Ovaj post je verovatno bRezveze (glooop), ali ja jucHe poVeo jednu osobu u seTnju krOuz Zion++ i tako srchujem ja i naiDjem na band EL NINO, kad ne lezi vraZe ili ti ni 5 ni 6 nego 7, odushevim se kako zvUche. Band je ko drugoMe jamu kOoOpa sam u New JerseYU, zanimljiva i Vera i Nadasve odlichna kombiNjacija Hc-a i u momentima proVlachenje latino-americHkog priZvuka sa meshaVinom engleskih i latino-americkih textova. Inache svi clanovi banda su Latino-ameri.......
Ah da zanimljivo bi bilo da ih anGazuju da rade souNdtraCk za neku Latino-americhku Tv NoVeLu:)
Forward yesterday
Makes me wanna stay
What they said was real
Makes me wanna steal
Livin' under house
Guess I'm livin', I'm a mouse
All's I gots is time
Got no meaning, just a rhyme
Take time with a wounded hand
'Cause it likes to heal
Take time with a wounded hand
'Cause I like to steal
Take time with a wounded hand
'Cause it likes to heal, I like to steal
I'm half the man I used to me
This I feel as the dawn
It fades to gray
Well, I'm half the man I used to be
This I feel as the dawn
It fades to gray
Well, I'm half the man I used to me
This I feel as the dawn
It fades to gray
Well, I'm half the man I used to be, half the man I used to be
Feelin' uninspired
Think I'll start a fire
Everybody run
Bobby's got a gun
Think you're kinda neat
Then she tells me I'm a creep
Friends don't mean a thing
Guess I'll leave it up to me
Take time with a wounded hand
'Cause it likes to heal
Take time with a wounded hand
Guess I like to steal
Take time with a wounded hand
'Cause it likes to heal, I like to steal
I'm half the man I used to me
This I feel as the dawn
It fades to gray
I'm half the man I used to be
This I feel as the dawn
It fades to gray
I'm half the man I used to be
This I feel as the dawn
It fades to gray
I'm half the man I used to be, half the man I used to be
Take time with a wounded hand
'Cause it likes to heal
Take time with a wounded hand
Guess I like to steal
Take time with a wounded hand
'Cause it likes to heal, I like to steal
I'm half the man I used to me
This I feel as the dawn
It fades to gray
I'm half the man I used to be
This I feel as the dawn
It fades to gray
I'm half the man I used to be
This I feel as the dawn
It fades to gray
I'm half the man I used to be, half the man I used to be,
Half the man I used to be
Why did you kiss the world goodbye
Ciao Baby
Don't you know paradise takes time
It takes time, but your not there
Fade away now
But your not there
Ciao Edie
1. Skinite odeću sedeći na ivici kreveta i ostavite je na gomili.
2. Do kupatila idite goli. Ako usput sretnete ženu pokažite joj ga uz prikladan uzvik.
3. Pogledajte svoje telo u ogledalu, uvucite trbuh, pogledajte dole i divite se veličini svog penisa, počešite jaja i pomirišite prste nakon toga.
4. Uđite u kadu ili tuš kabinu.
5. Ne tražite krpice za pranje jer vam ne trebaju.
6. Operite lice.
7. Operite pazuhe.
8. Kako samo dobro zvuči kad prdnete u kupatilu!
9. Operite svog najdražeg i okolna područja.
10. Operite guzicu i ostavite dlake na sapunu.
11. Šamponirajte kosu (bez balzama).
12. Napravite šampon-irokezu.
13. Povucite zavesu s kabine i pogledajte se u ogledalo.
14. Popišajte se u kadu.
15. Otresite se i izađite van. Nemojte primetiti lokvu vode na podu, nastalu jer je zavesa sve vreme visila s pogrešne strane kade.
16. Delimično se obrišite.
17. Pogledajte se u ogledalo, protegnite mišiće, divite se veličini penisa.
18. Ostavite zavesu rastvorenu i mokru prostirku na podu.
19. Ostavite svetlo i ventilaciju upaljene.
20. Vratite se u spavaću sobu s peškirom oko struka. Ako prođete pokraj žene, strgnite peškir, zgrabite penis, viknite "ajmo mala!" i zavrtite kukovima.
