Зажмури....*
Ноћ је влажна њушка вучија...

И новогодишња ноћ је ноћ, не баш таква.
Не би баш вукови били прикладни,
осим ако није бал под маскама,
кад и вештице могу да прођу.
У нову годину, те ноћи, уђите отворених уста!
                                  *

             *             *
Узмите свој, глатки, укусни, резанац и полако,
у следећих 365 залогаја дођите о5 до Нове г♥дине.
а онда спојте њушке у дууууууууг влажан пољубац.
Ако већ имате резанац,  још ове године начет,
не отварајте уста пре поноћи, па онда о5.
Срећна нам Нова 2 ♥ ♥ 8. година!

*
                            *               Све у свему, треба зинути на време,
а на време и ућутати!
Ех, што ти је живот!
Вештина, бато!
          *

Сумрак, први мрак.
Све се ућутало у својој топлини.
Мраз стеже, док у топлој соби,
"дрвени шпорет" -"смедеревац"
крцка нацепана дрва, ватром,
која суче димњаком терајући варнице до звезда.
Гори лампа, о5 нема струје, мада струје
лонци на шпорету.
У једном, плавом с туфнама кува се кукуруз.
Жут, летошњи, велики и прав, обао и укусан.
Греје руке и душу.
У другом црвеном, врућа ракија.
Шумадијски чај.
Греје плућа.
На ногама вуненене чарапе.Топлина и милина.
Ко ме нађе, ко пре до мене. . .

Напомена: СМС и телефонски позиви, електронска пошта и ПП не важе :)

Јер, на муци се познају јунаци.

Јутро је.

Не баш рано али тек се назире светлост.

Небо је још тамно-сиво од неподигнутих завеса.

Напољу мраз. 

Пахуље скупљене у гомиле које зовемо снег, прште сјајем под погледом.

Претворио се у мале сјајне, кристалне украсе.

Лепо их је гледати.

Блену8 у небо и гледао док падају.

Неке сам појео, отвореним уснама и дахом.
Као да је мозак сачувао све те кодове и треба му времена да их послаже у фолдере за повремену употребу.

Можда се још не сналази у тој функцији и стално јавља да програм

није затворен.

Мораћу да га ресетујем.

Само да смислим начин.

Да сам на струју само бих се искључио.

Овако он стално тражи „аплоуд“ или то беше наша реч још....

 

 

 

 

 

Осећај меке пуноће
на длану руке док
кроз тела тутње жеље...


И један риђи створ.

Више због стиха, или риме, али дивим се...
Линији, хаљини, композицији, чаши, оном у чаши
и наравно месту где стоји....

Мисао се роји а чело се зноји...
У вину је истина, а чаша је на правом месту.
Или ипак...Мало десно?

Долази Зима.
Она је Женског рода.
Стеже Мраз.
Он је Мушког рода.
Лед је Мушког рода.
Поледица је Женског рода.
Падају пахуљице или пахуље.
Оне су Женског рода.
Пада Снег!
Он је Мушког рода!
И онда, после неког времена.
Роди се, или дође,
нешто средњег рода!.
Пролеће!
А када ће?
Чим се измешају Женски и Мушки род
Кад се Она и Он одлуче да дође Оно или ТО!

ПРЕШТАМПАНО са:

Шумадијски каубој О'Стоја

- 15.03.2006

НАЗИВ: О'стоја и Друге Приче
АУТОР: Милош Крњетин
ИЗЛОЖБА: Графипроф, Ошишани Јеж, 2000.

