Zivot ide dalje...
Ali u skrivenim dzepovima proslosti nosimo ostatke prozivljenih dana,
znajuci to ili ne...
Trag njihov je zapisan finim nitima secanja i snaga je vecna njihova.
Sami biramo put kojim hodimo i ljubavi koje srecemo...
Sami biramo tragove proslosti svoje.
A rastanak iskoci kao cupavac iz kutije razrogacenih ociju sav izbezumljen...
Zatrpaj tragove i promeni trasu.
Bice jos puteva i cupavaca.
Nije se srusio svet, ali u ovom slucaju kao da jeste. Izgube se i tragovi u snegu,a bili su sastavni deo jednog vremenskog perioda dok smo hodali tuda,
pa ih se i ne secamo.Ima mnogo vremenskih zapisa koje smo pogubili,pa sta s tim?
Tocak se okrece mozda se nekad i nastavi bas tu gde smo stali jer ja verujem u taj tocak.
Suvise je bilo lepo da bi rekao da je trajalo kratko, boli a kao da ne boli jer lep osecaj i desavanja koja su se desavala potiskuju bol, pricha je kao partija ne ljuti se covece samo sto je zavrsetak drugachiji nego obicno niko nije izgubio, stali smo i cekacemo da se partija nastavi i da oboje budemo pobednici jer to je jedini nachin i svidja mi se sto je tako....ah da i razlika je u tome sto se nismo igrali vec uzivali, a to je jako bitno. Nedostajacu ti znam, kao sto znas da ces i ti meni nedostajati
Bilo je lepo trajalo je traje i trajace makar u glavama nasim......
U2 je samo jedan od nekoliko bandova kojima je za ovih 25 godina postojanja podjednako uspelo da spoje komercijalni i kriticki uspeh. Svojim prepozbnatljivim zvukom (prvenstveno zahvaljujuci nacinom sviranja gitariste Dave Evansa (The Edge)) menjali su muzicku industriju ne sluteci da ce biti jedni od najvecih.
Za raliku od vecine bandova koji su u fazi jihovog nastajanja predstavljali Irsku, U2 su probili granice onog sto navodno rock band i rock muzika sme ili ne sme uraditi. Na taj nacin doneli su realizaciju mnogih politickih i kulturnih dogadjaja koja su u to vreme bila prisutna u Irskoj.
Kako su vremenom ostvarivali svoj sve originalniji zvuk prepun snaznih textova, izazovnih socijalnih poruka, inspirisanih patnjom kojima je Irska bila izlozena, band je vec na samom pocetku dobio respektovan i fantastican status u celom svetu.
Bila je to 1995 godina kad sam ja sa svojim kumom otisao na njihov koncert u Solunu na turneju koja se zvala Zooropa (iako sam nekoliko dana pre koncerta tek postao punoletan).:)))
Ljudi ja mislim da mi je to posle Pearl Jam-a koncert ili ti nastup koji cu pamtiti do kraja zivota, Bono, The Edge i ekipa su napravili i osmislili tu turneju tako da je to stvarno nesto special, i dan danas slusam priche da je tsa Zooropa posle Floydovih turneja ili ti koncerata nesto najbolje ikada uradjeno na muzckoj sceni, prepuno zvucnih, scenskih efekata, stage kao grad, strasno, i danas kad se setim tog koncerta imam osecaj da sam na njemu bio pre par dana
Evo pokusacu da vam malo makar docaram (sa par klipova) kako je to izgledalo, ali verujte mi vredelo je prisustvovati takvom spektaklu, a ja pisem o toj turneji (koja je uzgred trajala 2 godine) posle 13 godina.
Uzivajte..........
Prezivesmo mi taj Kosutnjak, ali da li je on nas....... izgleda da nije cim se ne javlja:))))
Bila je to subota 02.08.2008 skupila se mala ali odabrana ekipa ali ne da igram fudbal, nego iz razloga samo smo bili gladni i zedni:)))
Sad cu vam predstaviti svakog naseg clana Kontrabande i Karate Klub-a:)
P.S Ne smem da vam kazem sta je bilo sve na meniju:))
Shejnoslava (Stokitza)
Sta da vam kazem za Stokitzu bice kakvo se retko kad srece u zivotu, ako je neko negde vidi nek joj pruzi ruku ona ce pruziti obe. Meni najdraze stvorenje iz ove Kontrabande
Protina_Kci
Protina Kci, zena zmaj, sa njom nikad nije dosadno u drustvu, puna pozitivne energije i zezanja, nju bi ja svakome prepisao 2 puta dnevno, koliko je puno pozitivne energije ako neko zna da nasmeje onda je to ona.
