Molim muški svet,

ako zabasa na blog, da ne čita dalje,

 da bi sačuvao živce.

Popodne me pozvala drugarica koju nisam videla sto godina, jer ne živi ovde, da se nadjemo u gradu i da joj pomognem da kupi tašnu.

Svako nešto voli da kupuje, neko cipele, neko parfeme, neko šešire, a ja tašne. Luda sam za tašnama. To ko zna kakvo objašnjenje ima po Frojdu, ali šta da se radi, takva sam. Puna mi kuća svih mogućih i nemogućih tašni, od Ermesove, pa do one sa buvljaka. Imam kožne, platnene, plastične,kroko šare, našla se jedna, bljak, od zmijske kože, i tu je na dnu ormara neka prcoljasta od krokodila(nije ceo krokodil, nego parče) Svih boja i šara su, i nikad mi ih nije dosta.

Ja vučem non-stop, neku od Kineza svu dronjavu, a one samo prave lom po kući.

Danas u Delta sitiju sam poludela od tašni, mogla sam sve da ih ponesem kući.

Moja drugarica me odvela u radnju, izmaltretirala onu devojiku da me je sve bilo sramota i nije htela da kupi. Devojka joj i iz magacina donosila, penjala se po policama, bila više nego ljubazna. Kupila bih ja, ali su cene bile više svetske onako u stilu imena onih tašna. U toj radnji se ne gleda šta ti se dopada, nego samo ko je potpisao tašnu. Šta ima da mi se potpisuje po tašni. Šalim se firmirana je nešto drugo, ali nisam ni ja firmirana, pa ne mora da mi bude ni tašna.

Nisam bila dobra, ali pretpostavljala sam da ona ljubazna devojka radi na procenat, a moja drugarica ima para kao pleve, pa sam joj kao uzgred rekla

-Misli da ne kupuješ jer nemaš novca.

-Šta kažeš?

Neka mi oproste svi, ali kimnula sam glavom, prodavačica me je svedok.

Kupile smo tri tašne, trula višnja sa božanstvenim drškama, može u ruci ili preko ramena.
Druga mi se još više dopadala, onako drap, malo vuče na crvenkasto, pa neki džepovi, pa milion pregradica, a treća je bila san snova, još je vidim, sastavljena iz dve tašnice kao slepljene, jedna na rajfešlus, a druga ima neki zatvarač boli glava. Jao što su lepe, ima da padne ceo Pariz u nesvest kad ih odnese. Kaže da bi tamo za taj novac kupila samo jednu tašnu.

Ona oduševljena, a tek ja, idem sutra posle posla da gvirnem kod Kineza , možda, možda, ma, tamo ima sve.

Život nije pravedan            

Nije pa to ti je. Šta god uradiš pogrešiš.

 Bila sam baš onako kako žena treba da izgleda, pikantna, što bi se reklo ima gde da uhvatiš, a ne kao neka kišna glista. Nije me bilo premalo, ali nije ni previše, sama sam se sebi dopadala. Nije sad da ja pričam, ko se hvali sam se kvari,  ali kad vam kažem, tako je bilo.

I dodje onaj pusti april ( kad bih mogla nekako da ga preskočim svake godine). Zaljubim se ja onako da ne znam gde mi je glava, a gde rep, on lep, lep kao upisan, a pametan, jao, svu pamet ovog sveta posisao, to se meni uvek tako čini u aprilu. Kad prodje april prodje i ta lepota, ali onda kasno za kajanje.

I sad ta lepota i ostalo, ono tako to, da ga ne hvalim sad, kaže meni

-Što volim kad je žena debela.

-Kako debela, pa po svim tablicama ja sam taman kako treba.

-Ne, ti si debela, ali ne sekiraj se, nema veza. Ne smeta to meni.

Ijaoooo, kako nema veza, ja zaljubljena kao pijana kokoška. Prestanem ja da jedem, počnem da vežbam u teretani, sve hranu noću sanjam, kao pržim krompiriće. Jedem samo kuvano povrće, bljak. Pijem vodu da napunim želudac, posle samo trčkaram na izvesno mesto, ali pijem i dalje. Gladna, samo mislim šta bih gricnula, ali ljubav je to, ne popuštam, jedem one užase. Otopiše se one kile, ja kao smrt na dopustu, a postadoh nešto i prgava, sve bacam po kući.

Prodje april, prodje me ljubav. Ostadoh i bez garderobe, ništa ne mogu da obučem sve visi na meni. Onaj otišao da traži sigurno neku nasmejanu debelicu koja ne histeriše kad dobije 5grama.

 Prežalih ja, otpatih kao patika i navikoh se na novu liniju.

Sinoć odoh na jedno mesto, ne mogu da vam kažem gde, smejali bi se. I, sve je bilo u redu. Ali, uvek ima neko vražije ali.

-Ti da se pod hitno ugojiš jedno pet, šest kila, i to da bude na kukovima i stomaku.

 Kao da je to udješ u kasapnicu i kažeš dajte mi kilo od buta. Leeeleeee, šta ću sada?

Ili da se vratim onom što voli debelo, nešto baš ne bih, ako ne mora, daj šta daš,   ili da odustanem od ovog  što sam planirala, ali kako da sačekam onaj pusti april onda??? Samo da ne nagrabusim opet.

 Jeste vakcinisala sam se na vreme protiv vrbopuca, stekla sam imunitet, ali djavo ne spava. Već mi sve nešto lepo, i samo se smejem kao lud na brašno. Sve mi potaman, u kuću ne bih ulazila. Sunce mi se smeška, i zove, dodji dodji

Caolina, nema više, ima ali mi se spava.

 Laka noćica