Hm.... kako da zapocnem ovu prichu...... negde sada vec daleke 1990 (krajem) godine nakon smrti Andrew Wood-a, prestaje da postoji band Mother Love Bone i nastaje band Pearl Jam...... Eddie, Jeff, Mike izdaju prvi album koji se zove Ten, i koji je njihova licna karta u stvari. Daleke 1994 oni dolaze u Budimpestu da sviraju, ja sa mojoj dragom i nikad prezaljenom Marinom kujemo planove kako da odemo (jos uvek smo bili klinci citavih 17 godina), i gle chuda Marinin matori treba da putuje za Budimpestu na neko savetovanje, i naravno mi zajedno sa njim:)). Koncert je bio strava, toliko dobar da ih vise nikad nisam propustio kad su svirali u blizini ili ti u okruzenju, (kod nas jos uvek nikada nisi svirali) i voleo bi da dodju ne zbog mene, vec zbog vas da se i vama pruzi prilika da odete na njihovu svirku, jer se sigurno necete pokajati. Vracam se na Budimpestu, da li se to moze zaboraviti, ja, Pearl Jam, i moja Marina (nedostajes mi). Sviraju Black, a meni moja draga u zagrljaju (neopisivo), moram ovde da stanem koliko me secanja naviru i koliko mi je bilo lepo, sad mi u trenutku postaje jako tesko......................................
Samo cu vam reci ako vam se ukaze prilika, nemoj te ih propustiti, gledajte ih (sa nekom vasom Marinom, da uzitak bude kompletan) jer oni u svom repertoaru imaju i Johnny Cash-a, Pink Floyd-a, The Doors-e, NeIL Young-a, sve sto je vredelo na rn`r sceni, i njihovi koncerti ne traju manje od 3 sata, i sada se na stage-u ponasaju kao da su band u usponu i da tek pocinju da grade karijeru (gledao sam ih prosle godine u Zagrebu). Jednostavno i kratko receno Eddie i ekipa sviraju za sve pare..
U globalu slusajte ceo Seattle ( Soundgarden, Alice In Chains, Nirvanu, Mad Season, Temple of the Dog, Blind Melon, Grant lee Buffalo, Meat Pupetts..........) i naravno slusajte mene, zato sto sam ja uvek u pravu:)))......!!!!!!!!!!!
Ljubasta, planirali su prosle godine svirku u Beogradu, ali niko nije imao dovoljno sluha da ih dovede..... da ne pricham o ovim iz Exit-a koji dovode istrosene beendove, ili bendovi koji su postali tezgaroski))
Srdjane??? ))
Fora je u tome da sam se u toj masi (ne pitaj kako) izgubila i da su me "spasili" neki momci iz ZR (jedan narocito )... ni dan danas ne znam kako je moj ludi brat objasnio to sto se kuci vratio PRE mene ))
Egzit je hteo da ih dovede ali oni nisu hteli da dodju, mnogo je ogorčenih ovde zbog njihovog stava o Srbiji ali mene politika ne interesuje, hoću da ih gledam u Srbijiiiiii ))
Manu Chao, The Hives istrošeni? Hmmm ))
Fazon EXIT-a je raznolikost muzike, druženje, upoznavanje, dobra zabava i naravno na sve to ako uleti neki dobar bend onda je to samo plus a ove godine ima šta da se vidi, hvala bogu, pogotovo na manjim stejdževima.
Manu Chao vec bio tj dolazio, the Hives, zanimljiv bend, za masu od 1000 ljudi ne vishe, chudo ne svira i Frantz Ferdinand ono kao treca sreca.
Da li su razmisljali da dovedu recimo Godsmack, trenutno najprodavaniji i najslusaniji band u Usa, a uzgred sjajno zvuche Sto se tiche Pearl Jam-a, samo seru, ako njih dovedu ostace im malo para u talu, to je jedini problem
Zašto kod Franca treće sreća? Pa prva je bila sreća pred 30000 ljudi na Egzitu, fenomenalan nastup. Da nisu i oni možda tada bili "istrošeni"?
))
A ja inače volEm te istrošene poput Billy Idola, Iggy Popa, Slayera, Roberta Planta... ihaaa, da ne nabraj šta smo sve gledali
Pa svirali su pred 30.000 ljudi zato sto je to festival, nije ta masa dosla zbog njih....... svaka cast njima..... evo ruka za Slayer najbolji nastup na exitu oni, Stereo mc`s, Underworld, i + dodatak za Slayer, nisu istroseni Tom Araya i ekipa i dalje izdaju albume ili ti vinile......
Zasto ne dovedu iako su istroseni i oni ali su skroz ok Violent Femmes?
Hm.... kako da zapocnem ovu prichu...... negde sada vec daleke 1990 (krajem) godine nakon smrti Andrew Wood-a, prestaje da postoji band Mother Love Bone i nastaje band Pearl Jam...... Eddie, Jeff, Mike izdaju prvi album koji se zove Ten, i koji je njihova licna karta u stvari. Daleke 1994 oni dolaze u Budimpestu da sviraju, ja sa mojoj dragom i nikad prezaljenom Marinom kujemo planove kako da odemo (jos uvek smo bili klinci citavih 17 godina), i gle chuda Marinin matori treba da putuje za Budimpestu na neko savetovanje, i naravno mi zajedno sa njim:)). Koncert je bio strava, toliko dobar da ih vise nikad nisam propustio kad su svirali u blizini ili ti u okruzenju, (kod nas jos uvek nikada nisi svirali) i voleo bi da dodju ne zbog mene, vec zbog vas da se i vama pruzi prilika da odete na njihovu svirku, jer se sigurno necete pokajati. Vracam se na Budimpestu, da li se to moze zaboraviti, ja, Pearl Jam, i moja Marina (nedostajes mi). Sviraju Black, a meni moja draga u zagrljaju (neopisivo), moram ovde da stanem koliko me secanja naviru i koliko mi je bilo lepo, sad mi u trenutku postaje jako tesko......................................