Minga
O njoj vam mogu reci jedna neznica i dobrica (ali ne Cosic)..:))) i drago mi je sto sam je napokon upoznao, i istovremeno krivo sto nisam vise popricao sa njom.
Anonimus
Decka sam sad prvi put upoznao i super je, kapiramo se skroz sa salom i drago mi je sto smo se upoznali, slusa dobru muziku i izvini sto smo ti trosili akumulator druze Anonimus-e:))
Corollio
To je ovaj pospani i malo vishe nasmejan, ah Corollio rekao sam ti da ne preterujes, mislim sa smesnim pivom, ali jbg:))) Strasan detjkonja svako bi ga pozelo za prijatelja, a ti mene Corollio??:))))
Boldrik
Boldrik je pricha za sebe, detjko uvek pri ruci za bilo sta, neiskvarena dusha i opasan svaler, obratite paznju na to telo i devojchitze pazite se:)))))
WolfMan
Simpatican decko zar ne.... ok momak skroz svidja mi se kod njega sto cuti a istovremeno zajebava:)))
Jang
Decko stalno bezao iz kadra, stidljiv neki mali, njega bas ne poznajem ali cim je bio sa nama naravno da i on ima svojih kvaliteta:)))
Dzigericu ste mi izele
To je ovaj momak u belom, sta reci za Dziginja osim da i dok spava on se smeje. Vodicemo ga u Vlasotince da se zeni:)))
Moja Malenkost ( Sigmund Freud )
Zar se primecujem........................................................................................................
Za kraj ipar poklon video clipova da se zagrlite zajedno sa nama, ali ne preporucujem skakanje u masu:))
Zasto su danas devojke lujke
u tvoje vreme bilo je drugo
setaju ulicom gole, dole
preko njih prelazi moj crveni ......................
Zasto su danas devojke lujke
u tvoje vreme bilo je drugo
setaju ulicom gole, dole
preko njih prelazi moj crveni Yugoooooo
Lagalagalagalagalagalagala je lagagala jeeeeeeeeeee
Zasto su danas devojke lujke
u tvoje vreme je trajalo dugo
na mom putu previse truba
kroz njih prolazi moj crveni .............
Zasto su danas devojke lujke
u tvoje vreme je trajalo dugo
na mom putu previse truba
preko njih prelazi moj crveni Yugoooooooooooooooooooo
Lagalaga;agalagalagagalagala je, lagala jeeeeeeeeeeeeee
5.8.2008 - Ima li smisla živeti kao skeptik, bez verovanja u nešto?
Zavisi od toga šta se podrazumeva pod "verovanjem u nešto". Ako se odbaci verovanje koje propagiraju poklonici novokomponovanog sujeverja, time ne samo da se ne gubi na sadržini života i bogatstvu ličnosti, nego se čak i oslobađa prostor za verovanje u stvari koje mogu da oplemene čoveka. S druge strane, verovanje u Boga nije akt koji treba dokazivati ili braniti, jer je vera, kao što i sama reč kazuje, nije nešto što se dokazuje, nego što se veruje. Ona je uglavnom rezultat vaspitanja a ne razumskog rezonovanja i više zavisi od konstitucije ličnosti nego od inteligencije.
Ovo poslednje ne važi za novokomponovano sujeverje. Kao što prihvatanje novokomponovane narodne muzike zavisi od stepena čovekove kulture, tako i prihvatanje novokomponovanog sujeverja zavisi od stepena inteligencije.
