Sonaticin kutak

U elitnom delu grada, sa svojim roditeljima, visokim funkcionerima jedne jake političke stranke, živela je mala Marija ( možda se tako zvala, nevažno je ime). Roditelji su voleli crvenu boju i za rođendan su Mariji poklonili crveni komplet-suknju, bluzicu i cipelice. Čak su joj kupili i crveni šeširić, da sva bude u tonu njihovih političkih stavova.

Na drugom kraju grada, u bedi i sirotinji živela je očeva majka-Marijina baka. Retko su je posećivali, jednostavno, nisu stizali od silnih konferencija za štampu, prijema i šetnji po inostranstvu.

Marija je volela baku i jednog dana je napunila kesu punu raznoraznih đakonija koje je našla u njihovom frižideru, i krenula je kod bake koju nije mesecima videla.

Na putu do bakine kuće, srela je lokalnog manijaka koga su u kraju zvali VUK, i taj tip je obasuo pitanjima malu Mariju obučenu svu u crvenu boju...

Marija je odgovarala mudro na pitanja, želeći što pre da pobegne od manijaka sa staklastim očima.

Ali...krenuo je za njom, i pre nje stigao kod bake. Pokušao je da je siluje, ali se baka snašla, i ušla i zaključala u ostavi...koja je btw, bila prazna.

Manijak je sačekao Mariju u bakinoj kući, i kada je ona konačno došla videla ga je kako pretura po bakinim ormarima.

Pre polaska kod bake, ona je popila RED BULL, a trenirala je i karate, tako da je brzo sredila manijaka staklastih očiju.

Baka je otišla do prvog komšije koji je imao telefon, pozvali su policiju koja je odvela manijaka u stanicu. Marija je veče provela sa komšijinim sinom, častili su se đakonijama....

Ova bajka ima happy end. Marija je otkačila svoje isfolirane roditelje-snobove, preselila se kod bake, uskoro se zaposlila, i.....na kraju udala za komšijinog sina...Nikada više nije nosila crvenu boju, i bila je u prvim redovima na mitingu na kome je pao režim Marijinih roditelja....