5.Barbara-zimovanje

Ujutro, pre nego se magla podigla sedoše u kola I počeše da se spuštaju niz planinu. Činilo se da idu kroz neku nestvarnost, da lebde na oblacima, da se provlače kroz neku nepoznatu zemlju. Sve zavijeno u maglu, ponegde se samo vidi visok bor, ili otvoren put u bezdan. Pa opet magla.

Put je mestimično bio zavejan, mestimično očišćen, polako su se probijali. Nekoliko puta naleteli su skoro na obrušen sneg.

Sve je bilo lakše kad su stigli do rečice sa toplim izvorima. Zelenilo šume je nestajalo, sneg je prestao da pada, magle nije bilo osim pramenova koji su se dizali iznad potoka.Topli potok vijugao je dotičući sela, hladeći se usput. Prolazio je pored nekog pašnjaka, pa pored voćnjaka, pored kuća, zaobišao je i kuću u kojoj je stanovao neki namrgodjeni brdjanin, koji ih je pratio pogledom dok su prolazili. Barbara se strese, provodi život, gledajući preko tarabe kako kola prolaze, stvarno nas ima različitih.

Beline je nestalo, zima je ostala visoko u planini, dole je bilo samo blato, mulj.

Putovali su dalje, ostavljajuci iza sebe Mestašce, neke ljude, koji su nestali, prošlost.

Veselo su pričali u kolima, prolazeći pored sela, reka, malih restorana.

Barbara je mislila kako će uskoro upoznati Stiva, kako će papirnati prijatelj, postati živ, čitala je novu pesmu Saše, smejala se Bahusovim idejama, vreme je prolazilo.

Dok je ispred hotela uzimala štake, i šepala prema recepciji, dve ruke je uhvatiše. Jedna joj je pomogla da uzme torbu, druga joj otvori vrata. Nasmejani Filip i Miloje rekoše da je Vera vec stigla, brlja na nekoj slici, ima inspiraciju...

 Filip se naginuo da joj otvori vrata, poznat miris, zapahnu Barbaru. Ludim, pomisli, Olivera nema, neće ga biti...život se nastavlja bez njega....

NASTAVIĆE SE

Uz kaficu

1.Tata, tata, dodji da vidiš nešto smešno

--Šta?

--Mama pokušava da autom istera garažu na ulicu

2.-Ko je ženomrzac?

   -Čovek koji zatvara oči kad vodi ljubav.

   -Zašto?

   -Ne može da gleda kako ona uživa.

MOJE PRVO DEŽURSTVO-NOĆNO

Kad navecčer spokojno legnemo u krevet, nismo ni svesni da za mnoge počinje radni dan.

U mojoj ustanovi je bila obaveza da svako provede po 4godine u noćnoj dežurnoj apoteci. Pa šta, javim se ja preko reda da to smandrljam i da se rešim brige.

Moje prvo noćno dežurstvo. Kako sam ja to zamišljala? Ostanem lepo u apoteci, ponesem neki roman da čitam, dremnem jednu patrtijicu i ujutro dočekam prvu smenu sa kafom.

E nije tako bilo.

U to vreme samo je nekoliko državnih apoteka dežuralo noću, privatne nisu, a i sad se baš ne gura mnogo njih da radi noću.

Druga se smena pozdravi samnom, izljubiše se kao da idem u rat...i zaključaše vrata.

Ljudi moji, što je to odvratan osećaj da si zaključan, sputan, da ne možeš nigde, i u zatvoru postoje ključari. Osvetljen si kao na modnoj pisti, tebe svi vide, ti ne vidiš ništa.

Apoteka Zemun dežurna 24h, dotada mi to ništa nije značilo, tek obaveštenje u novinama.

Da mi ne bi bilo dosadno, rekoše, dali su mi da napravim 2000 kombinovanih praškova.To se izmeri, pa se podeli, i svaki mora da bude u gram isti, naravno i isto zapakovan.Tri dana sam posle okretala prste, koliko su mi se uvrteli praveći te noći  famozne praškove. Kao da će cela Srbija, sutradan doći sa glavoboljom.

Zvrrrrrrrr, počinje. Prvi pacijent. Nije jedan, troje, i nemaju recept. Visoki, ošišani, “razbacanko” sa ožiljkom na obrazu, sitnim svinjskim očicama, gurnu mi u ruke neki zlatan lanac, “kajlu” reče i dreknu

-Izmeri ovo, ima tačno 200grama.

Njegov kompanjon samo strelja pogledom, žgoljavko koji kao treba da kupi taj lanac, kajlu kako kažu, levom rukom u nedrima pokazuje mi neki ogroman nož, kao u krimi filmovima i zareža na mene

-Nema 180grama, pazi kako meriš.

Meni se noge skratile na 10cm, umirem od straha, srce dobuje, mislim da ga čuju, u grlu neka knedla, ipak ovo nije film, i sad izgleda smešno, onda mi nije bilo....samo da drmnu ona vratašca....

Što ja neki put umem nešto glupo da kažem

-Nemam vagu.

-Kako nema?

-Odneli na popravku, sutra će je vratiti.

-Dežurna apoteka nema vagu?

-Nema.

Oni odoše, a  ja se sjurim na telefon, da javim ostalim dežurnim. Te noći sve su apoteke imale vage” na kontroli”.

2.30h zvrrrrrrrr Mlad čovek, malo popio

-Molim vas, hranu za bebe.

-Koju?

-Kako koju? Za moje dete.

-Koju hranu koristite?

-Ne treba za mene, nego za dete.

-Kako izgleda kutija?

-Pa što lepo ne pitaš odmah, nego izvoljevaš?, Četvrtasta kutija, plava, na njoj piše 2, i piše Humana.....

Uz jutarnju kaficu

1.-Kelner, imate li žablje batake?

   -Ne, ja tako hodam.

2.Ulazi čovek u knjižaru i stidljivo pita

-Mogu li da vratim knjigu što sam jučer kupio,

žena mi je zabranila da je čitam?

-Koju knjigu?

-Kako da postanem gazda u kući