Vec nekoliko dana se razmisljam da li da ispricam ovu prichu ili ne i odlucio sam se je ipak podelim sa vama. Pre par dana meni nesto bilo boooring i odem na Zokijev sajt da se igram ne ljuti se......... upadnem u jednu sobu kao i sto uvek upadam, sa nekim zezanjem. Krenem tu u neku opustenu prichu sa jednom zenskom osobom i sa jos par njih, posle izvesnog vremena ostajemo sami ja i ta zenska osoba. Krene neka pricha ono kao shala neka, zezanje, ja je pitam odakle je, kad ne lezi vraze ona kaze da je iz mog grada, u trenutku sam pomislio da je to neko ko me dobro poznaje, nego je promenila nick pa me malko vozi:)). Pita ona mene odakle sam ja joj kazem da smo iz istog grada, ona mi neveruje, ispituje me i u jednom trenutku ona meni kaze Sigmunde ja zivim na 200 metara od tebe. Ja krenem sa prichom hajde da tu u jednom obliznjem kaficu popijemo kafu, ona kaze da ne moze, iz razloga zato sto slabo izlazi. I tu krece jedna jako tuzna pricha, devojka 1980 godiste, 2000 godine kad je bila na studijama, razbolela se nesto, i nasi cenjeni doktori su ustanovili pogresnu dijagnozu, i lekovima joj sprzili ili ti unistili centar za kordinaciju pokreta i ona je sada invalid STRASNOOOOOO!!!!!!!!
Nastavljamo prichu i u jednom trenutku ona mene pita da li bi zeleo da odem do nje da popijemo kafu, naravno da sam prihvatio sa odusevljenjem tu ponudu. Krenuo sam kod nje, u medjuvremenu sam joj narezao jedan disk sa muzikom (Darka Rundeka) posto je izrazila zelju bas za njega. Usput sam joj kupio i cokoladu. Dok sam isao prema njoj istovremeno sam bio i srecan i tuzan, srecan sto cu je upoznati, tuzan iz razloga sto joj se desilo tj sta su joj uradili DOKTORI. Stigao sam kod nje upoznao sam je i tuga koju sam nosio u sbi je posle 2 minuta nestala, zato sto je ona ZMAJ, sjajan smisao za humor, jedna dobritza, i neopterecenost zato sto je sve tako kako je, u jdnoj rechi ona je zmaj i drago mi je sto sam je upoznao. Ah da njeni roditelji su bili jako sretni sto sam dosao da je posetim, i obecao sam i njima i njoj da cu uvek biti tu za nju sta god trebalo i bilo kad. Ne zbog situacije u kakvoj jeste vec zato sto je ona SJAJNA, DIVNA.
Na kraju se samo pitam dokle vishe tih gresaka od strane DOKTORA, jer svi znamo da im se to cesto desava, i da moja draga prijateljica nije jedini takav slucaj!!!!
Danas popodne cu je posetiti i zezacemo se super, jedva cekam da je vidim ponovo.
U medjuvremenu cu postaviti dva klipa od Rundeka, pesme koje ona najvise voli da slusa.
1.8.2008 - Agonija ljubavnog fluida ( Kad je Niche plakao )
" Austrijanac i profesor psihijatrije Univerziteta Stanford, Irvin D. Jalom, poznat je po nekoliko značajnijih udžbenika iz psihijatrije među kojima je i bestseler "Teory and Practice of Group Psichoterapy". Knjiga "Kad je Niče plakao", po njegovim rečima je roman o opsesiji koja je zavladala glavnim protagonistima romana, velikim Fridrih Ničeom i Jozefom Brojerom, austrijskim doktorom i vesnikom moderne psihijatrije. Radnja se dešava 1882. godine, nakon Brojerovog lečenja Berte Papenhajm (Ana. O). Tu agoniju ljubavnog fluida u romanu preusmerila je iznenadna pojava Lu Salome, odnosno fatalna opsesija Ničeovog Erosa koja se pojavljuje zabrinuta za njegovo zdravlje, iscrpljeno migrenama, samoćom i suicidnim namerama. Salome pronalazi Brojera i skrivajući od znanja Ničea, opčinjuje ga svojom lepotom i nagovara ga da primi Ničea na lečenje. Brojer postaje posljednja šansa filozofu čije reči tek treba svet da čuje, govorila je Salome. Nakon pristanka da primi Ničea u svoju ordinaciju, započinje najsnažnija čar ove knjige, a nju pokreću impulsi razgovora koji slede između njih dvojice. Ispostavlja se da pacijent nije Niče, već postaje doktor Brojer.
