Najnovije obaveštenje udruženja potrošača bacilo me je u totalnu nedoumicu. Oni služe da zaštite potrošače, to jest mene. Primetili su da su cene živežnih namernica podignute u nebesa, primetila i ja, ali to niko nije registrovao.
I sad će da me zaštite, kako i ime im kaže. Mogli su da podignu jedan prst i da kažu oštro onima koji su podigli cene:
-No, no, stidite se, nije lepo od vas to što radite.
Verovatno su i sami uvideli da to ne bi imalo ko zna kakvog efekta, pa su krenuli linijom manjeg otpora, izdali proglas potrošačima, to jest meni i sličnim ljudima. Pa kažu:
Treba kazniti nesavesne trgovce, bojkotujte svu robu koja ima povišene cene, nedelju dana.
Lepo!
Ja kao poštena ženska, rešila da ih poslušam. Ima samo jedan problemčić. Otvorila ja frižider, a ono promaja me udarila, komad istarske pršute, čeka ne znam ni ja koga, kutija mleka, neki stari čvarci koji su spremni za bacanje, malo putera, sira, i kraj. Nema ništa više. Ima još nešto, ali to nije za post.
Parče hleba će da izdrži do sutra, ali nedelju dana, ne verujem, a ja ne umem da jedem bez hleba.
Ništa od moje lojalnosti, odoh ja u prodavnicu, neću da kažem koju da ne bude reklama, ako mi neko plati reklamu, dodaću kasnije.
Caolina nema više