Na sta pomislite kada neko kaze ili negde procitate rec metafizika? Proseravanje i bekstvo od stvarnosti
ili Dubokoumno dozivljavanje sveta?
Mislim da je potrebno dosta petlje za metafiziku.
Cini mi se da sam dvolican po tom pitanju.
Nekad sam u fazonu da cvrsto stojim na zemlji, a nekad se totalno izgubim.
Ne znam gde sam procito ali neko (obican smrtnik :P) je napisao da je Metafizika svo neznanje coveka (?).
Malo sam zbunjen po tom pitanju ali nastavicu kad "cujem" tvoje misljenje :)
I tako dodje the end jednoj divnoj prichi jbg (Metafizika):)))))
Ah da Metafizika je apriori neogranicena, i sebi za cilj ima traganje koje granice ne priznaje. Ako priznas sebi da te nesto ogranicava, gubis bitku za slobodu svoga duha. Ontologija, kao nauka o bicu se granici sa metafizikom, i kao prava istrazivacka nauka, priznaje samo ogranicenje na odredjeni opseg tema kojima se bavi, nijedno drugo ogranicenje ne priznaje........
U skladu sa time malo The Doors:)))
19.7.2008 - Rock am Ring (dedicated to Ljubasta).....:)))))
Sta da ti kazem Ljubasta, ovaj post je posvecen tebi uzivaj u Rock am Ring 2008, sve iz najbolje namere i u cilju boljeg informisanja:))
Pozzz friendp://www.youtube.com/v/HrfAe1K2wzM&hl=en&fs=1">
Vratih se ja sa mora, i zvali me prijatelji i ex girlfriend da izadjemo da se vidimo, i naravno ja sam izasao. Zapili smo se malo vishe prenosio sam utiske sa mora i moja desavanja sa Sofijom madjaritzom, i mnogo sam prichao ali mnogo tako da smo se i mnogo napili, krenuo sam kutji da usput prebacim i moju ex girlfriend, kad ne lezi vraze, evo ti murije, zaustavlja me. Kaze cika policijacda dooovam (hahahahahaha), ja kazem ok, i ima sta da se vidi dreger pokaza 1,1, strasno, pishe se kazna jebi ga, ja ga pitam da mu dam neku kinticu i da se sve zavrsi tako, kad ne lezi vraze, chika Policajac nepodmitljiv (pitah se u trenutku gde bas ja da naletim na takvog), ispisa mi onaj fuckin izvestaj, ja ga potpisah, uze mi dozvolu i kaze dodji sutra posle 15 casova u Sup da je uzmes nazad, a sto se tiche kazne cekacu poziv za kod sudije za prekrsaje, jbt imatju dosije ne mogu da verujem:)))
I tako pojma ne znam zasto sam sve ovo pisao, kad su mi se sinoc desavale i mnogo lepse stvari od ovog, ali jbg ovaj put cu ih zadrzati za sebe:)))
U skladu sa postom ide i video klip:)))
Jednostavno sam osetio potrebu da postavim post o njoj ( Cat Power), sjajna muzicharka a sto je najgore i sjajna devojchitza:)... Kada cujete njenu muziku, totalno drugachije namontirate njen izgled u svojoj glavi u odnosu na ono sto izgleda, a izgleda kao Princeza.... Iskren da budem do skoro nisam bio cuo za nju, dok mi jedan drug ( taj drug je zenskog roda) ali ga oslovljavam sa drug, mahhhh druze:)))........ i tada sam bio u nekom emotivnom rastrzanom stanju ( desavalo mi se nesto lepo kratko vreme i pooklo je) i tada je naisla moj drug i rekla mi za Cat Power, prvu stvarkad sam postio odmah sam osetio emocije i poceo sam da je neprestano slusam (mislim na celu njenu diskografiju), toliko je pocela da me dize da to nije normalno, iako je vecini jako teska za slusanje posto sam ja njen pravac okarekterisao kao Georgia jazz na baladno (akustichno) alternativni nachin, jednom recju sjajna i svima je toplo preporucujem.
Njeno pravo ime je Charlyn Chan Marshall, i dete je razvedenih roditelja, njen otac Charlie je takodje blues muzicar i kazu da je bio odlichan blues pijanista. Ah da Cat je rodjena 21 Januara 1972 godine u Georgi-ji.
Kao dete je jako puno putovala tj seljakala se sa svojim ocem, majkom i bakom, tako da kaze da je svbe to pripremilo da bude muzicar i bude spremna za turneje, i takav vid zivota, i osim gitare odlicno svira i klavir.
