite hitnu pomoć.

Zovem hitnu pomoć. Milion puta mi je rečeno da sačekam. Najzad, se javiše. Ne mogu da dodju tek tako. Dajem podatke koje znam. Mora ona ili neko njen da se javi.

Poludela sam.

Stalno okrećem telefon one žene

Ništa.

Mrzim kad sam tako nesposobna. Imam prezime! Imenik! Rekla je sine. Nadam se da nije od onih žena koje tako zovu kćeri. Otvaram ga 270 prezimena  L....... Ja sam jedina sa svojim prezimenom, a ona je baš morala da se zove kao 270 beogradjanina. Vreme prolazi. Želela bih da nisam tako nesposobna, ali neki put vam mozak stane. Mora biti neka kombinacija mojih brojeva. Okrećem telefone. Svakog pitam da li ima majku D......Svašta mi govore. Psuju, pominju mi familuju. Bunovni muški glas

-dr L.....

-Imate majku D....

-Da

-Stanuje u .....

-Da......

Ura! Uspelo je!

Posle dva sata, zvoni moj telefon. Ona žena.

-Pala sam, slomio se štap. I ne guši me više. Javite se ponekad da popričamo.

 A onda glas njenog sina

-Sve je u redu, nije mogla da dohvati nitroglicerin.

-Hvala!

Ostala sam postidjena, svašta se moglo dogoditi, bila sam potpuno blokirana, koliko mi je vremena trebalo da nešto uradim.