| |
.....
| Godinama sam vec u istoj prici.Kako pomoci mom detetu, kako pomoci ostaloj deci ometenoj u mentalnom razvoju.Toliko me obuzima, toliko se dajem, toliko uzivam u svakom i najmanjem uspehu, a Bogu hvala ima ih mnogo. Od malog udruzenja sa nekoliko roditelja i dece, i ponekog druzenja u igraonici postigli smo jedan zavidan novo ozbiljne organizacije koja danas ima svoj Dnevni centar-celodnevni boravak gde se skupljaju umereno,tesko i visestruko ometene osobe. U Centru rade mladi divni ljudi sa puno entuzijazma i ljubavi. Posveceni su deci (osobama) svih devet casova svaki dan. Najnovije postignuce nam je nas sopstveni kombi prilagodjen prevozu osoba sa invaliditetom.Usluga je predobra, decu preuzimamo ispred njihove kuce, dovozimo ih u Dnevni centar, i opet vracamo kuci kod njihovih roditelja. Toliko sam ovih godina obuzeta sa nasim korisnicima da bukvalno ne gledam ni levo ni desno. Vrlo cesto imam priliku da cujem rec "socijala", "socijalna kategorija"...ali ja gledam samo moju decu i nas napredak.
I onda juce, prvi put srecem se sa jos jednom kategorijom - razlicitom od nase. Deca iz hraniteljskih porodica. Igrom slucaja, hranitelji i deca bili su nasi gosti u boravku. Svi su dosli da preuzmu paketice koje nam je dodelio Deda Mraz iz Centra za socijalni rad. I onda na jednom mestu gledam andjele, zdrave.lepe, rumene, vesele,u krilima necijih majki a nazalost ne svojih.Da tuga bude veca oni te zene zovu "mama".Pa gledam jednu vremesnu gospodju koja ima i unucad kako u narucju drzi bebu od deset meseci. A beba muska, pa kad razvuce osmeh a pojave mu se one dve jamice na obazima, a zabele se cela dva zubica pa zamlati i rukicama i nogicama od srece, pruza ruke svakoma.....A tu, u blizini su mu jos dva brata i dve sestre, koje su kod nekih drugih "mama".
Pa bacim pogled na nase andjele.
Neko u invalidskim kolicima, neko cutljiv, stidljiv, neko pa opet hiperaktivan, neko u celoj toj guzvi ispusta krike, dal zbog srece, dal zbog guzve ne znam. Gledam odrasle ljude, momke, devojke koji se isto raduju tom paketicu kao i ono dete od tri-cetiri godine....
I jos jedna slucajnost, danas odlazim u gerontoloski centar da obidjem moju komsinicu koja je juce smestena, i gledam te stare ljude, nemocne,stare, bolesne na izmaku zivota.
Sve je to socijala, i svaka je vredna paznje, ljudske reci i topline.
Nema kantara koji moze izmeriti kome je teze.
|
Objavljeno: 27.1.2009, u 22:35 |
Pošalji komentar |
|
Znam da radis posao kao da nije posao,ulazes svoje srce u njega.
Trebala mi je danas tvoja pomoc, ali te nisam mogla dobiti... pokusacu sutra... |
Poslao/la: AnaM u 23:46, 27.1.2009 |
Link |
|
Takva ljubav nema cenu i veliko je bogatstvo imati otvorene oci i srce za potrebe onih koji pate...Svaki njihov osmeh je neizmerna radosr i nagrada nasim srcima...Dao Bog vise takvih ljudi na ovom svetu ))) |
Poslao/la: svetlost u 23:53, 27.1.2009 |
Link |
|
| Znam kako ti je i znam koliko ljubavi moras u sebi nositi da bi se izborila. Znam, jer u svojoj porodici imam osobu ometenu u razvoju... To je sada vec odrasla osoba, ali mentalno u dobu deteta od 5 godina...znam koliko joj znaci mali znak paznje, topla rec, vreme provedeno sa njom...Ali takodje znam i predrasude nasih ljudi prema takvim osobama... Mojim cudjenjima nema kraja. Samo se nadam da ce iz dana u dan, za takvu decu i odrasle biti bolje, da ih nece gledati sa podozrenjem i nekom dozom straha, jer to su bica prepuna ljubavi, koju nesebicno pruzaju...Zelim ti uspeh u radu i svu srecu Sve najbolje |
Poslao/la: Zorana u 03:16, 28.1.2009 |
Link |
|
| Dobru si paralelu napravila. Predpostavljam je da rad kojim se baviš izuzetno težak, ali znam da je isplativ, ne u finansijskom smislu, nego onom drugom, mnogo bitnijem i većem |
Poslao/la: Trešnja u 09:29, 28.1.2009 |
Link |
|