21. Bacite mokri peškir na krevet. Oblačite se 2 minuta.
Dino Dvornik je poznati hrvatski pevač, kršten pod imenom Miljenko Dvornik, sin poznatog hrvatskog glumca Borisa Dvornika.
Glumio je u seriji "Naše malo misto" a nakon toga u jos nekoliko dečjih filmova i serija. Pohađao je muzičku školu od koje je kasnije odustao. Sa 17 godina sa bratom Dejanom osniva band "Kineski zid". Sa tim bandom snima ploču koja je bila prva funky ploča u hrvatskoj diskografiji. 1988. godine Dino je debitovao na Zagreb-festu sa pesmom "Tebi pripadam" i osvojio nagradu za najboljeg debitanta. 1996. godine osvaja Porina za pesmu "Afrika. 1997. godine dobija Porina za album "Enfant terrible". 1998. godine dobiva Porina za album "Vidi ove pisme" kao najbolji kompilacijski album.
Oženio se sa Danijelom Kuljiš s kojom ima kćer Ellu Dvornik. Početkom devedesetih imao je velikih problema sa drogom.
U 45. godini života dana 7.Septembra 2008. godine oko podneva je iznenada preminuo u svome stanu u Zagrebu. Supruga Danijela kada ga je pokušala probuditi ujutro već je bio hladan, ali uzrok smrti još nije poznat.
Vecno ces ziveti u nasim srcima.......
Kralju nauchi ih gore kako se djuska. pozzzzzzzzzzzzzzzzzz
Poslednji pozdrav
Upravo preslusavam novi album od Metallice " Death Magnetic`" kooji zvanicno izlazi u prodaju 30 Septembra, ali ja ga vec imam prtzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz:))
Moji prvi utisci su bash, mmmmmmmmmmmmmm, stara dobra Metallica vratila se svom izvornom zvuku, kao npr sto su zvucali na Crepping Death-u, chak su vratili i svoj stari crno beli logo.
Novi album ima 10 pesama i moji favoriti su nekako My Apocalypse, The end of line i Suicide and Redemption. Zanimljivo je i to da na albumu postoji nova verzija Unforgiven III, koja je totalno drugachija od prethodnih dve.
Eto ljudi, ae zavidite mi malo, ali bicu dobre volje pa ako neko bas pozeli da ga ima dobice ga.Uzivajte:))
Meni je najdraži ulet:
-Kartu
-Jooj, nemam
-Pa zašto nemaš
-Pa znate eto *zamuc*...
-Daj Licnu kartu
-Joj nemam
-Jel' imaš kakav drugi dokument?
-Nemam
-Pa zasto nemas?
-nisam znao da cete da upadnete:))
I nocas sam se vozio bez karte i super je bilo!!!:))
Ako je ateizam religija, onda je pešaćenje vrsta auta:)))
Evo ja sam sebi za dorutjak spremio Against me! Sjajni su, i uzivam u dorutjku!!!!!!
11 Septembra sviraju ili ti nastupaju u Sofiji, i znate sta ja odoK da ih gledam (slooosham, prtzzzz jel vam krivo:))))...) casticu vas i fotografijama sa njihovog nastupa kad se vratim u petak ( jbt gde bas u petak da se vratjam, zurka ce se nastaviti, imam nesto u planu pa zato kazem).
Inache band Against Me! svira neki punx folk, i to vrlo primaljivo zvuchi i ulazi u ushi u pitjku materinu, ali skroUz.
