Reklame na TV ne mogu da smislim, odmah trčim u kuhinju po sendvič, jedva sam oslabila zbog tih reklama... ali to je iz druge priče.
Elem, kad se nešto naljutim na sebe, odem na jedno drugo mesto i tamo pišem kao”ozbiljne” teme. Trudim se da napisem nešto što liči na interesantno. Pišem ja tu otprilike godinu dana, jednom mesečno, pa tri meseca pauza....
E ovaj mesec napisala ja članak, i oni ga nisu objavili.
Jaaaaoooo, što sam se uvredila. Odem ja na put, vratim se, kad članak objavljen. Ne samo da je objavljen, nego došla i na neku top-listu, od dvadeset, sedamnesta. Ja srećna kao da sam dobila Pulzera. I naravno napišem odmah još jedan članak. Šargarepica pisala o Svetskom danu protiv zlostavljanja dece i ...frrrrrr, raspisala se ja.
Bojala sam se da će da me šutnu.
Kad ono...šipak, nisu me šutnuli, nego.... Ma, da ne davim nadula sam se kao žaba. Sve što sam pisala prošlo....
E sad, opet ja zakeram, u mojim člancima malo reklame... hoću još... kad ću ja biti zadovoljna sa postignutim???
Ja sam vaša, mora da me trpite...