О, Боже, како желим да напишем добар пост!!!
У ствари, било шта да напишем...
Разбио сам се. И тако распршен на милион страна, ништа ми не пада на памет, користим обичне,незанимљиве речи, свакодневне, а жеља је превелика, притислааа, па ми не да мира. И рука би, гле чуда, нешто писала, ал кад дохвати папир и кад треба да се распише, једноставно стане...
И разочарам се.
И тако разочаран борим се са собом, тражим идеје, размишљам, испитујем, истражујем, и нешто ми не да мира, желим да пишем, ал кад седнем и кад се решим, ја не напишем ништа...
А онда се питам јел` мора да буде смислено?