Sigmund Frojd, mladi student koji u knjizi dijaloški namiguje ingeniozne misli, sa druge strane ordinacije ostaje samo učenik pomalo uplašenog Brojera, koji sada pokušava da se odupre takvom statusu Ničeove dekonstrukcije.
Iza atmosfere fikcije koja je helijum ovog dela, očuvana je istorija susreta Ničea i Lu Salome kod njihovog prijatelja Paula Rea, u prolece 1882. godine. Poznat je takođe ljubavni odnos koji se probudio nakon tog susreta, pa su sva pisma u ovom romanu zapravo autentična Ničeova priznanja te ljubavi, pretvorena u "privlačnu mržnju" kojoj je dugo robovao. Uticaj njegove sestre Elizabet je takođe prikazan ovom knjigom, te čitalac jasno uviđa da je i ona bila razlog njegove višegodišnje depresije, odnosno udaljenosti od voljene Salome. Niče, impozantni filozof "Volje za Moć", 1889. godine je nepovratno zarobljen progresivnom paralitičkom demencijom, formom tercijalnog sifilisa, čiji je smrtonosni kolaps uslijedio davne 1900. godine.
Dinamičko strujanje zanimljive naracije zaslužno je takođe i Irvinovom pohađanju kurseva o Ničeu, fenomenologiji i nemačkoj klasičnoj filozofiji na Univerzitetu Stenford, pa je realistični utisak literalnog susreta sa velikanima Beča dodatan razlog čitanja ove sjajne i nezaboravne knjige. "
Uzivajte u muzici!!!!
Ispricacu vam jednu prichu, kakvu prichu, prichu sa pocetka. Bilo je toplo suncano popodne lutao sam gradom i trazio avanturu. U ruci drzim papir koji zelim da bacim, nigde korpe e izem ti kulturu bacam ga na plocnik. I dok je papir padao ja ugledah nju Jelenu, devojchitzu meni dragu koju nisam video neko duze vreme, zato sto sam bio neko duze vreme iz grada (jbg takav je supervizorski posao). Nismo se videli mozda nekih godinu dana i jache, inache mi smo jedna velika ljubav, nikad prezaljena:)). Bilo smo par meseci zajedno i tako to:)). Krene pricha smeh i ostale zezalice (bash smo bili happy sto smo se sreli). I tako, prodje neko vreme, u jednom trenutku meni zvoni telefon kad ne lezi vraze sa druge strane zice bash ona moya Jeska:)). Pita ona hocu li da kuvam kafu, ja kazem naravno da, i od tada evo ponovo kao nekad na svaki drugi treci dan mi pijemo kafu zajedno. Ah ne, nije to, ne verujem da ce biti nesto ponovo, ali lepo je druziti se sa ex ribama sto da ne, i ako se desi nesto znam da nam nece biti krivo zbog toga jer Jeska kao riba mi bas odgovara, a iskreno i ja njoj, jer ja i ona i kad se svadjamo zvuchi jako lepo 5 minuta besa pa posle sat vremena ......:)))). makar je tako bilo ranije a sad videcemo, probacu da je isprovociram:)
Eto bzvz mozda pricha ali jbg, inJspiracija ovih dana do yaya:)))
Ujutru te spazih, sled tvoji koraka cini se da proslost ne ispusta saka NEDOSTAJES puno, praznina strahota ljubimo se usred mog TAJNOG ZIVOTA.
Smejem se u besu i u lazi bledim, cinim to sto moram da se sredim, ja znam sta je krivo a sta je put pravi, za istinom kopnim i moj ZIVOTOM TAJNIM.
Drzi se ti moja Bebo, glavu gore nalog je dobijen, koracam usred noci, koracam do zore, sad prelazim crtu i svoj ZIVOT SKRIVEN.
Kad u papir gledas plac ti lice krivi, da li iole neko brine gde se umire ili zivi, belo je ili crno neko ce ponoviti, Bogu hvala, nije bas da vazi za moj ZIVOT SKROVIT.
