DANAS SAM MALO VRAGOLASTA

Za vikend sam bila na selu. Navečer smo ostali do kasno, ja volim ujutro da spavam, a opio me seoski vazduh. Spavala bih ko zna do koliko sati, ali me je probudio razgovor koji se čuo kroz otvoren prozor.

Muški glas je, onako, malo promuklim baritonom, govorio

-Patkice moja , što si zavodljiva, mogao bih te odmah pojesti, smazao bih te u jednom zalogaju.Volim patkice, još kad su tako mlade...

Na to se brzo začuo i ženski glas, valjda odgovor onom muškarcu:

-Prasence moje, ma, tako si mi debeliškast, sočan, milina mi je pogledati te. Kako zavodljivo izgledaš! Još kad te udesim, ne mogu da sačekam veče pa da te probam, vec sva treperim od same pomisli da ćeš večeras biti moj.Koliko to ima sati, imam još vremena do večeras, a kad padne mrak

-Pilence, uz tebe može samo jedan dobar petlić, onako bas pravi petlić, što ujutro budi, kukuriče i sve koke na jedno zrno pozove, pa ga kljucne.

Tišina! Šta li sad rade?

Muški glas opet preuzima inicijativu:

Uf , što je riba dobra danas, davno vec nisam imao takvu ribu, samo jos da je napunim... au, ima da bude....

I sad vi mislite, šta mislite?Pa naravno,malo salatice, dobrog crnog vina, a može i pivce za živce..... jer to su samo pripreme za večeru na koje je pozvano pola sela....

Večera je bila da prste poližete....

Odmah se videlo, već na početku posta da će večera da bude superiška

Zar ne?

-