DERT
Bila sam dete, čitala neku knjigu i naišla na reč paun.
-Šta je to, pitala sam mamu.
-Ptica
-Kako ptica?
Radila je nešto, mahnula samo rukom i odgovorila.
-Eto misliš da sve znaš, a ne znaš ni reči iz našeg jezika šta znače. Sama ćeš videti šta to znači.
Sama.... Te reči su mi se urezale duboko. Sama moram shvatiti. Dugo sam izbegavala da nešto pitam... i onda ... mnogo godina kasnije čula sam reč DERT.
-Šta to znači?
-To nema prevoda, moraš sama osetiti da bi shvatila
-Kako?
-Znaćeš!
-Kada?
-Znaćeš!....
Noć. Tamna. Tiha. Zvezde daleko, blistaju, izazivaju, zovu... Doputovala sam... u toplini sobe... u trenutku kad se telo opuštalo umorno u fotelju, ruka pružala ka slasnom grozdu na stolu... muzika se mešala iz svih kutija u kući... osetila sam nešto čudno....
Sve je nestalo... kao da sam se našla negde drugde... poželela sam da si tu... da te dodirnem. Ko si ti? Gde si? Znam li tvoj dodir? Poznajem li te, ili ne? Jesi li samo mašta, san... ili postojiš... negde... u noći... u tami?... Čujes li moj zov kroz mrak? Osećaš li titraje mog tela? Žedna sam... tako sam žedna... noć... u daljini neki zvuk.... šapuću li to tvoje usne moje ime?
Gde si?
Ne mogu da dodirnem svoju kožu, meku, nežnu, željnu, otvaram prozor... ledeni vetar dodiruje me, pokušava da ohladi moje telo..... nema tu moć... samo jedne ruke mogu da umire moje nemire...
Noć.... zove me... mami.... traži... nestajem... pružam ruke... dodirujem te... negde u daljini... osećam te... vlažne usne šapuću.... čujes li me? Boli me... sve me boli... čeznja... ne... neću.... guram nemir od sebe... guram ga u noć.... prislanjam čelo na prozor... staklo se magli... i osećam neku tugu... duboko u sebi... neku izvesnost...
Oči se sjaje, ruke poluispružene.... a srce? Kuca, kuca, kao da će iskočiti.... a duša?
Gubim se u mraku... čujem šapat.... osećam lahor... i hoću... i znam... i osećam.... vetar mi donosi glas.... i boli... boli... i telo... duša... ja znam... šta je DERT..... osećam ga.... toplo hladno prožima moje telo... DERT....
Šipak dert,
smrzla sam se na putu i ta toplota što se širi telom, topi ledene iglice u mom telu, i ja to osećam kao neku prijatnost....naravno, šta bi drugo bilo, dert... nije nego... to ne postoji... sigurna sam... znam...
...mora da je tako... mora....