Лудује кошава, која у топле ветрове спада,
јер да она не дува, било би минус осамнаест!
Чувамо топлоту затвореним вратима, и прозорима,
ћутимо увијени у ћебад, под крзном, дуњом или гуњом.
Анђеоску белину прекриле су гранчице разрушених гнезда,
иглице јеле и ко зна откуд надуваног лишћа.
На неким гранама вијоре се најлон кесе, као
доказ да цивилизација још траје.
Хладни прсти се обмотавају око прохлађене шоље за чај.
Упијају топлину ватре и разливају сећања на летошњих
плус четрдесет и четири .
Право време за лавор пун топле воде и сређивање 100пала!