Kupujem sta nude, zub mi usnu grize, od poslednjeg hita do mudrosti stare. Nego samujem uvek, ledom sam prekriven, krcat je al hladan taj moj ZIVOT SKRIVEN.
Noc je pocela jako cudno. Smaranje kakvo nisam osetio odavno, u jednom trenutku se na mojoj gajbi pojavila gomila ljudi, zbunjen i osamucen i neizmerno srecan. Zezanje, pivo i ostale zajebancije, ali sam se osecao i bzvz zato sto sam znao da me tamo neko ceka i da se smara sto mene nema. Otislo je drustvo, odlazim mojoj Bebi, pricam sa njom, ali ona vrlo brzo odlazi, mora ima obaveze.
Opet nastaje smaranje, sam sam, odlucujem da odem u krevet, i odlazim u krevet, gledam neki smrdljivifilm, uzas i strahota!!!!
Odjednom se pojavljuje moja Beba ponovo, pricamo, ulazi u krevet i nastaje haos, necu da vam pricam dalje bicete ljubomorni, samo cu vam reci da mi se odavno tako nesto nije desilo, noc se iz boooringa pretvorila u sweet darkness.
Nocas sam konstatovao definitivno da se najbolje stvari desavaju kad se najmanje nadas.
"Predivno se krećeš prema meni puniš sobu kojom jesam, muškarac sa licem svih muškarca, smežurane kože od ljubljenja sviram i mazim za tebe svaku tipku što me voli zato stavi okvir na moj lik s usana tvojih kaplje jedini mir.
Bela poput albino jutra ti lečiš moj glas držiš mi pogled dok te gledam rasteš dete dok sam malo sve do prvog sunca što me nosi da potonem u tvoje kosti........................"
Izniknula čudna šuma, pored svake ceste, puta, pa pomaže maloj glavi izgubljenoj da ne luta. Čudna stabla, jako tanka, krošnje svakakvih oblika i bez lišća, i bez granja a na svakoj neka slika ili kvadrat, ili trokut (auto) a često je okrugla put do škole najavljuje i opasnost iza ugla.
Gde je zebra, gde se sme, a gde ne sme preci put i kada je puno bolje mirno ostati na mestu.
Čuvajte nas, pazite nas jer znakovi su premalo valjda je i odraslima do detinjstva našeg stalo.
Čuvajte nas, pazite nas jer su naša srca plaha i vaša nam sad pomoć treba da rastemo bez straha!!!!
Rodjen sam u zadnjem vagonu na putu za jug............................. Tako da me veceras putevi vode na jug tacnije za Nish (wille), kod kuma kume, i kumcheta Vidaka, kome sam ja slucajno dao ime i danas mu 2 rodjendan i napicemo se skroUz, i videcu meni neke jako drage ljude, jao bash sam nestrpljiv da se to desi. Bitje Tequille, bio sam pametan pa sad kad sam bio na moru poneo i malo soli sa mora, tako da ce uzitak biti komletan (compatibilan)..:)))) Ali ipak mislim da cu se vishe zadrzati na maslinama i ouzu, i nekom kvalitetnom stonom belom vinu, ah da pre tog alkoholisanja ja cu uspavati svoje kumche recimo uz poslednji album Chris Cornell-a, zato sto voli da ga tako uspavljujem:)
Sve u svemu bice mi lepo i zavidite mi makar malo (hey ljudiiiiiiiiii)...:)))))
See yaaaaa tommorow
Da li je san ili je java, da li sam sam rodjen ili mrtav spavam. A srce tu je kuca ko ga cuje, a srce tu je ko ga cuje???. I kad bi imao sve sto mi treba, lako bi nasao put do neba., ovako lutam i svakoga pitam, gde zivis kako do tebe?????. Olaksaj nam dane, olaksaj nam dane, kad dodje taj cas ti pogledaj na nas, tamo dole, tamo dole.
A srce kuca tu je, srce kuca tu je, srce kca tu je, ko ga chuje?????????.
Mozes da mislis, da od tebe zavisi sve, mozes da mislis da bez tebe ne moze nista. Dok ne vidis prvi put, kako se lako nestaje, i shvatis sad kako si mala na svetu sama.