Posto je napustilo visoko obrazovanje prvi put nastupa u Atlanti pod imenom Cat Power koje zadrzala do dan danas., tada je nastupila sa Glenom Thrasher-om, i Marc-om Moor-om, da bi kasnije na poziv nastupala sa Magic Bone i Opal Foxx.Moram ponoviti jos jednom da i sjajno izgleda sto se i vidi na prilozenim slikama, i imala bi sansi kod mene, ali ja takvu osobu jednostavno ne mogu da zajebem ( malo sale nije na odmet)....:)
Njenu muziku i nastupe je u pocetku opisivala kao odlichnu priliku da se napije, a njeni oertaci da se dobro nadrogiraju.
Njena dosadasnja diskografija je sledeca:
1. Dear Sir (1995)
2. Myra Lee (1996)
3 What would the comminity think (1996)
4. Moon pix (1998)
5. The Covers records (2000)
6. You are free (2003)
7. The Greatest (2006)
8. Jukebox (2008)
Nadam se da sam bio dobar Autosatoperski vodich za Cat Power i da cete je poslusati:))
Postavicu i jedan klip nadam se da ce vam to biti dobra smernica:)))
Uzivajte Morao sam jos da ubacim klipova jednostavno sjajno zvuchi njeno izvodjenje Oasis-a
Namerno sam stavio ovaj naziv posta zato sto je po meni stvarno tako, ali i kao parodija na naziv Exit u pokretu:))))....... Ako se nesto podhitno ne preuzme ode mast (Exit) u propast:))). Kazu jedan od tri najj festivala u Evropi ( po meni broj jedan, ali po dovodjenju istrosenih zvezdi)...)))))) Ako se sto pre nesto ne promeni recimo u organizaciji i politici dovodjenja izvodjacha, ili se ne proda nekom strangeru ne vidim svetlu buducnost Exita recimo za nekih dve godine. Pitah jedared za Pearl Jam zasto njih nema, dobih odgovor kao nece da dodju antirpski su orijentisani, ja mislim da nije to problem, problem je to sto trebaju malo vise da se plate, a to automatski znachi manje para za organizatora u talu jer ko ne bi zeleo da svira na jednom od najboljih Evropskih festivala:))). Gledam i chitam Rage against the machine su se ponovo okupili i sviraju na svakojakim festivalima po Evropi, ali ih na exitu nije bilo, ah da da verovatno su antisrpski orijentisani pa ih zato nema ( smejem se ko nenormalan) xaxaxaxaxaxaxa:))))
Gosti strandzeri ( Englezi), ovajdili smo se od njih, isto kao i Hrvati od istih na njihovom primorju:)))) Englezi dodju sa 1000 funti a ponasaju se kao da ce da se vrate sa 1500 funti:))
Molio bi drage ljude iz organizacije da sledece godine dovedu Cat Power, verujte mi vredi je chuti live, ja se u psolednje vreme bash sloosam (droogiram) fantasticna je i preporucio bio je svima koji imaju moooda da je chuju zato sto je jaka i sablasno teska:)))
Ljudi ja za sebe znam, sledece godine Palicki festival, i ako bog da Pink Pop i da se na njemu provedem onako kao sto bi rekli za sve pare:))))
I to je to, ovo je bilo onako na brzaka tj U Pokretu:))))
P.S poslusajte Cat Power:)
Juche mi je jedna draga osoba rekla da sam SELJAK pa sam se u trenutku osetio kao Globalno zagrevanje:)))))).................... Svi smo mi u neku ruku seljaci, neki to lakse a neki to teze prihvate:)))
Znate kako....... na zapadu RN`R slusa radnichka klasa a kod nas ga slusaju ljudi poput mene INTELEKTUALCI:))))))
Tako da sta znam pojma ne znam sta da kazem, verovatno je to zbog tequille pa zato je kod mene trenutno nedostatak inspiracije:)))))
Na kraju bitno da li si seljak ili gospodin, bitno je kakav si a ja sam skroz ok:))))))))....... znam da znate ali jbg ae da napisem u trenutku nedostatka inspiracije:)))))
Velika je razlika izmedju konstatovanja i konjstatovanja:))))))
Evo da vam se javim i iz egzila:)))...... More se zaljubilo u mene, mislim sta retji...... Jedno veche Eyesburn-i, drugo veche Brejkerse pa pivo, pa tequilla pa posle tequille u more po so, pa madjaritza, u svakoj pausi svega:))))
I Tako u osnovi, ja kad se saberem skroz se oduzmem:))))
Sta vas jos interesuje???:)
Postavitju vam i jedan klip u duhu onog gde sam i kako se ponasam::))))
Nadam se da ce vam se svideti
E pa ljudi nece me biti neko vreme tu, vraticu se ja................. jednog dana, u medjuvremenu evo vam post gde ce te moci da pisete bilo sta ili me pitati ama bash svasta nesto..................................
Stokitzeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee javljam ti se ne sekiraj se popitju more na ex:)))))
Ana nedostajaces mi punooooooooooooooooooooooooooooooooooooooo:))))
Uzivajte bez mene, znam da to mozete:)))))
ODOH SAD DA OKUPAM MORE, U NAREDNOM PERIODU BICU PRAVI EVROPEJAC KUPACU SE SVAKI DAN I TO VISE PUTA DNEVNO:))))))))
Sedim u fotelji pored baštenskog prozora. Iza stakla natiče moluskno-žuto more. Poput diareje. Priroda je dobila proliv i sve je kaki-žuto. Žutilo prodire u nameštaj koji pucketa svuda oko mene. Zujanje obližnje drvare, kao panika desorijentisanog tvrdokrilca, udara o staklo sluha ...
S radija Rossini, uvertira „Sémiramis“. Tajfun zvuka. Zatim Strauss „Imperijalni valcer“. Zamah još traje. A onda antiklimaks – Adagio, Albinoni, pogreb u kasnu jesen, apsolutno beznađe, kraj ...Na zidu, preko puta, hlad postaje tvrd. Promene se stalno događaju. Samo treba imati vremena i oko. Parket je uglačan voskom. Prijatan miris izobilja. Izobilja nema, samo njegov miris u vosku. Pravom i onom iz memorije ...
Smrkava se. Fekalične boje prirode postaju crne. Sve tamni kao na slikama starih majstora. Samo jedan zlatan zrak, kao koplje zaboravljeno na bojištu. Takvo koplje, ali olovno sivo, nosi i riter, kome na zidnom goblenu višeglava aždaja nudi svoj, bledim pamukom, izvežen trbuh ...
Kakva je to noć koja mi dolazi kao lopov?
Noć slobode koja nam je izrečena kao presuda na smrt?
Noć zavere protivu pravca vlastitog krvotoka?
Noć ustanka senki koje će nam se otkinuti s peta da na naličju ovog sveta stvore svoj?
Noć u kojoj će me, između dva noža, nadživeti samo stid?
Noć prostitucije sa uzalodnostima?
Smaknuća koje se ne oseća?
Noć posle koje se savest nalazi tamo gde smo ostavili papuče?
Noć u kojoj se trune na rukama uspomena?
Noć Leonida Njegovana, koji će, ako bude stvoren, pucati ne da se brani, nego da diže buku, u nadi da će je neka budućnost čuti?
Sinoc sam pricao sa meni vrlo dragom osobom, posle nekog izvesnog vremena (neobicno lep feeling), cuo sam sta se desava (grozan osecaj), stvorio je toliku pometnju u mojoj glavi, nije mi zao, jer kad zalis nekog ko ti je drag tako ga ubijas jos vise (odmazes)...... Tada ne treba rame za plakanje......... vec istinski help..... da cu sve od sebe da budem pravi friend u ovom okreutnom svetu laznog prijateljstva...
Izasao sam posle razgovora, otisao na svirku Vasila Hadzimanova, i jebo mi je kevu (mislim na taj Jazz) puko me ja sa emocijama jos vise, i shvatio koliko znachi biti nekome iskreni friend, a pride i volis tu osobu onako pravo. Vasil-e Hadzimanov-u hvala ti na tome!!!!!
Jutro, budim se, ne krecem posle umivanja da pristavim kafu, uzimam gitaru i skidam Damira Urbana (dve pesme i to : Otrovna Kisha, i Ocean) koje sam trebao da skinem jos pre nekog izvesnog vremena, ali nisam................... Sjajno zvuche u mom izvodjenju cuces ih, dugujem ti to, jer sam shvatio ko si i koliko mi znachis i znaj...............................................................
Upalice se svetlo na kraju tunela, jer ti to zasluzujes, i uspeces, jer mene Booodalu nikada ne vara osecaj..........................
Volim da sedim i cekam zoru. Sam sa svojim mislima. Da pustim pogled da se igra sa ZVEZDAMA. Da slusam tisinu. Znas u jednom trenutku sve stane. Vreme, zivot prostor i misli. Tik pred zoru se sve to pretvori za tren u tisinu i tada zatvaram ochi i vidim tebe. Lagano sklopim kapke i slusam (vidim tebe). Slusam tebe kako dolazis negde iz daljine. Slusam kako vodis sa sobom svetlost i zvuk. Obuzmu me prijatni zmarci po telu i uzivam. Onda otvorim ochi i dalje vidm da se moj pogled juri sa ZVEZDAMA. ZVEZDE se smeskaju noci koja odlazi a ti si sve blize i blize. Modro plavo nebo je oteralo noc i dovelo tebe (tu si) i pruzam ruke ka tebi kao ka krosnjama drveca. Ruke koje su sve svetlije i svetlije. Zatim Sunce........ i tada razmisljam koliko sam veliki i mocan da stvorim tako nesto. Da promenim sve za jedan tren i krenem nasmejan ka tebi. Lagano. Kao vecnost. Kao ljubav.
Cekam zoru, ona kod mene dolazi zajedno sa tobom i suncem!!!!
