Jutro je počelo osmehom, bicikl, kupatilo, sat... kasnim... juriš pešadija... grabim cipele da se slažu sa suknjom i ešarpom... trk...
Trčeći u garažu, vidim da se cipele slažu sa suknjom po boji, ali imaju visoke pete... nema vremena za sportsku varijantu. Uletim u kola. Nema rezervnih cipela, odnela ih ona mačka. Dugo nisam vozila sa visokim petama.
Krenem.
Gas!
Izvan garaže gas, garaža ostaje čitava, i okolna kola.
Ulica
Gas!
Okretnica, pun gas!
Fontana!
Kasnim
Gas!
Gas, po gas, nakupilo se.
Istrča mi neka budala. Ukopah se u mestu, mal` nos nisam razbila o šoferšajbnu, pruža mi neku motkicu. Nije budala, nego policaj. Sad je našao da tu čuči kad žurim.
Jedva sam našla dozvolu ispod milion stvari u tašni. On već počeo da piše, verovatno post za blogoya, papirčina pola metra. Gnjavio me je i zapitkivao koješta, samo što nisam zaplakala. Tvrdi da sam vozila preko100km, ustvari, 110. Nema šanse, tvrdim ja pazar. Na 80km, mi se tresu vrata, na 90 točkovi, a na 100 ja. Ništa se nije treslo! Ne vredi gluvom šaputati, ni slepom namigivati, ne sluša, samo piše.
U tom naleti neki mladić, kola bole glava, a ni on nije loš, juri, brat, bratu 150km, i može sa takvim kolima. Policaj, podiže ono motkicu, mladić se ukopa, škripi sveda je milina. Ja odmah ogd grešnika postadoh svetica.
Ne dam mu dozvolu, a ako mi je otmu, ima da vozim bez nje. Umreću bez dozvole...
Sad će da šizne onaj koji broji moje postove, savetujem ga je da broji svoje dlake na glavi. Ja sam tu!
Onaj, što misli da se AnaM bilo čega stidi u svom životu, nikad je nije upoznao. Bolje neka vidi čega se on boji i stidi. AnaM svakom može da pogleda u oči.
Onaj što svaka tri meseca nudi neku novu opciju, bolje da ne čita dalje.
Dragi, blogeri, koji zalutate ovde, pitali ste, na razne načine, evo odgovora.
1.DA, posetila sam Poglavicu, bio je u trenerki, nije pušio lulu mira, ni slao dimne signale, ne živi u šatoru, i ne jaše divlje mustange... ... Pih...
2.DA, stekla sam neke prijatelje u ovom papirnato-virtualnom svetu. Neki su postali pravi prijatelji i u reali, ali me je zato jedan, kome sam najviše verovala zafrknuo, onako do korica i još malo više.
3.DA, zaljubila sam se u papirnatog čoveka. Uf... i to baš žestoko. Šta da se radi, i sami znate kako je to u virtualnom svetu sve idealno, nije to reala, pa da ti smrdi na beli luk i znoj.
4.DA, imala sam i drugara na blogu. On nije mogao da predje preko svojih barijera, čovek atletičar, ide samo na kratke pruge, nikad me nije upoznao, nitimi postao prijatelj.
5.NE, ne delim brojeve mobilnog, zbog njih, mnogo mi je sexi glas, pa se bojim da ih ne strefi srčka. One koje zavolim opteretim odmah fiksnmi brojem.
6.NE, ne izlazim više na kafu sa papirnatim ljudima. Uvek se razočaram. Dopisivala sam se sa nekim čikicom, profesor fakulteta, mnogo pametan čovek. Zamišljala sam ga kao dedicu sa štapom, pojavio se rmpalija koji me je udavio pričama o periodnom sistemu, ekonomskoj krizi u svetu i pobuni buva na Himelajima. Drugi put se pojavio neki sto godina mladji od mene. Pitala sam ga da li traži mamu, kad mi je rekao šta traži, skočio mi je pritisak. Dok smo šetali, držala sam tašnu izmedju nas, ali nije vredelo... možda ga ipak cimnem... hemija je hemija...
7.NE, nisam udata ni u ozbiljnoj vezi, niti ću ikad više biti. Izgubila sam u kratkom periodu, roditelje, brata, nekog koga sam volela, i još nekoga... Nekad više neću izgubiti nekog koga volim, lako... neću zavoleti...
8.NE, ne čitam sve postove, pojma nema šta se dešava, i nije me mnogo ni briga.
9.DA, savašta dobijem na pp
10.DA, pesme uvek pišem misleći na nekoga, i ne samo misleći...
11.DA ubedili su me da blogoye nije jedini, otišla sam na još jedan sajt, kao AnaM. Dopada mi se tamo. Kako sam verna po prirodi, kao svaka žena prvu ljubav, blogoya pamtim, kao i sve što prvi put uradim.
12.NE, nisam u cvetu mladosti, ne tražim sex na blogu. U reali je interesantnije.
Kome se dopadam OK, kome ne, šta uopšte tu traži? Niti sam obavezna školska lektira, niti imam Pulzera.
Volim blogoya, žao mi je što su neki otišli, neke sam čitala redovno, neke nisam ni primetila
Ja jesam papirnata AnaM, ali postoji i živa M koja život gleda kroz ružičaste naočale i voli ga. Možda sam mogla i bolje da prodjem u životu, ali mogla sam i gore, zamislite da nikad nisam došla na blogoya!
Kad se čačka mečka, svašta se iščačka, a moj nedimak je zeče-meče!
Ako nekom nešto nije jasno, neka pita, odgovoriću ako mogu.
Ovde smo zbog postova, pa ja krećem, Boško Bošković neka vas spasi!
Ah, DA, Niste valjda sve ovo poverovali! Morala sam nešto da napišem. To je kao ono: na drvetu je , crveno i peva..... Riba...
I ako ikad dobijete priliku da me oslovite, zovite me AnaM,
