Ni sam ne zna kako je došao ovde. Nekim nepoznatim kolima?

Stajao je u gomili ljudi, muzika je svirala u sav glas, svi su se smejali i nešto u glas pričali. Gušila ga je kravata koju mu je ona jutros vezala oko vrata, ljubeći ga . Nikad nije znao da veže tu kravatu, a nije voleo ni da je nosi, bio je nekako sputan sa  njom. Ona je rekla, mora...  ozbiljno ga je pogledala , pa se nasmejala, ponovo ga poljubila.... samo danas.

Onda ju je ugledao. Kako je bila lepa, crne krupne oči su blistale, kako je njena kratka smedja kosa postala plava i tako dugačka? Nije važno, hteo je da potrči do nje, ali ... pored nje je stajao neki muškarac, svečano odelo, kravata... njega nije stezala.

Zastao je , šta se desava?

Crkva?

Šta rade tu?

Ugledala ga je, prišla mu je, poljubila ga je i šapnula: tebe volim najviše na svetu, ništa se neće promeniti.

Gledao ju je nerazumevajući. Šta se neće promeniti? Ko je taj čovek što je posednički drži oko struka? Hteo je da ga odgurne, da je zadrži samo za sebe. Srce mu se steglo. Uplašio se da je ne izgubi. Šta ako ga više ne voli?

Svima je smetao, gurali su ga od sebe, a on je uzmicao, oči su ga pekle od suza koje nije hteo da pokaže.Tako ju je voleo, bila mu je potrbna kao vazduh koji diše, kao voda koju pije, nije mogao da zamisli svoj život bez nje.

Duga bela haljina, veo u kosi. Venčanje.

Hteo je da vikne

 -Ne

Srce mu se cepalo, drugi je vodi u crkvu, uzima za ruku, smeje joj se, ona ga voli.

Još jutros, još malo pre je rekla da ga voli, a sad???

Sprečiće je, ne da je nikome, ali njene hladne oči zaustaviše se na njemu, i njegove pružene ruke padoše.

Suze navreše na oči, nije video više ništa, osetio je samo ruku koja ga je pomilovala, obraz koji se pripio uz njegov

Teta AnaM, zašto me mama više ne voli, bio sam dobar???