Naslov pesme sa klipa je NEMA JE!!!!!!!!!!!!!!1
Hm.... kako da zapocnem ovu prichu...... negde sada vec daleke 1990 (krajem) godine nakon smrti Andrew Wood-a, prestaje da postoji band Mother Love Bone i nastaje band Pearl Jam...... Eddie, Jeff, Mike izdaju prvi album koji se zove Ten, i koji je njihova licna karta u stvari. Daleke 1994 oni dolaze u Budimpestu da sviraju, ja sa mojoj dragom i nikad prezaljenom Marinom kujemo planove kako da odemo (jos uvek smo bili klinci citavih 17 godina), i gle chuda Marinin matori treba da putuje za Budimpestu na neko savetovanje, i naravno mi zajedno sa njim:)). Koncert je bio strava, toliko dobar da ih vise nikad nisam propustio kad su svirali u blizini ili ti u okruzenju, (kod nas jos uvek nikada nisi svirali) i voleo bi da dodju ne zbog mene, vec zbog vas da se i vama pruzi prilika da odete na njihovu svirku, jer se sigurno necete pokajati. Vracam se na Budimpestu, da li se to moze zaboraviti, ja, Pearl Jam, i moja Marina (nedostajes mi). Sviraju Black, a meni moja draga u zagrljaju (neopisivo), moram ovde da stanem koliko me secanja naviru i koliko mi je bilo lepo, sad mi u trenutku postaje jako tesko......................................
Samo cu vam reci ako vam se ukaze prilika, nemoj te ih propustiti, gledajte ih (sa nekom vasom Marinom, da uzitak bude kompletan) jer oni u svom repertoaru imaju i Johnny Cash-a, Pink Floyd-a, The Doors-e, NeIL Young-a, sve sto je vredelo na rn`r sceni, i njihovi koncerti ne traju manje od 3 sata, i sada se na stage-u ponasaju kao da su band u usponu i da tek pocinju da grade karijeru (gledao sam ih prosle godine u Zagrebu). Jednostavno i kratko receno Eddie i ekipa sviraju za sve pare..
U globalu slusajte ceo Seattle ( Soundgarden, Alice In Chains, Nirvanu, Mad Season, Temple of the Dog, Blind Melon, Grant lee Buffalo, Meat Pupetts..........) i naravno slusajte mene, zato sto sam ja uvek u pravu:)))......!!!!!!!!!!!
Ponekad je kamen jezgro, istancani ostar profil, stidljivost je bolest blaga jako toplih prihvatanja, misljenja su skom strasti zaividnost im dusu cepa, prozori su zeljni sunca sastavljaju kraj sa krajem.
Tvoje rechi mene hrabre, tvoje rechi meni znache, vatromet je to, verujem ti jer smo isti, obuzet sam silnom snagom uzivam u tvojoj sreci, okrecem se tebe trazim zidovi su moja reka, vremena su ovde stala prazan prozor koji slikam.
Prilika je da ti sebe pruzim, objektivnost zovemo je ljubav, pregrst zelja, pregrst nekih tajni, napijam se sad tisinom noci, duhovi su na tvoj pogled stali, marginalna ali slatka krajnost, slaabost koju jako dobro skrivam, ja se borim ali sve to boli .
Svoje mjesto za šankom u kafiću na uglu zaposeo sam i još ne posve probuđen, još u proteklim razdobljima života ili sna, jer večito ostaje utisak iz detinjstva kada se ujutro sve odsanjano pričinjava vekovima življeno a odživljeno kao neki nebulozni san, još u velikim zamislima i njihovim ispunjenjima, što se uvijek iznova vraćaju i omamljuju omaglicom boljitka, uvlačeći u bezbroj puta nadvladan vrtlog iz kojega pobednik – ja – već prokrčih staze kojima se provaljuje u zrelost, već prođoh odajama prerano upisana očinstva i ljubavi, drugoga i trećeg stepena obrazovanja, stipendija, diploma, nagrada i stimulacija, te shvatih da od svega sjaja i bljesaka vrhunaca, od totalnog uspona preostaje samo totalan pad. Plitkoga daha pratim parove nogu, glave i nanizane automobile u prolazu, u jutarnjem skoku, koji se u moj prozor uvukoše kroz uzane trake svetla, na prozorima, između nabranih zkaavesa, kao znaci prirode Heraklitu, koje treba odgonetnuti, , koji proleti da bi se u svojoj bezličnosti i tajanstvenosti ponavljao beskrajno dugo, sve dok traje soljica kafe. Deo onih tockova u koordinatnom sastavu, kojima nastojim uvezati, povezati, razvezati sve krpice života, otkriva se u spasu od duga vremena i lika u vodenom ogledalu na limu šanka. Bi će da su se koordinate premestile u drugo središte i artikulirale se u reči, bi će da se načas otela poza nemoćnika, prosula se žuč, navukao sam rukav kaputa i, pridržavajući ga prstima, obrisao sam lokvicu vode na limu i s njom zgužvano lice pipničarke, glupo nacereno, poput faca s kranahovskih grupnih portreta grofovske maloumne dece.