| tu komsinicu poljubi za mene, a mogla bi ponekad da se pojavis i na chatu. nedostajes. |
Poslao/la: miriam u 09:45, 28.1.2009 |
Link |
|
| Nije to ni malo lako znam ja, i ljude za takve sluchajeve nije briga sve dok se nekome iz njihove blizine ne desi slichno. Shta da ti kazem svaka ti chast |
Poslao/la: Bobby u 11:43, 28.1.2009 |
Link |
|
| pozzz Laki , šta dodati ...sve si rekla .... |
Poslao/la: vaske972 u 17:00, 28.1.2009 |
Link |
|
| AnaM, juce me je posetila "gripa", uh kako sam bila slomljena.Moj muz je nalozio vatricu, pa brat-bratu on tvrdi da je bilo preko 40 stepeni a ja pokrivena sa jorganom i dva cebeta i tresem se od zime. Hvala bogu valjda me je dobro "preznojio", danas se osecam mnogo bolje. A sto se tice tvog komentara, u pravu si, ja radim poso kao da mi nije posao, uzivam u svakom trenutku provedenom na poslu.A s obzirom da me od dece deli jedan stakleni zid, na svakih pet minuta mi neko mahne, posalje poljubac, pokaze neki svoj crtez, pa u toku dana dobijem toliko osmeha,poljubaca pa mi ni jedan posao ne moze biti tezak. |
Poslao/la: Slavica u 13:12, 29.1.2009 |
Link |
|
| Svetlost, u pravu si, kad bi bilo vise ljudi koji otvorenog srca i bez predrasuda razmisljaju o hendikepiranim osobama ovaj svet bi bio mnogo bolji. Hvala na komentaru |
Poslao/la: Slavica u 13:14, 29.1.2009 |
Link |
|
| Zorana, sigurna sam da me u potpunosti razumes,jer imas u porodici odraslu osobu koja je poput mog Milosa. Moj andjeo ima 19,5 godina ima blizu 100 kg, ali mi je moja beba.Isto kao sto si rekla na nivou deteta od 5-6 godina. Dok sam ziva imacu bebu pored sbe. Pa zar to nije moja privilegija.I u svemu ovome srecna sam, jer je moj Miskic prihvacen od okoline,rodjaka,komsija,prijatelja.Puno mi je srce kada u nasem boravku onako usput cujem neke reci,fraze,bisere koje je moj Misko rekao a koriste ih moje kolege kao nesto sasvim normalno u komunikaciji. To mi je dokaz da je i tamo prihvacen, i da se na njegove lapsuse gleda sa velikim simpatijama. |
Poslao/la: Slavica u 14:41, 29.1.2009 |
Link |
|
Draga Tresnja,
Pomalo me grize savest,jer sam tek sada napravila paralelu. Mozda sam sebicno svih ovih godina gledala samo na mentalno ometene osobe. Mozda sam mogla paralelno pomoci jos nekome.I kad sam pomagala,to su bila isto druga udruzenja za pomoc mentalno ometenim osobama. Covek se uci dok je ziv. Nikad nije kasno...) |
Poslao/la: Slavica u 14:44, 29.1.2009 |
Link |
|
Mirka moja,
komsinicu sam poljubila vise puta. Nije me u pocetku prepoznala, al kad sam joj spomenula cija sam mama sve joj je bilo jasno. I nije da necu na chat, jednostavno ne zapadne me....Ljubim te, ljubi mi decu |
Poslao/la: Slavica u 14:45, 29.1.2009 |
Link |
|
Bobby,
i ako se trudim da budem jaka, da na svu nasu decu gledam kao nesto sasvim normalno i prirodno ( do duse ovde se priroda jako poigrala), ne moze da me ostavi ravnodusnom jak epi napad, njihova nemoc, zavisnost , .....ali to treba videti, nase osoblje koje sa toliko puno ljubavi radi sa decom, nema razlike,svi su isti, svakome se posveti paznja,vreme,topla rec, a bogami imamo i stolicu za cosak za one malo nevaljale ."Celih pet minuta" se mora sedeti u cosku i mogu ti re4ci da deluje )) PS. ima onih koji se prosto otimaju za tu stolicu, valjda im godi da budu u centru paznje |
Poslao/la: Slavica u 14:53, 29.1.2009 |
Link |
|
| Vaske, pa valjda znas. Tebi bar ne moram nista pricati. Pozz. )) |
Poslao/la: Slavica u 14:54, 29.1.2009 |
Link |
|
« Prethodna strana
| (Page 7 of 34) | Sledeća strana »
|
|
Zapisi i zapazanja o napretku mog sina,jer su mi mnoge stvari vec ostale u dalekom delu mozga i ne mogu ih vratiti nazad
..: navigacija :..
..: novo! :..
..: arhiva :..
« November 2026 »
| Mon | Tue | Wed | Thu | Fri | Sat | Sun | | | 1 |
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | |
..: prijatelji :..
..: linkovi :..
.: blog hosting :.
|
|
|
