Pošla ja od Brajde, ka Čupavcu, skockala se, ili zrihtala, baš, baš, vrckam kao nekad, mislim ceo svet je moj, ali ne mogu da odolim sladoledu, pa to ti je....ma, baš me briga, ko me ovde pozna, i kupim ja onaj kornet, ližem i uživam, čokolada, šumsko voće, lešnjak, pistaći, uf...sad mi podje voda na usta. Ne umem ja kao ceo svet da jedem sladoled, onako kašikom u nekoj pristojnoj slastičarni, jok, ja ti volim kornet...mora brzo, jer se cedi na onoj vrućini, i ne gledam zblanute prolaznike, samo onako popluotvorim oči....uf...ma, šta me briga.....lizuckam i uživam...vruće....sladoled klizi, milina....
Odjednom iz čista mira, zaustavi me neki čovek, glup k`o točak,ote moj sladoled iz ruku, ja ostadoh onako napola, kao vrši anketu o markama sladoleda koji se prodaju najviše i hoće da mi vidi koji sladoled sam ja kupila. Meeeeniiii da uzme sladoled, ama čoveče nisam ti ja neka domaća, pokušavam da ga urazumim, ja sam ti furešta, ne vredi, otima mi sladoled, taman sam došla do lešnjaka, a primiče se i čokolada, već sam isplazila jezik, osećam ukus. U životu nisam opsovala, to je druga priča, pardon, post.
-Idiote, povikah, i još neke reči koje se slažu uz tu, što bi rekao onaj Tau, ćirilica, nisam ni znala da sve to čuči u meni, oteh mu onaj moj sladoled, zalepih mu ga na majicu, negde oko vrata....on samo jeknu....anketa
-Koja anketa....nastavim ja....iskočiše neki sa kamerom, izvinjavaju se, mislili su.....ne smedoh ni da kažem odakle sam došla, nisam ni trebala....sliva se onaj sladoled nesrećniku niz majicu, ja ostadoh bez poslastice....definitivno ove godine više ne idem na Rijeku.....auuuu, samo da znate što je bio sladoled.....i ne verujem da ćete na TV videti te snimljene scene.....