Do fotografija sa nastupa uziFajte u njihovoj muzici, ko vas ebe toliko mogu da vam uchinim:)))))
"Otkad mogu da izlazim u grad, to mi je veliko olakšanje. Ali kako dugo nisam napuštao sobu! To su bili gorki meseci i godine. Ne mogu da objasnim činjenicu da je to moja davna soba iz detinjstva, poslednja odaja od trema, već u ono vreme retko posećivana, stalno zaboravljena, kao da nije pripadala stanu. Ne pamtim više kako sam tamo zašao. Čini mi se da je bila svetla noć, vodnjikavo bela noć bez meseca. Video sam svaku pojedinost u sivom svetlu. Krevet je bio razmešten, kao da ga je tek maločas neko ostavio, osluškivao sam u tišini neću li čuti disanje spavača. Ko bi tu mogao disati? Otada stanujem ovde. Sedim tu godinama i dosađujem se. Da sam ranije mislio na stvaranje zaliha! Ah, vi, koji još možete, kojima je dato sopstveno vreme za to, skupljajte zalihe, slažite zrno na zrno, dobro i hranljivo, slatko zrno, jer će doći velika zima, doći će mršave i gladne godine i zemlja u Egiptu neće roditi. Nažalost, nisam bio kao brižljivi hrčak, bio sam kao lakomisleni poljski miš, živeo sam od danas do sutra bez brige za sutrašnjicu, uveren u svoj talenat veštaka u gladovanju. Mislio sam kao miš: šta mi može glad? U krajnjem slučaju mogu gristi i drvo ili njuškicom seckati hartiju na sitne komadiće. Najubogija životinja, sivi crkveni miš – na sivom kraju u knjizi postanja – u stanju sam da živim od ničega. I tako evo živim od ničega u ovoj mrtvoj sobi. Muve su davno pocrkale u njoj. Prislanjam uvo uz drvo, ne grebe li crv tamo u dubini. Grobna tišina. Samo ja, besmrtni miš, usamljeno posmrče, šuštim u toj mrtvoj sobi, pretrčavam bez kraja preko stola, police, stolice. Idem nalik na tetku Teklu, u dugoj sivoj haljini do zemlje, spretan, brz, mali, vukući za sobom šuštav rep. Sedim sada usred belog dana nepomičan na stolu, kao ispunjen, moje oči, kao dve brojanice, iskočile su i blistaju. Samo kraj njuškice mi pulsira jedva primetno, žvaćući sitno, po navici. To naravno treba shvatiti kao metaforu. Ja sam penzioner, a ne nikakav miš. To spada u osobine moje egzistencije, ne živim parazitski na metaforama i dozvoljavam da me tako lako ponese prva metafora koja dođe. Zaletevši se tako moram se s mukom dozivati natrag, vraćajući se lagano k svesti. Kako izgledam? Ponekad se vidim u ogledalu. Čudna, smešna i bolna stvar! Stid me je da priznam. Nikad se ne vidim en face, lice u lice. Ali malo dublje, malo dalje stojim tamo u dnu ogledala malo po strani, malo okrenut profilom, stojim zamišljen i gledam u stranu. Stojim tamo nepokretan, gledajući u stranu, malo unatrag iza sebe. Naši pogledi su prestali da se susreću. Kad se pokrenem i on se pokreće, ali poluokrenut unatrag, kao da ne zna za mene, kao da je zašao iza mnogo ogledala i više ne može da se vrati. Tuga mi steže srce kad ga vidim tako stranog i ravnodušnog. Ta to si ti, hteo bih da viknem, bio si moj verni odraz, pratio si me toliko godina a sada me ne poznaješ! Bože! Tuđ i gledajući nekud u stranu, stojiš tamo i izgleda, kao da osluškuješ negde iz dubine, čekaš na neku reč, ali odande, iz staklene dubine, poslušan nekom drugom, čekajući naredbe s druge strane. Sedim tako za stolom i prelistavam stara požutela univerzitetska skripta – jedinu svoju lektiru. Gledam na izbledelu požutelu zavesu, vidim kako se lako nadima od hladnog daha iz prozora. Na toj garniši bih mogao raditi gimnastiku. Savršeno vratilo. Kako se lako premeće na njemu u jalovom, već toliko puta upotrebljenom vazduhu. Skoro nehotice se pravi elastično salto mortale – hladno, bez unutrašnjeg učešća, nekako čisto spekulativno. Kad se tako ekvilibristički stoji na tom vratilu, na vrhovima prstiju, dodirujući glavom tavanicu, ima se osećaj da je na toj visini nešto toplije, ima se jedva osećana iluzija prijatnog vazduha. Od detinjstva tako volim da gledam sobu iz ptičje perspektive. Sedim i osluškujem tišinu. Soba je prosto belo okrečena. Ponekad se na beloj tavanici pojavi kokošija noga pukotine, ponekad se komadić maltera odlepljuje šušteći. Treba li da odam da je moja soba zazidana? Kako to? Zazidana? Na koji način bih mogao izaći iz nje? To je baš ono: za dobru volju nema prepreke, intenzivnoj želji ništa se ne može odupreti. Moram samo zamisliti vrata, dobra stara vrata, kao u kuhinji moga detinjstva, sa gvozdenom bravom i zasovnicom. Nema sobe tako zazidane da se ne bi otvarala takvim poverljivim vratima, samo ako ima dovoljno snage, da joj budu insinuirane."