Postoji li uopste nešto izvan tih konvencionalnih svakodnevnih desavanja, ljudi na ulici, u kancelariji, nešto drukčije, postoji li način da ti, obični ljudi, postanu drukčiji? Ili smo osuđeni na dva u osam, koji su četiri u šest, na ponovno izdanje zbirke eseja o hipostaziranosti duhovnih interkurzija između istinitosti i načina da se ona ozbilji u filozofiji Hansa Georga Gadamera, koji su zapravo prevara lukava, štreberskog umeća da se prečicom dohvati besmisao, ono što se na kraju svodi na upošljavanje misli ili na zaborav bitka; osuđeni na lice, uopsteno na dušu i telo, telo i dušu koji su uopsteni. Iznova podigoh glas, umesto čoveka izgovorih životinja i stadoh se smejati sebi, prospem sodu i iskezim svoju nečistu njušku njemu, vlastitom odrazu, njemu koji je nestajao, šireći se u koncentričnim krugovima do bojazni od nepostojanja, do pitanja koje muči, muti svest i traži osvetu za sva zla nanesena čoveku, bačenu u jamu iz koje se samo na kukama vraćaju obešena kržljava tela i ponovo u krugu dolaze na binu na kojoj nikako da se pojavi deus ex machina, da razreši ovu lošu šekspirijadu koja traje. Ali na pametno pitanje tek jeka bezdana, zapravo šuplja, mukla cutnja; cutnja istorije, cutnja bića, cutnja postojanja, cutnja koja se mnozi kao inteligencije brojnih naraštaja obrazovanih, kao lupetanje Historia est magistra vitae, kao bubanje nepravilnih glagola, kao latinske i grčke imenice, deklinacije e, a, o, e, i, kao fraza, kao poslovica koja živi vekovima i nastavlja svoj život u nesagledivu budućnost kao laž u odori overene istine, kao zbirke logaritamskih tablica i latinskih poslovica, koje nikoga nisu naučile pameti, a ponajmanje one kojima se zavukoše u svest kao Davidova zvezda u vidu cvrge, jedinice, topa, drugoga reda.
Govori tise mozda cujes kako disem
Dok po mome licu predvece kotrlja se sunce
Ne spavam nikad imam jos uvek otvorene oci
Njima gledam u oblake noci i pitam ih hoces li doci
Godine, minute, ni kilometri cutnje meni ne znace nista
Ja sam more sto ima vodeno srce
Dok sateliti nocima kruze i po mlecnim stazama
Traze bilo kakav glas o tebi
I kao poklon donesu meni
Kao ocean disem i lice u soli skrivam
Kao ocean se nebu podajem
Kao ocean disem i lice u soli skrivam
Dok sateliti nocima kruze i po mlecnim stazama
Traze bilo kakav glas o tebi
I kao poklon donesu meni
Moje telo od soli i vode nece trajati zauvek
Bez tebe da samo jos jednom spustis nebo na moje usne
Kao ocean disem i lice u soli skrivam
Kao ocean
Kao ocean disem i lice u soli skrivam
Kao ocean se nebu podajem
Dok sateliti nocima kruze i po mlecnim stazama
Traze bilo kakav glas o tebi
I kao poklon donesu meni
Hm........... u pocetku zanimljivo zezanje, mnostvo novih ljudi (nickova), na mali broj njih gledam kao na ljude.......... neki sa dosadnim nazivima u svojim nickovima (tipa ime, godina rodjenja, i mesto odakle dolaze), uvek sam se pitao zasto to rade, zasto umesto grada ne stave svoju ip adressu, jer u cyber zivotu to je mesto njihovog stanovanja. Smesni su (zalosni). Vremenom su poceli polako da me smaraju sve vishe i vishe, dok nisam pocheo i da smaram sam sebe. Javni kanal na chatu je poput nekog solitera, u kojem uzgred i lift ne radi. Zato su ljudi pogubljeni, postali su nerazumljivi, svako ponaosob pricha nekim svojim jezikom, koji ni on(a) sama ne razume a kamoli ostali. Ponekad me pitaju neki ljudi (click na pvt) zasto se tako ponasam na javnom kanalu..... ja odogovaram da li mene neko tamo stvarno razume (u sebi mislim da ne) i u pravu sam jer ja sam uvek u pravu. Iz tog razloga i ja sam odlucio da pricam (kucam, tipkam, kako god vec) nekim svojim jezikom, i zamislite sta.... izabrao sam Makedonski, zanimljivo do YaYa (bas kao i ona igritza na Zokijevom sajtu, nemoj da procita ovo tuzitje me). Izabrao sam bash taj jezik iz razloga posto se nadam da cu smoriti skroz samog sebe i zapaliti odatle u jednom trenutku. Jer taj chat je jedno veliko zlo, kao od Ekv-a pesma i sledeci stih (Mi menjamo dan za noc, mi menjamo noc za dan) ovde bi moglo da glasi malo drugachije ( Mi menjamo real za cyber) bez onog (mi menjamo cyber za real) jer tesko je povratiti kad zaglibis. Eh hvala bogu i mom provajderu ja nisam zaglavio, poceo sam tiho i bez pompe da nestajem, i sretjan sam zbog toga.
