Slagali su me, ljubav ne greje

Subota. Jutro.

Probudila sam se u cik zore, oko deset sati, promeškoljila u krevetu, protegla, toplo, ugodno...

Tuš... pa će kafica... pa... divan dan....

Otvorim sve prozore i vrata da udje svež vazduh.

Brrrr.... hladno...ali neka... malo svežine prija...

Srknem kaficu... onako još neobučena... kvrc...nesta struja...

Srknuh još gutalj...kvrc... ode grejanje.... juriš pešadija.... zatvaranje prozora, vrata... navlačenje zavesa...

Hladno...

Oblačenje garderobe kao za skijanje....

Hladno...

Sad ću da spremam kuću da se ugrejem... Usisavač...

Hladno...

Šporet....

Hladno...

Nema veze smandrljaću nešto, pa u mikrotalasnu...

Hladno...

Kompić, ljubim ga u oko....

Hladno...

Aha... Ljubav greje, rekoše mi... Zamislim ja Njega... skidam ga lagano.... otkopčavam mu dugme košulje.... pa drugo... polako, ruka na.... ijuuu... kakvo skidanje po ovoj zimi??

Hladno...

Neka sad ću ja mislima... more... sunce… ljubav… poče neka cvrc  toplina…. Crno vino… malo toplije... njegove ruke na... još toplije...

Zvrrrrrrrrrr... mobilni

 Imaš li struje? Ne izvodi... dolazi....

...i šta da kažem zagrejaću se danas... ali ništa bez struje....