U nedostatku injspiracije ja gledam crtatje tipa (Sport Billy, Snorkijevce, Lolek i Bolek, Gustav, Tarzana) i po mogutjnosti sinhronizovane na siptarskom, jel to je skroUz injspirativno tako da se u nekim trenucima osetjam kao Enver Petrovci. Chuo sam da danas ljudi u nedostatku injspiracije gledaju pornjavinu ( kazu da ovi novi imaju i radnju) ja ne smem iste da gledam jel bi mi sva injspiracija otisla u KURAC ( ovo bi kao trebalo da bude smesno ).
Ja znam jako cesto kad sam neinjspirativno injspirativan da serem, ali ne na solji vec za ovim sokocalom ( primi kznjanjetu Bajram kompjuter ). I tako ja preksinoc click sa osobom koju nazivam Real (na) Madrid, i tako pocnem da serem njoj o nekoj mojoj izmisljenoj prichi kad sam bio u Milanu ( nije provokacija zato sto je Madridjanka mayke mi (a i nije Madridjanka nego se salim malo) i mojim susretom sa Adrianom Cellentanom, kad ne lezi vraze moja totalno glooopa story i nije tako glooopa, shvatila je poentu priche a poenta priche je Nugatino i mashta mogu svashta (ah ta reklama u pauzi Olivera Plakara (Mlakara) i njegovog kviza Kviskoteka)...:)). Ayde shalu na stranu ni 5 ni 6 nego 7 ostadosmo mi u kontaktu, jeste malo rumeni ali nema veze, da ne poverujete da se stidimo ali makar se meni chini da nam je bash krenulo, ako stane pustjam The Beattles Help i vi dodZite da pogurate.
Pricasmo i jutros(ke), i to bash, uhhhh, uhhhhhhh Real(na) Madrid nije mi dobro ti si kriva, ae videces ti!!!! Moram da zvaznjem jedan KiTKat:)))
I tako eto ovako izgleda kad ja serem, i serem i serem i na kraju o5 malo serem!!!!:)))
Izvinjavam se unapred :)))))
Uhhhh kakav Bostonski band koji nazalost od 1999 ne postoji vishe (bash godina kada su nas kakile one ogromne celichne ptice). Band je nastao 1989 a osnovali su ga basista/vocal Marc Sandman koji pre toga svirao u bluesy alternative rock bandu Treat Her Right i saksofonista Dana Colley bivsi clan lokalnog Bostonskog banda Three Colors. Oni su u svoju druzinu pozvali bubnjara Jerome Deupree-a, Marc i Jerome su zajedno svirali i u prethodnom bandu. Muzika Morphine-a je bila neka kombinacija bleusa, jazz sa nekim klasicnim standardima rocka, ali u stvari niko nije proizvodio takav zvuk i pravac osim njih samih, jer nije bilo gitare u bandu.
Prvi album su izdali 1991 Good i prosli su sa oprecno dobrim kritikama iz razloga zato sto taj zvuk ipak nije bio za siroku masu, ali to ih nije sputavvala da rade i dalje.
1993 izdaju svoj drugi album pod nazivom Cure for Pain i na tom albumu izdvajaju se dva singla Buena i Thursday, koja su se visoko kotirala na svim svetskim top-listama. Jos u toku snimanja dobijaju novog clana tj bubnjara, posto je Jerome imao nekih zdrsvenih problema, ali Jerome ostaje u bandu kao perkusijonista, a novi clan ili ti bubnjar postaje Billy Conway. Tada krecu na turneju po Usa, Australiji, Japanu i Evropi i imaju sjajan odnos sa publikom.
Posle te turneje 1995 se vracaju u studio i snimaju album Yes, i tada izbacuju neke evangardne spotovi, tako da je tada i sira masa chula za njih.
