Tay - Свраб је бол

• 20.10.2007 - Свраб је бол

Гледам у хладно
док замишљено
чачкам красте
своје последње
непромишљености.

Скидам део по део.
У хладном је све зелено.
Мирно.
И тамно.

На столу расте
гомилица
скинуте красте.

Мирис пасуља се шири.
Ту и тамо,
у хладном, лењо,
отпадне још неки
лист.

Једна краста
још боли.
Да ли сам
на столу
у тој гомилици
ипак ја?

Одлазим у хладно.
Поглед и даље стоји.
Мисао путује самном.
И краста.

Већ 46 година
живим у истој кући.
Која није
више иста.

Пошаљи коментар! :: Обавести драгу особу !

• 20.10.2007 -

Послао Lady

Свраб је најнижи праг бола.
И пусти красте да отпану саме,
знаш да тако саветује бели врач

Permanent Link

• 20.10.2007 -

Послао Tay

Хвала #Дамо на савету,
не бих да ми се запате
бели црвићи

и . . . Волим да чачкам.

Permanent Link

• 20.10.2007 -

Послао Lady

Бели црвићи изазивају најнижи праг бола

.
А чачкање је карактерна особина, тако да
само настави

)

Permanent Link

• 20.10.2007 -

Послао drvo

Ni ti više nisi isti.
A taj ti, na gomilici je sve veći i veći..
na sreću, ili na žalost,
postoje kraste za čije samo otpadanje
može da se čeka ceo život.
Prosto ko pasulj, sa šantavom nogicom

Permanent Link