Ne traži mi greške
sama ću ti odati nesavršenost
polako, daj mi vremena
za obračune i ljubljenje
tiho, u noći,
potraži me, pomazi me...
Ne traži mi greške
neću moći da ih podnesem, bojim se
plahost moju zagrli
u tišini podrži me,
u tišini...
Ne traži da ti spustim oblake
imam ja i loše dane
kad sam slaba i umorna
i kad ne umijem da se smijem
kad zaboravim na sanjanja
sjeti me se baš onda,
onda kad trebam te...
Ne traži velike korake
blagost moju zavoli kao svoju divlju prirodu
zadovolji se s time što jest
a ne onim što sanjaš
da bi moglo, trebalo, moralo biti
jer, životom ranjeni to zaslužili smo,
jesmo...
Ali budi rijeka, budi vjetar,
budi sunce, budi zemlja
budi sve
a ne pomakni se
od mene...