P.s Dobro razmislite pre nego sto krenete u cyber zivot chata da li ste dovoljno jaki i hrabri da podnesete to, a jos jachi da tokom nekog vremena izadjete iz toga.
Upoznao sam Stokitzu i kad budem otisao sa chata, njen adress ce ostati u mom kontaktu i rado cemo uvek pricati i ona mi je sasvim dovoljna, jer takav friend se retko srece, STOKICEEEEEEEEEEEEEEEEEEE VOLIM TEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!!!!!!!
Na kraju krajeva ja sam bogat chovek zbog toga, da li ste i vi bogati?????????????
Ako niste, brmmmmmmmmmmmmmm po lekarsko uverenje:))))
Stokice castim te jednim spotom, a ti konobar donesi dva piva i reci muzici malo tishe:))))
7.7.2008 - Zakasneli pokušaj ponovnog zadobivanja nevinosti
U sumanutom nastojanju oko zamisli dela koje će nadziveti stvaraoca, nimalo nadzemaljski, nimalo nadstvarno, u skoku sam preskočio tek nekoliko ulica, zapostavio vreme i patentirao književnu proizvoljnost ili proizvoljno pristao na književni patent. Teorijskom se umu lako može pričiniti da se ovde iznova radi o omaložavanju patentiranosti sadržaja i forme, ignoraciji zlatnih pravila, svega što se u isto vreme nadaje kao nužno, ako se želi ostati u pri sebi, a onda, kad se ta nužnost pretoči u reči, u prelaz misli u misao, neprestalno previranje gluposti u pamet, brutalnosti u suptilnost, istine u laž, nezrelosti u odraslost, i obrnuto celina se rastvori u proizvod, u stvar – teorijski se um nađe u nedoumici. Gde je ostao stvaralac? Gdje je on koji umire za ideju,za stil, za tezu, za veru, on koji ni dio ne zadržava za sebe već se sav predaje delu? To što je jesam ili nisam ja, ili jesam tako da nisam! Nisam samo dobar već i zao, nisam samo jak već i slab, u zdravlju je uvijek deo bolesti, u istrajnosti deo prolaznosti, u odličnosti deo osrednjosti. U sumanutom nastojanju da se vratim sebi, u pokušaju koji vas više ne može iznenaditi, stvorio sam se tamo kamo me dovela dekonstrukcija romana, destrukcija pameti s diplomom komparativne književnosti, destrukcija mudrosti, simbolizirane sovom i šišmiševima; ja li baš posve slučajno da su grčki simbol mudrosti i danteovski – pakla – isti?!
Guza mi je naprosto utrnula. Sedenje u redakciji beskrajno zamara. Žilice u mozgu najavljivale su kidanje od zamora, pričinilo mi se da srce sporije otkucava, da brže dišem. Zamislio sam se pred ogledalom, beznadno piljim u svoje noge, klempasto-bapska stopala, u masne otekline oko struka, video sam se kako preskačem konopac, pravim deset sklekova, deset čučnjeva, pa na leđa, pa deset puta do nožnih palčeva, sveća, vežbe za kukove, sve to uz pravilno disanje, udahnuti na nos, izdahnuti na usta. Pobuna zapostavljena telesnog bica ili duha, koji se buni zbog zapostavljene telesnosti. Uzimanje u zaštitu drugoga najefikasnija je samozaštita! Drugoga? Kao u odnosu subjekta i objekta; nema Prvoga i Drugoga, već uzajamni odnos, prožimanje. Nema subjekta na koji ne djeluje objekt, i objekta na koji ne djeluje subjekt. Nema tih ljudi, dopisnika, saradnika, nadzornika, urednika, rukovodioca koji ne deluju na oblikovanje moga duha, ali i moj duh deluje na njih; oblikuje ih u odnosu poslušnosti subjekta, subjektivnosti subjekta, koja se bezuslovno daje objektivnosti objekta, njih predmetnutih predmeta, njih koji me konstantno mrve i melju na stepenu nasilnickog odnosa.
Pomozi mi da shvatim,
pomozi da zaokruzim pravi broj.
Daj mi bar jedan znak konkretan
-za kompas te moli tvoj glupi kapetan.
Na koju stranu da usmerim brod?
razovara žulj sa kormilom.
