Kamen,hladan u tebe gleda.

Gomila kamenja,lepo oblikovanog.

Citavo zdanje kamenog grada

svoje vrhove upinje ka tebi!

Tebi nasmejanoj,

tebi lakoj kao pero!

Barsunastoj...

Zove te u sebe,

drzis ga za srce i ne pustas,

jos cvsce stezes,

a kamen tu!

Upiljio svoje bele oci u tebe,

a ti pribegavas njemu

i sve jace stezes mu srce!

Osmeh!

Cudno osecanje slobode u zagrljaju

i usne!

Najlepsi dodir!

Jeza na kozi

i pogled!

A kamen i dalje tu,

dise ti za vratom i mrvi se.

Tvoja bedra jaka,

drze se sve bolje!

Oslobodi ga se...

Zbog pera,zbog osmeha,suze.

Zbog vrhova kamenog zdanja

i srca okamenjene duse!

Ti, deriste bezubo

koje jos nos o prljav rukav brises!

Tvoj nos koji raste kada govoris.

Ti kojoj nista nije sveto

I sveto sto mislis da je

nije, nije! Hej, zlobo!

Otrgni se kao sto danima

otrgavas meso sa debele kosti

svojih predaka.

Bezimena prasino!

Vrati oteto! Vrati!

Ti, huljo, izdajice, izelice,

gaduro, zmijo, profuknjaco,

crno cedo, derle...

Placi, placi!

Zbog sebe placi!

Cemu? I majku ti

I sve na svetu. Izdajice!

Izdajice! Moja izdajice...

Bi li vratila sto tebi ne pripada?

Vrati se I sama.

Gde bezis? Tamo budala nema.

Ovde ti je mesto. Hej, budaletino,

budalo, budalice, pile moje...

Vrati se, nemoj ici, duso!

Zveri, dzukelo, ti, ti, ti...

Pute bez kraja, torokuso, lazljivice!

Idi, idi bestraga.

Ne vracaj se,

ovde fali nesto sto je s tobom,

ludaro bezimena.

Ali se ne vracaj!

Gubi mi se!!!

Dodji... Dodji nocas.