Dodje mi danas u goste jedno prcoljče da ga pričuvam dok mu mama ne završi nešto u sudu. Prvo smo se dobro odmerili, da vidimo šta možemo da očekujemo jedan od drugog. Ja nisam bila oduševljena sa njegovim izrazom lica, očito nisam položila ispit kod njega. Vala nije ni on kod mene, ali dete je, šta da mu radim.
-Šta si to uradila od kuće?
-Kako misliš, šta sam uradila?
-Drugačije miriše.
-Ne izvodi, gledaj crtance, idem na kompjuter.
-Ne može.
-Kako ne može, nisi gledao ovaj, kaže tvoja mama.
-Ne može, jer ja sad neću.
-Ko tebe pita šta hoćeš, sedi i gledaj.
-Ja sam muško, ima da slušaš.
-Ko ti je rekao tu glupost, sigurno tata.
-Hoćeš da ti pokažem?
-Nemoj, molim te, dobro, ne moraš da gledaš crtaće, šta čemo da radimo?
-Igraćemo karte da ja pobedim.
-Ne može tako, igra se pa ko pobedi.
-Ima ja da pobedim, inače ću da te bijem.
-Ti se, bre neki kabadahija, neću da se družim sa tobom.
-Moraš, ti mene voliš.
-Jarca pečenog te volim, samo mi skačeš po živcima.
-Ne psuje se tako, kaže se.....
I tu me klinja nauči nekim životnim rečima, sve me terajući da ponavljam za njim. Govorila sam da ništa ne čujem, kad se govore ružne reči, onda je počeo da urla i da se dera. Nauči me dok si rekao piksla. I lepo objasni, tako se psuje, to svako zna.
-Sad daj da jedem.
-Mama je rekla da si jeo i da ti ne dajem.
-Kakav ti je ovo blesav frižider ne mogu da dohvatim ono.
-Ne dam ti to, to je za nekog drugog.
-Hoću to, daaaaj, i prži mi jaje na oko.
-Može li kajgana, pa šunkica, da znaš što je lepa kajgana.
-Jok, na oko! Dva i po.
-Kako bre na oko dva i po.
-Ti si žensko ti napravi.
-Slušaj ti, kajgana ili ništa.
-Maaaaaaaamaaaaaaaaaa, Ana mi ne da da jedem!!!!
-Ćuti molim te, napraviću ti dva i po jajeta i na tavan da odnesem samo nemoj da urlaš. Šta me snadje sa tobom, takvi ste vi muškarci, zakerala
Gundjam ja, ali vadim tiganj, puter, jaja sa sve kutijom. Valjda će da se najede i da se smiri, pa ja mogu da završim ono što sam planirala. Da li deca jedu jogurt sa prženim jajima? Ili da mu dam ajvar? Ne, deca sigurno vole nešto slatko, daću mu kesten pire sa šlagom, i onda sam mirna.
-Šta to radiš?
-Pa razbijam jaje da ga ispržim.
-Ti pojma nemaš, ne radi se tako. Moja mama prvo udari jaje u šerpu.
-Jaja se stavljaju u tiganj, ti ćeš da mi kažeš, vidi ovako
Tu ti ja ono jaje ubacim u tiganj, i ono baksuz, razbi se žumance. Dete poče da se dere što sam mu pokvarila, i uze samo da sprema. Ja se uplašila da se ne izgori na plinu, pa ja šćapim jaja , i tras sa sve kutijom padoše na pod.
-Ja kajganu neću, dere se mali.
Najzad jaja su ispržena, kuhinja izgleda kao da je Napoleon došao u Rusiju, ja umorna kao da sam se pela na Mont Blan, a ono dete sedi i jede zadovoljno.
-Vidiš, rekao sam ti treba da se kvrcne prvo, a ne kao ti. Pojma nemaš!
Izgleda da je mali bio u pravu.
Ja stvarno ne umem da lomim ta jaja, kaže klinac.
Nema tog od koga ne možeš nešto naučiti,
ali da mi je neko rekao da će klinac da me uči da kuvam....