      
       У српској карикатури друге половине двадесетог века појавило се неколико цртаних јунака који су стекли широку популарност. Педесетих година била је то Дара Нијагара Десе Глишић, потом су, у разним временским размацима, дошли Курир Фића, Пера Пешак и Љуба Труба - личности креиране пером Милорада Добрића, а на странице "Јежа" шездесетих година уселио се Страшни О'Стоја Милоша Крњетина.
       Дара Нијагара је била враголаста парафраза филмских заводница и ведри подсмех продору западњачког утицаја на наше улице, а Добрићеви јунаци су били наши људи духовито смештени у нашу свакодневицу. Сви су они били конципирани мање-више једнозначно са забавно-хумористичком наменом. Насупрот њима, Страшни О'Стоја је представљао далеко комплекснији лик сложеније карактерне структуре. Иако је проистекао из каубојског миљеа и често се служио исквареним енглеским упадицама, он је у суштини био наш човек у коме су се сјединили ерски смисао за хумор, параепско доживљавање традиције, пародијско интерпретирање бајки, савремена сељачко/грађанска двојност...Био је то лик који је знао, не само да насмеје читаоца, него и да га наозбиљи, па и да му постави изазовне животне питалице.
       Милош Крњетин (1925) брзо се издвојио из реалистичко-илустративног стила коме се, под утицајем Пјера, па и популарног руског трија Кукриникси, приклонила већина наших карикатуриста после Другог светског рата. Његов "ружан" цртеж, грађен немирном линијом, са изразитим анатомским и другим деформацијама, стварао је каламбурне сцене праћене обиљем текста који није имао само вербалну него и ликовну функцију. Била је то стваралачка новина која би донекле могла да се упореди са оним што су урадили, на пример, Лубарда у сликарству или Пуриша Ђорђевић на филму.
       Како су у нас књиге карикатура веома ретке, тим више је вредан похвале напор Редакције "Ошишаног јежа" да у условима опште оскудице објави избор одабраних радова свог дугогодишњег члана и уредника, популарног Крње.
       Збирка почиње питким шалозбиљним аутобиографским уводником аутора, а затим се нижу изабрани стрипови и карикатуре из његовог богатог опуса подељени у тематске скупине. Многа представљена остварења су својеврсна хроника протеклих деценија, а не мали број, својом актуелношћу, могао би да носи ознаку данашњице. Књига се завршава прикладним словом, правим малим есејом пуним духа и топлине, уредника ове "Јежеве едиције", Радивоја Бојичића.

 Милорад Х. Јевтић
Преузето из НИН-а

 

Свако јутро се будим.
Годинама.
Устајем углавном на десну ногу.
Чим се пробудим, погледам на сат
и на сату је стајало 515сати!
Неки чудан звук ме је пробудио.
Као да је нешто пало.
Не јако, не велико него онако.
Мало.
Охрабрим се да устанем.
Бацим први поглед кроз прозор,
а он се не врати.
Бацим други поглед, кроз пет минута,
и видим, мој поглед се игра
с' * * * * * пахуљицама ,
а све около бело.
Дакле, пао је снег!
Скувам чај.
Он се пуши и мирише.
А ја куцкам с моно погледом на свет,
док се онај несрећник не врати.
Е чим се врати, закуцаћу га не месту!
Да не мрда!
Да не причам колико ми је невоља он донео.
И масницу на оку.
Једном.
А једном и дивљу опатку.
Као пас је понекад.
Све доноси.
И што треба и што не треба.
Добро, доносио је и "оне" слике ;)
Па, шта ћу.
Мој је.

Гледа8 суђење Шешељу.
Од почетка па до краја.
По100јано.
До 3 ујутру!
Очистио сам све залихе грицкалица,
па сам око 1 напао фрижидер.
Освоји8 3 шаргарепе, и 1/4 купуса.
После сам нашао и љути сок од парадајза.
То је био промашај.

Судија има извесне симпатије
за Шешеља и извесне несимпатије
за тужитељицу, а чини се као
праведан човек.
Шешељ је борац.
Ако се по јутру дан познаје,
првог сведока ће самлети,
али до краја има још мнооого.
О5 је РТС показао касним приказивањем,
да није јавни сервис, него сервис "Ко боље плати".
Наравоученије:
Не плаћајмо претплату!

Не, О100Ја није радикал.
Никад неће ни бити.
Али, Шешељ јесте грађанин Србије
кога у Хагу држаше пет година без суђења!!!
И заслужује другачији третман!
Као човек.

Ја сам О100ја
WikipediA

Остоја

остати

заштитно име, који ће остати

Свако јутро се будим.
Годинама.
Устајем углавном на десну ногу.
Чим се пробудим, погледам на сат.
Данас:
Пробуди8 се и на сату је стајало 707 сати!
Осећам се као авион.
Четири мотора.
Боинг!
____________________________________________________
Boeing 707 је био први амерички млазни путнички авион.
Иако није био први млазњак који је ушао у саобраћај 707 је био
први који је поста комерцијално успешан. 707 је у почетку
био познат под именом Боинг 367-80.
Боингу је требало мање од две године и 16 милиона долара да развије овај авион.
Рад је почет 1952. а прототип је представљен јавности 14. маја 1954.
а први пут је полетео 16 јула исте године.
Мање од 40 авиона је остало у цивилној употреби данас.
_____________________________________________________________________

Исти мој случај.
Ни слутио нисам да смо вршњаци.