Ne veujem da nesreća plovi
tek da prepreći put nekom nebitnom
kao što sam ja, glavna uloga
u niskobudžetnom bez nominacija.
Da li smetam, ko ukrštenicu
tugom kada popunim rečenicu?
Naravno DA.
Pomozi mi da ustanem
da pobedim odranih dlanova.
Poljubi mi rane, požuri da svane
to jutro ozbiljnih planova.
Snajpera oko, slepo duboko
htelo bi da ugleda
cvet na terasi što strpljivo čeka
nekog svog šašavog biologa
kao što sam ja, a ha,
recikliran i spreman da ubadam.
Kako baš tebi pod kožom pukne
upravo ova rđava igla?
Budim se i vec je dan, visoko sunce baca dosadan sjaj ,na moje otekle ochi, sprzene usne, telo drhti telo bori se.
Ljudi ne poznaju strah oni odlaze tamo nekud, tamo bolje je sve, tamo nema sunca i nema sjaja, neko govori da neko govori!!!
Pred svaki izlazak u grad ja se pitam dali ce ujutru Burek biti kriv??!! E pa ovako ljudi ja cesto izadjem i onako cesto se i razvalim od piva........ne nemojte pomisliti da sam alkos nisam, mada kada sam vadio lekarsko uverenje i bio kod Psihologa, pita mene gospodja tj psiholog, Jel se drogoiras?, ja joj odgovorih ne, sledece njeno pitanje je bilo dali pijem, ja joj rekoh pijem kao i svi normalni ljudi, a ona ce meni sledece: Normalni ljudi nikad ne piju!!! U svakom slucaju ja dobio lekarsko uverenje, ali sam se pitao dali sam ja normalan:). Nego nisam to hteo uopste da pisem..... Cesto izadjem sa ortacima i ortakinjama i sa devojkom naravno (dok sam je imao, sad izlazim sa kombinacijom samo) na pivo, ali se to pivo pretvori u gaybu pa u neku zestinu i tako do duboko u jutro, eeeeee tu dolazi do zajebanih stvari, mi umesto da krenemo kuci, mi odemo na burek. I tamo onako raslrafljeni razglabamo jos sat vremena naravno dok jedemo burek (ne pijem jogurt). Posle toga svako svojoj kuci, i sutradan kad se vidimo ili cujemo zanimljivo kako svi kukaju kako im je loshe ali ne sto je svako od nas popio po tonu piva nego zbog jednog bureka. Zanimljivo zar ne? Hteo sam da kazem ne okrivljujte burek nije on nista kriv i uzivajte u istom!!!
Ja se uvek rado setim bureka i jos radje ga pojedem i uvek rado kazem nekoj vodim te na burek!!!!
Moram ponoviti jos jednom da i sjajno izgleda sto se i vidi na prilozenim slikama, i imala bi sansi kod mene, ali ja takvu osobu jednostavno ne mogu da zajebem ( malo sale nije na odmet)....:)
Sinoc sam pricao sa meni vrlo dragom osobom, posle nekog izvesnog vremena (neobicno lep feeling), cuo sam sta se desava (grozan osecaj), stvorio je toliku pometnju u mojoj glavi, nije mi zao, jer kad zalis nekog ko ti je drag tako ga ubijas jos vise (odmazes)...... Tada ne treba rame za plakanje......... vec istinski help..... da cu sve od sebe da budem pravi friend u ovom okreutnom svetu laznog prijateljstva...
Volim da sedim i cekam zoru. Sam sa svojim mislima. Da pustim pogled da se igra sa ZVEZDAMA. Da slusam tisinu. Znas u jednom trenutku sve stane. Vreme, zivot prostor i misli. Tik pred zoru se sve to pretvori za tren u tisinu i tada zatvaram ochi i vidim tebe. Lagano sklopim kapke i slusam (vidim tebe). Slusam tebe kako dolazis negde iz daljine. Slusam kako vodis sa sobom svetlost i zvuk. Obuzmu me prijatni zmarci po telu i uzivam. Onda otvorim ochi i dalje vidm da se moj pogled juri sa ZVEZDAMA. ZVEZDE se smeskaju noci koja odlazi a ti si sve blize i blize. Modro plavo nebo je oteralo noc i dovelo tebe (tu si) i pruzam ruke ka tebi kao ka krosnjama drveca. Ruke koje su sve svetlije i svetlije. Zatim Sunce........ i tada razmisljam koliko sam veliki i mocan da stvorim tako nesto. Da promenim sve za jedan tren i krenem nasmejan ka tebi. Lagano. Kao vecnost. Kao ljubav.