Bez ljubavi......nista ne mozes dobiti........Bez ljubavi tako smo tuzni ja i ti.........
I u ponoc cujes negde neki glas, i u ponoc, neko negde trazi spas. Da li znas da neko oseca isto sto i ti, da li ces to u sebi prepoznati????.
Bez ljubavi......nista ne mozes dobiti...............Bez ljubavi tako smo tuzni ja i ti.........
Ceo z\ivot jedno a ispadne drugo, istina je treba ziveti za drugog.
Bez ljubavi........nista ne mozes dobiti..............Bez ljubavi tako smo tuzni ja i ti..........
Nista bez ljubavi, nista ne mozes dobiti!!!!!!!!!!!
Sinoc sam nesto vilenio po sajtu Brejkersa, da vidim ima li sta novo kod Caneta i ekipe, i u jednom trenutku u multimediji spazim naslov Hocu da znam u izvodjenju 5-godisnjeg Ognjena Dragovica iz Beograda. Kliknuo sam tj pustio i posle 3 sekundi toliko sam bio veseo i happy da to odavno nisam osetio. Mali je toliko sladak i toliko vest u imitiranju Caneta, da sam rekao ima nade za RN`R u Srbiji. Moja mala bratanica je slicna Ogiju, samo sto ona voli da imitira ili ti kopira Milana iz Nevernih beba:))). Poenta je da su deca sve i kao takvu ih treba negovati, jer kao dete sto moze da te oraspolozi, usreci, uveseli ne moze niko.
Ognjenu Dragovicu hvala ti uveselio si me za citavu deceniju!!!!!!!!!:)))))))
Nosim se mislju a i to cu da uradim, da pronadjem malog Ogija i da mu kupim i poklonim gitaru.
Evo postavljam vam klip da i vi vidite malog Ogija i njegov performans, uzivajte, jer je stvarno uzivanje gledati ga.
Sve sto mi se desava, u pocetku je bilo chudno, ali na moju srecu vise nije chudo, nego je postalo really, i jako sam happy zbog toga, a vrlo uskoro ce biti stvarno, i radujemo se zbog toga.
Ja necu da davim vishe, dovoljno sam rekao, neizmerno sam srecan, i to je to.
Ah da ljudi verujte u cuda, ja sam verovao i verovacu!!!!
Believe in Miracles
I used to be on an edndlles run believed in miracles
cause i`m one i`ve been blessed with the power
to survive after all these years i`m steel alive
i`m out here kickin` with the band oh i`m no longer
a solitary man every day my time runs out
lived like fool, thats what i was about oh i believe in miracles
oh i believe in a better world FOR ME AND YOU oh, oh,
i believe in miracles oh, oh, oh
I BELIEVE IN A BETTER WORLD FOR ME AND YOU
tattooed your name in my arms i always said my girl`s
a good luck charm if shee can find a reason to forgive
then i can reason to live, oh i believe in miracles
oh i believe in better world for you and me oh, oh, oh
i close my eyes and think how it might be the future`s
here today it`s not too late, no!!!!
i believe in miracles oh, oh, oh
i believe in a better world for you and me, oh, oh, oh
Dva coveka su osnovala ovaj band, Dan Auerbach gitarista i pevac, i Patrick Carney bubnjar. Njiho muzicki pravac je nesto izmedju soula, funky-ja, punka, mesavina Jimi Hendrixa I Jamesa Browna i Cat Power, u svakom slucaju neki fusion. Do sada su izbacili 5 albuma i to:
1. Big come up 2002
2.Tthickfreakness 2003
3. Rubber factory 2004
4. Magic potion 2006
5. Attack & release 2008
The Black keys su jako originalni i kao takvi zavredjuju paznju svog muzickog stvaralastva, tako da kad bi se ukazala prilika u regionu da se pogledaju i poslusaju sigurno ih ne bi propustio, a toplo ih preporucujem i vama (zaljubljenicima u dobru svirku) jer koliko sam video izuzetno dobro zvuche uzivo a prednost im dajem i iz razloga zato sto su trojka.
Uzivajte u njihovim klipovima Ah da zaboravio sam da vam kazem da momci iz banda dolaze iz Akrona drzava Ohajo.
