•
23.3.2006
-
Tay шест
ДAP
 Сићушан, стиснутих рамена, у танком већ прокислом капуту, преврћући последњу пару у џепу, с очајем је закључио да му недостаје још сто динара за тај прелепи, дуго сањани дар, који ће његовој кћери донети толико радости.
Стиснуо је зубе, необријан, уморан и неиспаван, тек изашао из треће смене и на јесењој киши испружио је руку а поглед запутио ка даљинама сећања на неко друго време. Погазио је понос, просио је и испросио тих сто динара. Када је стигао кући његова крупноока девојчица је још спавала. Нежно је помиловао по глави и крај ње је спустио,отворен, као најлепши цвет, малени розе кишобран.
Хвала
ffrida на идеји за ову причу.
|
Пошаљи коментар! :: Обавести драгу особу !
|
|
|
|
Мало о мени:
. . .
Садржај:
Календар:
Пријатељи:
Везе:
|
|
• 23.3.2006 -
Izmenjeno od ffrida dana 23.3.2006 u 18:29