1997 izbacuju novi album Like Swimming, i tada sjajno takodje prolaze da ih nominuju za Grammy award.
Na pocetku 1999 u studiju zavrsavaju album The Night, i krecu na turneju, 3 Jula na koncertu tj na festivlaskom nastupu u Nel Nome del Rock festival at the Giardini del Principe inPalestrinablizu Rima) frontmen banda Marc Sandman pada na stage-u odvoze ga u bolnicu i vrlo brzo posle toga umire od pesledica srcanog udara
2000 je zvanicno izasao u prodaju album koji je snimljen pocetko 1999 The Night.
Postavicu vam par clipova da uzivate u njihovom muzickom stvaralastvu jer oni i dan danas zasluzuju da se slusaju, i ako ih niste poslusali do sada evo ja vam pruzam priliku da to ucinite i bicete sigurno zadovoljni kako oni zvuche.
Pozzzzzzz
Inex ski centar Brezovica poznati turistički centar na severozapadnoj strani planine Šare jedinstven je sportsko - rekreativni kompleks na nadmorskoj visini od 900 do 2.500 metara. Udaljen je oko 60 km od Prištine i isto toliko od aerodroma u Skoplju, od Soluna 303, od Sofije (preko Niša) oko 355 km a od Beograda 400 km. Svojom izrazito alpskom prirodom i visokoplaniskim ambijentom, Brezovica i njena neposredna okolina podseća na najpoznatije evropske turističke centre. Stoletne šume, raskošne livade i beskrajni pašnjaci prepuni su planinskim cvećem, lekovitim biljem, retkim vrstama divljači. Relativno visoke količine padavina i vododržljive stene uslovljavaju pojavu guste rečne mreže i bogatstvo u izvorima i površinskim vodama. Veliki broj izvora i potočića sa hladnom i bistrom vodom su poseban kolorit ovog predela. Niži delovi odlikuju se pravom župskom klimom, sa prijatnom dnevnom toplinom i svežim noćima. U najvišim delovima vlada prava alpska klima, tako da se sneg zadržava i do 280 dana. Nije redak slučaj da se u toku jednog istog dana mogu doživeti sva četiri godišnja doba, te se i tokom jula i avgusta najviši delovi Šare zaodenu snežnim prekrivačem. Povoljni klimatski uslovi predstavljaju idealnu sredinu za zimski, sportski i rekreativni turizam, tako da posetilaca ima tokom cele godine. Prostrane skijaške terene Inex ski centra Brezovica čini sistem od 5 žicara i 5 ski-liftova, međusobno je povezano 16 km skijaških staza prosečne dužine od po 3.000 metara. Na brezovičkim FIS stazama za slalom, veleslalom, spust i "super G" istovremeno se može oprobati 50.000 skijaša.
Struktura snega je takva da su skijaške staze veoma brze ali i sigurne. Brojna uspešno održana takmičenja državnog i međunarodnog ranga uvrstili su Inex ski centar Brezovica u medjunarodne takmičarske centre. Mnogobrojne sportske ekipe ovde obavljaju i svoje letnje pripreme u idealnim visinskim uslovima.
Leti se turisti na Brezovici prepuštaju bliskom dodiru sa prirodom kroz organizovana pešačenja, rekreaciju, izlete, lov i ribolov i obilasku brojnih kulturno - istorijskih spomenika ove oblasti. Turistički centar Brezovica tokom cele godine otvoren je za organizovanje seminara, simpozijuma, kongresa i naučnih skupova.
Ljudi doDzite da uzivamo zajedno , nema boljih staza kod nas, jeRbo Kop, on je ravnica.
Mp4 na sebi i divlje staze i looodilo!!!!!!!
Ja otprilike nesto ovako sloosham dok sam on the board:)
Kada shvatimo da je gubitak nepovratan, ulazimo u stanje i emociju tuge - to je emocija koja nas prati dugo, ponekad i zauvek. Činjenica je da vrijeme može ublažiti neke rane i da može smanjiti tugu, no vrlo često tuga zbog gubitka nekih osoba ostaje zauvek . Tugovanje je faza koja traje duže od prethodne dve faze - može trajati nekoliko mjeseci. No ova faza može predstavljati i ograničenje i „kočnicu" i životima ljudi, jer dok smo u ovoj fazi zapravo, ne napredujemo i ne nastavljamo sa životom, nego ostajemo u onom istom trenu gubitka zbog kojeg smo i ušli u fazu žalovanja.
