Nikad, baš nikad nećete pogoditi gde sam noćas bila! ! !

Legla ja kao svaka poštena ženska (što poštena?, jel` one druge ne ležu?), e legla ja sinoć u krevet, zatvorila oči, i kao da me je neko udario cepanicom po glavi, zaspala. I sad će neko pomisliti, počela da sanjam... jok... zvoni nešto. Ja po kući imam mali milion telefona, valjda da ne propustim neki “važan” poziv, svi se deru kao poludeli, a mobilni im pomaže.

U zlo doba, ja kao iz bureta,

-Molim..

-Šta moliš, gde si ti?? Odmah da si došla, samo što nije počelo.

-Rekla sam da neću, nije to za mene, ja sam ozbiljna.

-Ma, dolazi kad ti se kaže, inače ćemo poslati po tebe nekog.

-Neću i tačka.

E, to moje energično neću, završi jedan  taxi.

I....he he he ... sramota me da pričam dalje....

Vauuuu, bila sam na pravom pravcatom muškom strip-tizu( ne znam kako se piše, ali oči mi suze koliko dugo nisam trepnula da nešto ne propustim)

Sve nevažno preskačem. Bilo je nekoliko tačaka, ali meni se najviše dopala jedna... I... Ulazi ON... jaaao, što je sladak, obučen, ma, skoro svučen u nešto kožno, crno, sve neke trakice, telo nauljeno pa blista, presijavaju se oni mišići, uf.... a on ih nekako pokreće, sve igra na njemu, zateže one trakice, mislim prsnuće, sve će da izleti napolje. E, sad da povučeš onu trakicu mora da platiš... gde me nadje ovaj mesec, meni krupna novčanica i od deset dinara.

Crkla bi da nisam povukla i ja, jaaaoooo, što je lepo....on kao neće, izmiče se, neke ga ženske štipaju, klize prsti po telu, a on vrcka, mene bilo sramota... baš sam blesava.... što ga ne uštinu?

Vrc, vrc, osta on sa nekim mnogo malim trakicama, šta li je ispod???... svaka trakica se sad licitira, ko da više... ženske poludele načisto.... muzika kao iz džungle... samo čekaš da iskoči lav, da te gricne, ili da ga gricneš... vidim ja, siroti čovek, ostaće i bez zadnje trake.... da se ne prehladi?.... Okrete nam on ledja, lupi jedna, evriće... povuče traku i ..... auuuuuu....