Mmmm, kakva noć! Znam, znam, bilo je ....Zašto ne priznaš, vec jednom da ne možeš bez mene. Pokušavaš da me ostaviš, zaboraviš...zameniš, ha ha ha dobar vic, ti ne možeš bez mene i moga tela.
Gde god kreneš, ja sam sa tobom, i u dobru i u zlu. Na poslovnim sastancima samo misliš da li će ti dozvoliti da me uvedeš u salu. Kasnije kad treba proslaviti neki uspeh, ili zaliti tugu zbog neuspeha, ko je uz tebe? Samo ja, uvek verna.
Sex, možeš li ga zamisliti bez mene? Dok iscrpljen ležiš pored najlepše žene sveta, samo misliš na mene. I dok se ona mazno gura ka tebi,lubi te grli, želi još, samo je odurneš želeći što pre moje telo, ne njeno, moje. Može te ne znam kako zadovoljiti, lepotica od koje zastaje dah, žena koja te voli, ne ništa nije važno, sve ćeš odbaciti i poželeti mene. Poželeti? Ne uzećeš me pred njom, jer ja sam ti važnija od nje.
Ujutro čim otvoriš oči, tražiš me.
Volim kad tvoji prsti dotaknu moje vitko, belo telo, kad me dodirneš usnama, pališ me i gorim, obavijam tvoje telo svojim mirisom, upijam ti se u sve pore, jurim tvojim krvotokom, ti ne možeš više bez mene.
Svi osećaju moj miris na tebi.
Uživam kad me dodiruješ, malo me stiskaš, pa prevučeš prstima po celom telu, duboko uzdahneš kad ti dotaknem usne, gorimo istim plamenom.
Znaš, pomalo si i grub, kad me se zasitiš odbaciš me i ne misleći uzimaš drugu, koju isto tako željno dodiruješ kao mene. Nudiš me svojim prijateljima, bez imalo ljubomore, čak i nekim ženama, mrzim to.
A žene, one su jos gore, nabadaju me na neko drvo, posipaju mirisima, prinose svojim namazanim ustima, i kao ne interesujem ih, bace me.
Volim sa tobom da se muvam po kafićima, sećaš li se kad su nas skoro izbacili iz aviona kad si me se zaželeo nasred Tihog okeana, nisu mogli, bili smo daleko od kopna. Kad su te zatekli samnom, kao neki dečkić si pocrvenio, zbunio se, uživala sam.
Pokusavaš da me ostaviš, i onda kad te pitaju za mene, kažeš : Ne, nikad više, ali tačno u sat znaš koliko smo dugo rastavljeni, pa kažeš dvadeset dana i 6sati, ili trideset dana i 8 sati. Jednom si izdržao bez mene skoro godinu dana, a onda u krizi, koga si se setio? Naravno mene.
Kao neki manijak ujutro si me tražio pored kreveta, u kupatilu pipajući da dohvatiš peškir, mahinalno si pružao ruku ka mestu gde sam uvek stajala. A kafa? Obožavao si da piješ kafu, naravno samo samnom, i nju si ostavio. Čula sam te kako kažeš, kafa je samo crna vodica bez njenog dodira.
Ljubomoran si kad me vidiš sa drugim, pre neki dan, naravno opet si me ostavio, kad si me video sa jednim dečkićem, opaloi si mu šamar, a malo posle skoro si me oteo od jednog čoveka u kafiću. Ponašaš se nemoguće
U zadnje vreme mi baš ne ide najbolje.
Izbacuju me sa mnogih mesta, ne dozvoljavaju me na službenim mestima. Čula sam da čak i nagrade daju onima koji me ostave.
Tvrde da loše utičem na zdravlje.
Mrze me i oni koji me nikad nisu ni dotakli.
Zašto?
Pa ja sam samo mala bela cigareta