Prevashodno zadovoljstvo kritičaru pruža mogućnost da pohvalno i sa uvažavanjem govori o autoru čije mu se delo ne dopada. U takvom slučaju kritičar se osvedočava da se njegova delatnost temelji na slobodi, na nezavisnosti od ličnog zadovoljstva i ličnih zahteva. Na taj način, kritičar upućuje sebe na ono prostranstvo vlastite egzistencije koje je ostalo izvan kapitala vlastite ličnosti, i demonstrira onu mogućnost sagledavanja i razumevanja kojoj je, tokom vremena, postao dalek i tuđ: mogućnost da uvidi vrednosti različite od onih kojima je navikao da pridaje važnost. To je sloboda za drugo, za različito; sloboda od istosti - to je kritičarska tolerancija.
Ovakvu vrstu razumskog zadovoljstva za mene predstavlja scenarista i reditelj Pedro Almodovar, čije delo nije moja “šolja čaja”.
Almodovar, osim što uspeva da pokaže na koji način trivijalnosti imaju egzistencijalnog značaja za sudbinu pojedinca, još više od toga, uspeva da stvori nežne i humane filmove od izrazito morbidnih priča. Uzete nezavisno od njegovog stila, priče koje nam Almodovar pripoveda, lako bi mogle biti pornografske, a njegovi junaci - umno poremećene ličnosti. Jednom rečju, Almodovar priča o onome što se uobičajeno smatra odvratnim. Međutim, njegove priče, odnosno priče njegovih junaka i postupci tih junaka, u njegovim filmovima, imaju mogućnost da budu shvaćeni iz perspektive celine ličnosti.
Čovek obljubljuje devojku koja se mesecima nalazi u komi, i koja ga jedva poznaje. Devojka zatrudni. Počinitelj je u zatvoru. Ovako destilisana fabula, izolovana od svoje sižejne obrade, jasno ukazuje na svoju morbidnu podlogu, i ona suštinski jeste morbidna. Međutim, mi u filmu upoznajemo počinitelja kao jednu iskreno humanu osobu, koja se, kao bolničar, o bolesnoj devojci brine do granice samopožrtvovanja. Devojka se povratila iz kome upravo zahvaljujući njegovoj brizi, njegovom stalnom pričanju (on se prema njoj ponašao kao da ona čuje i razume šta joj on priča) i, možda, zahvaljujući - a to je teško i izgovoriti - upravo činu obljube.
Seksualni čin koji je nad devojkom izvršen, svakako je nemoralan akt; nedvosmisleno, akt silovanja. Počinitelj je u zatvoru. Mi zbog toga ne žalimo. On za svoj postupak zaslužuje osudu i zatvorsku kaznu. Ali, mi ne uživamo u tome što je on osuđen, ne osećamo to kao satisfakciju osvete. Ne mrzimo počinitelja i on nam nije odvratan. To je ono što nam priča Almodovar.
Lavirint svesti nema izlaza. Lete leukociti, trombociti i još hiljade neznanih meni ćelija. Svi atomi razloženi u elektrone, neutrone. Razum i antitela nose centrifugalne i centripetalne sile. Sve se obrće i okreće oko sebe i izvan sebe. Sada sam to ja za tren drugo ili neko drugo ja! A gde je tu istina?????? Iščupaj lastavicu iz utrobe moje, iz srca, i baci nevini šum njenih krila u nebo, jer istina prava je samo u njenom letu. Cvrkut njen sa usana mojih uzmi jer pesma meni ne leži, samo mi jecaj daj. Spotakni se o stenu i ruši sve pred sobom, ugnječi sočnu travku. Polomi staklo neba i sunce što ogleda se u tvom oku, samo pusti kišu da se sliva, da pere ojađene dane i miris nekih meni tuđih istina i snova. Jecaj vetre, olujo iskidaj plač iz ruku, iščupaj istinu iz tela. Smoždi stenu što legla mi je na grudi, zbriši niti što skrivaju oči i prašinu koja mi obavija se oko čela. Neka se posle jauka tvoga rodi neko bez plača vreme, ozoni nek pročiste nebo, a ja ću krv svoju dati za tebe.
