Možda sam ja loša, možda sam i dobra, ko zna... ali da sam totalno nevaspitana, to stoji. Kad mi dodju gosti, ja im skuvam neku bednu kaficu, nes, tursku ili expreso, pićence, onako, otvorim bar, pa šta se našlo. Ako mi je neko posebno drag, trudim se da imam ono što voli.
Greška!
Treba da osnujem fond za reprezentaciju, nekad se to zvalo za prezentaciju, ovako kao neki fudbalski tim.
Elem, taj fond, ako ću da imitiram nekog Šarenovića, ili već kako se zove (da je šaren jeste, premazan je svim bojama), ima da bude u evrićima, čini mi se da je njegov, budjet, ne nešto drugo, dosta velik, milion i po, sto hiljada Eu, tamo, vamo, nisam sigurna. On bre, kao pravi čovek, kad pozove društvo, lupi par miliončića, a ne neku bednu kafu...
PTT, sirotinja, ima taj fondić, četrdesetak miliončića, i to u dinarima, bedinja, sad mi je jasno što mi pre neki dan onoliko tražili za poštarinu paketa, jeftinije mi bilo da ga lično odnesem.
Sad ako oformim taj fond od milion EU, treba da mi neko objasni kolika je to gomila novaca. Da li da ispraznim plakar, ili onaj kofer što sam pre dve godine skrkala na stepenicama u Rabu, ili mi je dovoljna fijoka iz koje sam izbacila neke ostatke?...
Nego, moram da se konsultujem sa nekim političarem, oni to najbolje znaju, gde se uzimaju tolike paretine, i od koga.
Mozda da pitam one sa Kosova, donatore koji šalju lekove koji se ne mogu koristiti, da ne budem nepristojna pa da kažem, svoje djubre, ili da pitam naše političare koji su lepo podelili sretstva dodeljena Kosovu.... u svoj džep....
Što će da se raduju moji gosti kad oformim taj fond...samo još nekoliko sitnca da mi objasne...
