Nikad niste dovoljno oprezni. Zagledala se ja jučer u zid i nešto mislim, da bi neka slika mnogo bolje stajala na drugom zidu. I stajala bi ta slika još i danas tamo, da u tom trenutku nije zazvonio telefon.

-Šta radiš?

-Ništa naročito, hoću da zakucam neku sliku  na zid.

-Svašta, ti to da uradiš? Sad ću ja da dodjem i da ti namestim

-Ma, nije hitno, ima vremena.

-Polazim, ima slika da ti bude na zidu za deset minuta.

-Dobro, ali stvarno sam mogla i sama.

-Ti samo stavi kafu.

I šta ću , stavim kafu.

Zvrrr...

Stvarno odmah došao, i ja preterujem što ne trazim pomoć, nego sve mislim ja sam najpametnija, mogu sama.

-Imaš li neku stolicu da se popnem?

Odoh ja na terasu da donesem stolicu. Pope se on na tu stolicu. Ne treba novine, kaže, čiste mu cipele.

-Donesi mi čekić

Odoh ja po čekić

-Ne to, to je motorcangla(ili tako nešto)Donesem ja čekić

-Imaš li neki manji?

Donesem ja manji čekić

-Gde su ti ekseri?

Donesem ja eksere...

-To je sve što imaš? Kakav ti je to alat?!

-Ima još, ali mislila sam da je dovoljan ovaj za tu sliku.

-Ništa ti ne znaš, zato i postojimo mi muškarci. Dodaj mi metar.

-Šta će ti metar, ja sam mislila, onako od prilike.

-Dodaj, ne razumeš ti. Upsss, ne može. Uf... Sveca mu njegovog...to ti je zid nosač

-Ne znam, ja sam stavljala one ekseriće kao špenadle...

-Dobro, evo imam i bušilicu.

Posle jedno dva sata, bušenja zida bušilicom, pa stavljanja nečeg plastičnog, pa u to neki ekser, pa onda gipsanje, za gips sam morala u obližnju prodavnicu, bilo je gotovo. Onda smo čekali da se to osuši, za to vreme sam spremala nešto da pojede. Ha, Ha,ha, to sam mu naplatila, morao je da pojede ono što sam spremila:))

Ljudi moji bila sam grogi kao da sam kopala, a on skoči sa one stolice

-Eto, šta bi vi žene da nema muškaraca?.....-

Eh, šta bi?:)