Dodjoh kući grogitis, sad ću da se odmorim pošteno, milslim ja,  ali ne misli telefon, doputovala mi drugarica.

Za pet minuta bila sam, ne u muzeju, ma ne, u kafiću, i kad smo počele da pričamo, zabavljale smo ceo kafić, verovatno i tri okolna, jer ubrzo nije bilo ni jednog slobodnog stola.

Nije kraj, ima još...

Imam jednu majičicu za koju sam uobrazila da mi dobro stoji... možda što privlači kao med pčele, da ne kažem nešto drugo... Naravno privlači i kišu...

Kad je počelo da seva... da grmi... samo što krokodili nisu počeli da padaju.

Prestade oluja, a mi frrrrr  kući... ona je prešla samo ulicu, a ja videla neke kolače, pa da ih samo liznem....

Ode ona, odoh ja, tu odmah kod Enjuba, na pet koraka stanujem. Kišica pada, ja se stisla i idem... pa idem .... pa još uvek idem... nešto čudno, ali ja i dalje idem.....ijaaoooo...  reka, Dunav li je Sava?... Morava i Ibar sigurno nisu... tu ja ne stanujem.

Šta da vam kažem maltene ceo život tu živim... i pitala neke ljude gde je Opština..... oni ljubazno objasnili... i ja stigoh kući....

Ako neko treba časove o orjentaciji, samo neka se javi na moju adresu... sve ću mu lepo objasniti...