Sinoć oluja.

Jutros lupila kiša.

Narod se obukao kao da je krenuo na Severni pol.

Postovi sve neki suze, patnja, jad i čemer, u najboljem slučaju neke igrice predlaže Poglavica, ko veli, hladni dani: sedi u kući, gde si navrla?

Lepo, stvarno lepo, pa treba li ja da odem na to morence ili ne???

Uplašila sam se.

Ijaaaooo, možda su u pravu...

Ček’... ’ček... sad ću ja na Internet da vidim vreme...

Nadjoh...

Pogledah....

I nešto čudno.... ima da se ispečem u toj Grčkoj, planirali su oko 75stepeni.... bilo vruće i na 40 letos.... kako li će mi biti na tih 75-78.... pričaću.... ako se dibidus ne ispečem...

Nešto sam pogrešila jelda??.....

I gde mu je to Miholjsko leto??

AnaM u opasnosti

Moja familija i neki prijatelji odlučili da me se reše. Nisam ja to odmah ukapirala, ali kad god me pozovu tamo se kao slučajno nadje još neko. Ja kakva sam brljiva, pričam i smejem se, pravim viceve sama sa sobom. To se izgleda “kandidatima” dopalo.

Idi begaj šta će mi udaja u cvetu mladosti, može ovako oko plota, ali papiri, nema šanse.

Čudni su ti ti muškarci, kad hoćeš da se udaš, radjaš decu i vijaš ih, jok...ni da čuju, ali  samo kazi energično NE: obrala si bostan.

A komentari...

Znaš, AnaM, to ti je dobra prilika, ti nemaš dece, on nema, pa da se nadjete jedan drugom.

Ubilo se od nalaženja...

Neću, kažem ja, taj nije u stanju ni dete da napravi, šta će mi.

Ništa, nadjoše mi neke sa detetom.

Aaaa, ne , vredi jedno dete, to mu se možda slučajno omaklo....tvrdim ja dalje pazar...

A, što me fale... nisam ni znala da sam tako fina, pa vredna, pa dobrica, ma, na `leba da me mažeš.... čak postadoh i dobra kuvarica, siroti čovek.... koga bi ja nahranila....

A kanditati.... ne znam samo što su mene toliko čekali, kako ih ne šćapi neka ranije??....

I tako da znate, ako me nema, ja pobegoh, ali ovaj put spasavam glavu:)....