Pizza capricciosa i moje piće

Nisam ja neki pisac, mogu s neba pa u rebra, bez kraja i početka, kako mi padne na pamet….i  i  i

Sednem ti ja jedno veče u restoranče, naravno u Herceg Novom i naručim pizzu, volim capricciosu, i neku belu sa sirom, koju niko ne ume da napravi, i donesoše, nešto žuto odozgo,malo čudno izgleda,  grickamo, mi, ali...

-Šta je ovo žuto, a nema ni masline?

-E, valja li ti? Vidim jedeš, skoro si sve pojela!

-Pa...jedem.....nije loše...ali nema ni sira, ni...

-Jel? A šta je ovo žuto?

-Pa mislim da su jaja.

-Pa šta fali jaja na pizzu, vidim da ti prija!

I šta da radimo, pojedosmo, pravo kaže čovek šta da izvoljevam

Svaki dan smo tu pili kafu. Kako ko udje, viče:

-Ono moje!

Posle deset dana, svaki dan za istim stolom, svaki dan nes sa malo mleka i čaša vode, a verujte, nisam neupadljiva ni slučajno, ohrabrim se ja , mahnem rukom i sa smeškom

-Ono moje!

Ijao...donese mi nešto u čaši, kao neka vodica, mislim sad će kafa, ona moja, a ja žedna, baš onako dobro puvukoh....jos kašljem, unutra bio tonik sa ginom, ma jok, gin, poprskan tonikom...okrete mi se cela plaža , smejala sam se kao šašava ceo dan, a uveče pršte mi glava, naravno nisam htela da uvredim čoveka popih celu čašu, nije loše bilo, možda još koji put viknem:

-Ono moje....

Kao što vidite postala sam veeeelikiiii putnik, sve po inostranstvu....sad se spremam, opet za inostranstvo, daaaalekoooo, naravno još jedna susedna država.....šta li će me tamo tek čekati...pričaću kad se vratim....ako mi se ne dopadne previše pa ne ostanem.....