•
30.10.2007
-
Страхжар
Сребром својим, баршун ноћи, плете сјајем
и мрси њене дуге зелене коврџе.
Страхжари овог јутра високо
над погледом и свежином.
Ретке звезде расуте
као изгубљене мрвице
једне љубави,
трептајем немим,
зову да им певам.
Отварам усне,
а глас лежи улепљен
муком прошле ноћи.
Дахом говорим шапат
да страхжар не види одсјај росе.
А он и даље сребри и страхжари.
Сад.
Овог јутра.
Не бледи.
Још.
|
Пошаљи коментар! :: Обавести драгу особу !
|
|
|
|
Мало о мени:
. . .
Садржај:
Календар:
Пријатељи:
Везе:
|
|
• 30.10.2007 -