Hm.... kako da zapocnem ovu prichu...... negde sada vec daleke 1990 (krajem) godine nakon smrti Andrew Wood-a, prestaje da postoji band Mother Love Bone i nastaje band Pearl Jam...... Eddie, Jeff, Mike izdaju prvi album koji se zove Ten, i koji je njihova licna karta u stvari. Daleke 1994 oni dolaze u Budimpestu da sviraju, ja sa mojoj dragom i nikad prezaljenom Marinom kujemo planove kako da odemo (jos uvek smo bili klinci citavih 17 godina), i gle chuda Marinin matori treba da putuje za Budimpestu na neko savetovanje, i naravno mi zajedno sa njim:)). Koncert je bio strava, toliko dobar da ih vise nikad nisam propustio kad su svirali u blizini ili ti u okruzenju, (kod nas jos uvek nikada nisi svirali) i voleo bi da dodju ne zbog mene, vec zbog vas da se i vama pruzi prilika da odete na njihovu svirku, jer se sigurno necete pokajati. Vracam se na Budimpestu, da li se to moze zaboraviti, ja, Pearl Jam, i moja Marina (nedostajes mi). Sviraju Black, a meni moja draga u zagrljaju (neopisivo), moram ovde da stanem koliko me secanja naviru i koliko mi je bilo lepo, sad mi u trenutku postaje jako tesko......................................
Govori tise mozda cujes kako disem 
Hm........... u pocetku zanimljivo zezanje, mnostvo novih ljudi (nickova), na mali broj njih gledam kao na ljude.......... neki sa dosadnim nazivima u svojim nickovima (tipa ime, godina rodjenja, i mesto odakle dolaze), uvek sam se pitao zasto to rade, zasto umesto grada ne stave svoju ip adressu, jer u cyber zivotu to je mesto njihovog stanovanja. Smesni su (zalosni). Vremenom su poceli polako da me smaraju sve vishe i vishe, dok nisam pocheo i da smaram sam sebe. Javni kanal na chatu je poput nekog solitera, u kojem uzgred i lift ne radi. Zato su ljudi pogubljeni, postali su nerazumljivi, svako ponaosob pricha nekim svojim jezikom, koji ni on(a) sama ne razume a kamoli ostali. Ponekad me pitaju neki ljudi (click na pvt) zasto se tako ponasam na javnom kanalu..... ja odogovaram da li mene neko tamo stvarno razume (u sebi mislim da ne) i u pravu sam jer ja sam uvek u pravu. Iz tog razloga i ja sam odlucio da pricam (kucam, tipkam, kako god vec) nekim svojim jezikom, i zamislite sta.... izabrao sam Makedonski, zanimljivo do YaYa (bas kao i ona igritza na Zokijevom sajtu, nemoj da procita ovo tuzitje me). Izabrao sam bash taj jezik iz razloga posto se nadam da cu smoriti skroz samog sebe i zapaliti odatle u jednom trenutku. Jer taj chat je jedno veliko zlo, kao od Ekv-a pesma i sledeci stih (Mi menjamo dan za noc, mi menjamo noc za dan) ovde bi moglo da glasi malo drugachije ( Mi menjamo real za cyber) bez onog (mi menjamo cyber za real) jer tesko je povratiti kad zaglibis. Eh hvala bogu i mom provajderu ja nisam zaglavio, poceo sam tiho i bez pompe da nestajem, i sretjan sam zbog toga.
U sumanutom nastojanju oko zamisli dela koje će nadziveti stvaraoca, nimalo nadzemaljski, nimalo nadstvarno, u skoku sam preskočio tek nekoliko ulica, zapostavio vreme i patentirao književnu proizvoljnost ili proizvoljno pristao na književni patent. Teorijskom se umu lako može pričiniti da se ovde iznova radi o omaložavanju patentiranosti sadržaja i forme, ignoraciji zlatnih pravila, svega što se u isto vreme nadaje kao nužno, ako se želi ostati u pri sebi, a onda, kad se ta nužnost pretoči u reči, u prelaz misli u misao, neprestalno previranje gluposti u pamet, brutalnosti u suptilnost, istine u laž, nezrelosti u odraslost, i obrnuto celina se rastvori u proizvod, u stvar – teorijski se um nađe u nedoumici. Gde je ostao stvaralac? Gdje je on koji umire za ideju,za stil, za tezu, za veru, on koji ni dio ne zadržava za sebe već se sav predaje delu? To što je jesam ili nisam ja, ili jesam tako da nisam! Nisam samo dobar već i zao, nisam samo jak već i slab, u zdravlju je uvijek deo bolesti, u istrajnosti deo prolaznosti, u odličnosti deo osrednjosti. U sumanutom nastojanju da se vratim sebi, u pokušaju koji vas više ne može iznenaditi, stvorio sam se tamo kamo me dovela dekonstrukcija romana, destrukcija pameti s diplomom komparativne književnosti, destrukcija mudrosti, simbolizirane sovom i šišmiševima; ja li baš posve slučajno da su grčki simbol mudrosti i danteovski – pakla – isti?!
