Kažu bilo osveženje, zahladjenje, ili kako se već zove to kad ti mozak ne cvrči. Ne mrdam ja iz kuće, samo kad moram, ali imam neki posao da završim koji traži lutanje po gradu jedno 4-5 sati...

Baš fino, najavili zahladjenje za sredu. A ja, kao francuska sobarica, verujem ono što mi kažu

I krenem ja u 9h u grad. Ijaaaooo, što je zahladjenje, asfalt se topi,ono malo zelenila se sprčilo, više žutilo, da ne kažem slamilo, nigde travke. Narod juri sa nekim flašicama, srkuće onu vodurinu, valjda se tako hladi.

Toliko sam se sludela od one vrućine, da sam na Terazijama pitala policajca kako da dodjem do Skadarlije....nije ni on znao, nešto mi je neodredjeno mahnuo prema Makedonskoj:

-Ma, znam, ali ja bih da preprečim, može li kroz neki prolaz?

 Nadala sam se da me neće oterati kilometar do zebre...nije upalilo.

Jurim ja tako od 9-13h, ližem sladoled, nimalo sexi, verujte, završim posao, kako završim, tek ću videti svog Boška Boškovića kad se ohladim i sve mislim, kako li je tek bilo pre zahladjenja.

Dodjem kući, upalim TV, naravno, poljubim pre toga klimu i pomilujem je kao najboljeg,,,, hmmmm....prijatelja....Baš me interesuje koliko je to zahladjenje, a oni kazu: Danas je najtopliji dan od kada se meri temperatura u Beogradu +43.

E, znaš, kad ću da poslušam sad metereologe? Na Svetog Nikada!

A onaj faktor zračenja? Nakupila sam se za tri godine unapred