U zadnjoj fazi tugovanja dolazi do prestrukturiranja života pojedinca u skladu sa gubitkom koji ga je zadesio. Navikavamo se na situaciju i nastavljamo sa životom - bez neke vrlo drage osobe. U ovoj fazi osoba može iskusiti niz složenih osećaja - od olakšanja, do krivice. Teško se naviknuti da život bez nekoga ko nam je bio jako drag, ali isto tako teško je i sam sebi priznati da smo se, kroz neko vreme, naviknuli na tu situaciju. Vrlo često se tu dešava i osjećaj krivice - zašto se smejem nečemu, kada sam iskusio ili iskusila tako veliki gubitak, zašto uživam u nekim stvarima kada nekoga koga volim više nema... No činjenica je da ulazak u ovu fazu predstavlja pravo izlecenje i prihvatanje nastale situacije.
I za kraj, vreme lechi neke rane nekada je dobro pustiti vremenu da skine intezitet sa nekih emocija. Ali vreme ne lechi sve rane - gubitak neke drage osobe nas prati celi zivot i uvek cemo osecati prazninu u jednom delu srca u onom delu koji smo bas namenili bas za tu osobu. Bitno je da znamo i sa takvom prazninom imamo pravo i trebamo da nastavimo sa sto kvalitetnijim zivotom.
E tako bloGeri nisam ja u ovom elem(mentu) ali sam osetio potrebu da ovih dana napisem ovu trilogiju ( Gubitak drage osobe, Ljutnja, i Tuga), i mogu vam retji da se ja osetjam High mozak bye bye, i sretjan sam za sve ono sto mi se deshava u zivotu:))) keZz:)))
UziFajte :)) Radiohead - Wish you were here ( Pink Floyd cover)
Ljutnja je emocija koja se javlja kada nam se na putu do nečeg ili nekoga što jako želimo pojavi prepreka. U slučaju gubitka neke osobe dolazi do ljutnje jer se ne može ostvariti slikica koju imamo u glavi, a to je zajednički život sa tom nekom osobom koju smo izgubili. Vrlo često osobe koje su izgubile nekoga prolaze kroz proces ljutnje na osobu koja ih je napustila, ili se desi pomaknuta ljutnja - pa se ljutimo na nekoga ili nešto što nam je tu prisutno, jer pravi objekt ljutnje smo izgubili. Tako smo ljuti na prijatelje, rodbinu, komshije, osobe odgovorne za gubitak nekog koga volimo, svet, život... Tu fazu ljutnje je dobro proći, kako bi se „očistili" loših emocija koje neminovno dolaze u ovakvim situacijama. Uostalom, lakše je biti ljut, nego biti tužan. Ljutnja je faza koja traje duže od negiranja, od nekoliko dana do nekoliko nedelja.
Da li vise boli izgubiti neku dragu osobu svojom krivicom, krivicom te osobe,krivicom nekoga drugoga, ili jednostavno nicijom krivicom...
Mislim da je to tesko razjasniti ali.. jedno znam.. covek si tesko oprosti kada izgubi nekoga svojom krivicom.. I svaki gubitak drage osobe boli
jos jedan tuzan dan
i sve podseca na san
nek probudi me neko
ovo stvarno boli
al nema nikoga
osim hladnog odjeka
i cudnog mirisa
u mojoj sobi
i niko nije kriv
da li kriv sam sto sam ziv
voleo bi samo da smo jednaki pred bogom
u ljubav verujem
mozda i preterujem
mozda trebalo je ranije da popricam sa tobom
da zajurim i strah
kako uplasiti mrak
moje oruzje su olovke izlomljenog srca
a prevaricu sve
kad stavim cvikere
u grudima mi bomba sporije kuca
oci ko u psa
to sam kao novi ja
tuzan bezvezan i veran svojim zeljama
ali ne dodiruj dno
pazi bice prekasno
ako cekanje me pretvori u nekog drugog...
Meni je najdraži ulet:
At home
