E, zakucala...

Lupa vrata da izvali...

 Nešto mi se čini da je ušla i dobro se raskomotila,

  mi se kao pravimo da je ne vidimo...

ni kafu joj ne skuvasmo..

ili jesmo,

pa ne primetismo...

Nije me baš bilo previše briga za inflaciju,ni za krizu u svetu, ni za novac koji gubi vrednost. U stvari, oni koji nemaju novac na čistom su dobitku, nema šta da izgube! Ta mudra misao nije moja nego iz novina!

Nekad sam znala matematiku, izgleda da se nešto pokvarilo, pa sad više ne znam! Sretstva informisanja kažu da je inflacija ispod 10%. Spavam 20% manje, radim 30% više, i osim što sam hronično neispavana u novčaniku mi je večita promaja. Mora da grešim negde u računu.

Došla mi uplakana poznanica.

U preduzeću gde radi otpuštaju 40 radnika od 100. Boji se, izdržava decu. Priča mi. Svi se gledaju i mere. Po kom kriterijumu otpuštati ljude? Može li se da ne bude ni po babu, ni po stričevima?

1. Stari? Izbaciti stare! Dosta su se naradili, neka odmaraju, nije važno što nemaju staža za penziju. Što na to nisu mislili ranije.

2. Invalidi  i bolesni? Najbolje je rešiti ih se. Stalno im nešto treba, idu po doktorima, piju lekove, zakazuju preglede. Što ne idu kod privatnika i sve reše odmah? Kažu, nemaju novaca.

3. Samohrane majke? One su ogroman teret. Ako ne fali nešto njima, onda su tu deca. Ili je bolesno, ili ne uči, ili je problem. Osim toga večito su namrštene i ogorčene na sve i svakoga.

4. Mladi? Ti nisu ni zašta. Cele noći su po kafićima, a ujutro zevaju. Dobri su radnici, ali nikad dočekati da se probude i počnu da rade.

5. Tridesete, još mladi? Mogli bi da budu dobri, kao na vrhuncu su, ali njih treba prvo otpustiti. Ako su ženske, samo misle kako bi nekoga upecale da se udaju, ako su muški koriste zadnje dane slobode.

Kad nešto sve pogledam. Šta je ostalo?

Najbolje sve otpustiti, pa poslodavci neka uvezu radnu snagu.

 To im se najviše isplati.

I naši najbolje rade kad su u inostranstvu!